Radio-drama
LICA
VANJA, 14, harambaša, posesivna, odvažna
JANA, 14, povučena, nesigurna, nežna
STAŠA, 14, hrabra, mrzovoljna, brižna
JELENA, 32, snažna, ranjiva, iskrena
ZORAN, 48, Vanjin otac, naoko umiljat, pun skrivenog besa
DRAGICA, 45, Vanjina majka, glasna, vedra, duhovita
PERA, 17, pijan
BABA, 65, ljuta
-
-
-
- Ispred zgrade
-
-
Vanja, Jana i Staša se smeju.
Čuje se zvuk zvona za interfon.
BABA
Skinite mi se s interfona, nakačili ste mi se na televizor, pa vam je i to malo, ne mogu da živim od glupih reklama za usisivače!
VANJA
Au, jebote, ova baba će da nas dohvati oklagijom kad-tad…
Čuje se komešanje i smeh devojaka.
VANJA
E ajde iza ove zgrade malo na č.
Čuje se zvuk paljenja upaljača
STAŠA
Šta je č?
VANJA
(izvlačeći dim)
Ne znaš šta je č?
JANA
Skraćenica za čurenje. Pušenje.
STAŠA
Otkad koristimo taj naziv?
VANJA
Od juče. Juče sam prvi put usred dana išla na čurenje s Cokom iz trećeg pet. Šalje mi poruku da izađem odmah, raskinula sa Acom…
JANA
Raskinuli su? Stvarno??
VANJA
Da, bre. Prevario je s nekom fuksom na Krstićevom osamnaestom.
JANA
Neeee? Sa kojom?
VANJA
Jao, moram da je pitam opet za ime, zaboravila sam, neka iz Ekonomske. Jadnica neka. Al’ ima dobre sise. A mene moja Dragica samo što nije provalila juče, jebote. Ja pošla budala napolje, obukla jaknu, al’ gledam šta da kažem, gde idem sad pred ručak, i kažem da idem da bacim đubre, Dragica me gleda kao da sam pala s marsa, kad se razdrala na mene: „TI DA BACIŠ ĐUBRE??? Ne zajebavaj me, Vanja, majke ti, gde si pošla?“ Ja reko: „Mama, odlučila sam da ti pomognem, nije fer, ti sve radiš, ne mogu da te gledam više.“ Ona pukla žena od smeha, kaže: „Vanja, ne zajebavaj me, znam da pušiš, ajde gubi se napolje dok Zoki nije došo i da si se vratila za 15 minuta, neću da ti grejem sarmu stoti put.“ Ja reko: „Mama, nije to…“ Ona me samo pogleda i ja šta da kažem, izašla sam iste sekunde.
JANA
Kakva carica!
STAŠA
Da…
VANJA
’Oćeš cigaru, Staša?
STAŠA
Pa hajde.
VANJA
Jao, jebote, vidi, ladno ovde živi ona Jeca seksi šop. ’Aj da je cimnemo na č, realno.
JANA (uplašeno)
Joj, opet… Šta ako zgrada ima video-nadzor?
VANJA
Jao, bre, Jano, ne seri. Samo nešto kukaš, nema video-nadzor, a i da ima, šta? Što si pička?!
STAŠA (nežno)
Ne brini, Jano. Nema video-nadzora, niko ovde to ne ugrađuje, skupo im je.
JANA
Ja moram uskoro kući.
VANJA
’Ajde, bre, šta si se usrala!
Čuje se zvuk stiskanja dugmeta za interfon.
STAŠA
Jao, dobro, više, Vanja, ’ajde stvarno da idemo.
Čuje se zvuk stiskanja dugmeta za interfon. Čuje se šum sa druge strane slušalice.
JELENA (sa interfona)
Ko je?
VANJA
Zdravo, čujem, prodajete neke gaće ovde?
JELENA
Halo? Šta se dešava? Je l’ neko pogrešio?
VANJA
Pogrešila si ti akcenat.
Vanja se smeje.
JELENA
Idi gledaj crtani, dete, i ne smaraj.
VANJA
Možda ja gledam crtane filmove, ali kakve ti filmove snimaš, to je pravo pitanje.
JELENA
Jebaću ti milu majku, samo me čekaj.
Zvuk spuštanja slušalice.
VANJA
Kakva paljevina, tebra.
JANA
Joj bože, ubiću se, ubiću se, ubiću se!
STAŠA
Vanja, stvarno si preterala, brate, šta si to rekla ženi!
VANJA
Pa ko joj je kriv kad prodaje seksi donji veš, šta sad.
STAŠA
Stvarno si debil.
VANJA
JAO BRE, IDE OVA LUDAČA, BRZO, BRE!!!
Čuje se da devojke otrčavaju.
-
-
-
- U školi
-
-
Čuje se školsko zvono i graja srednjoškolaca u pozadini.
VANJA
Gde ćeš, bre, Jano, još nije počeo čas. Čekaj da iščurim ko čovek.
STAŠA
Jano, šta to gledaš?
JANA
Ma naručujem neke čarape preko Kupinda. Vidi.
STAŠA
Uuu, seksi.
VANJA
Daj da vidim. Šta je ovo, ovo prodaje Jeca seksi šop?
JANA
Vidi stvarno, ista adresa gde smo sinoć bile.
VANJA
Pa ako ovo nije znak da ponovo posetimo Jecu, onda ne znam.
JANA
Ne znam baš…
STAŠA
Vanja, zašto bismo opet išle? Stvarno preteruješ, prijaviće nas ako budemo nastavile da se glupiramo ovako.
VANJA
Kenjatorko.
STAŠA
Vanja, nisi peti razred.
JANA
Ja bih samo da uzmem čarape, ne i krivičnu prijavu.
VANJA
Jaoo, daj molim te, ko će da nas prijavi, brate, svi znaju ko je moj tata. Nema zezanja sa Zokijem. Što ste glupe, ’ajde realno da vidimo ko je ova osoba, zar vas ne zanima? Možda dobijemo popust.
-
-
-
- Ispred Jelenine zgrade
-
-
Zvuk paljenja upaljača i izduvavanja dima iz ustiju.
VANJA
Ova cigareta gori tri minuta. Toliko imaš da se popneš do gore, ostaviš joj poruku i vratiš se.
JANA
Moja cigareta gori 7 minuta.
VANJA
Zato što pušiš do kraja ko slepica.
STAŠA
Vanja, brate.
VANJA
Šalim se, ajde, Jano, kreći.
-
-
-
- Ispred Jeleninog stana
-
-
Čuju se koraci po stepenicama. Koraci prestaju. Čuje se kako Jelena plače sa druge strane vrata. Čuje se Janin dah.
Čuju se brzi koraci niz stepenice.
-
-
-
- Ispred Jelenine zgrade
-
-
STAŠA
Šta je bilo?
VANJA
Je l’ si ostavila poruku?
JANA
Ne… Plakala je. Čula sam je da plače.
STAŠA
Stvarno?
JANA
Da… Nisam mogla da joj ostavim to, žena je sjebana…
VANJA
Šta pričaš.
JANA
Pa stvarno, ja ne mogu ženu koja je rastrzana još više da mučim zbog toga što prodaje seksi donji veš, nek prodaje, koga briga.
STAŠA
Slažem se. I nije trebalo da joj ostaviš to. ’Ajmo odavde.
VANJA
Dobro, ’ajde, ne treba da je diramo sad, ali sad me jako zanima šta joj se desilo.
STAŠA
’Ajmo.
-
-
-
- U Vanjinoj sobi
-
-
Čuje se smeh Vanje, Staše i Jane iza zatvorenih vrata. Vrata se otvaraju.
DRAGICA
Evo devojke, da ne umrete od gladi.
JANA
Jao, divno. Obožavam ovaj vaš umak.
DRAGICA
Pazi, vruć je pomfrit. Sad će večera.
STAŠA
Joj, ne morate, hvala Vam.
JANA
Ja sam na dijeti.
DRAGICA
Ma ’ajde molim te, kakve dijete, da mi se osušite tu ko grane.
VANJA
Daj stavi to tu.
DRAGICA
Vidi je, samo se svađa, isti Zoki, sve vam nešto smeta.
VANJA
Hvala, mama!
Zvuk zatvaranja vrata.
STAŠA
Zašto si ti na dijeti?
JANA
Ma, malo samo, moram da skinem stomak.
STAŠA
Ne lupaj, baš si lepa.
VANJA
Pa mogla bi malo.
STAŠA
Prestani, odvratna si! Jano, ne slušaj je, baš si lepa.
JANA
Da, kad je devojka debela, onda joj kažu da je lepa.
STAŠA
Ne. Kad je lepa onda joj kažu da je lepa. A kad su ti pantalone previše tesne, onda ih iseckaš na sitne komadiće, baciš i kupiš nove. I ostatak daš babi za zakrpu.
Vanja se smeje. Jana se nasmeje tiho.
JANA
Ma ti misliš moja baba je naivna, ima ona već pun ormar zaliha za zakrpljivanje.
VANJA
E da vam pokažem šta ću da obučem za rođendan. Dragica me terala da kupim, baš je bila dosadna.
STAŠA
Vau, tako… ne liči na tebe.
VANJA
Što? Baš kida.
STAŠA
Pa ne znam, navikla sam da te gledam u trenerkama, duksevima… Ovo mi je nekako previše… Usko. I ženstveno.
JANA
A dobro, lepo će da ti stoji, ti si zgodna.
STAŠA
Je l’ ti se sviđa?
VANJA
Ma… baš me briga. Ima da se doteram za deset pa kad se olešim posle od viskija, bar ću da budem najlepša pijandura na svetu.
Jana se smeje.
STAŠA
Nego, Jano, ti još nisi uzela one čarape što si naručila preko Kupinda?
VANJA
E da, od Jece seksi šop, šta je bilo s tim?
JANA
Nisam još. Mislim da ni neću, glupo mi je.
STAŠA
Pa ona ne zna da smo joj mi zvonile. A i zaboravila je dosad, realno, baš je briga. Izgleda da ima ozbiljnih problema.
JANA
Ma znam, ali nekako… ne mogu.
STAŠA
Ja bih volela da joj pomognemo nekako.
VANJA
E i mene zanima šta joj je. Ako ti nećeš, Jano, ja ću da odem po čarape.
STAŠA
Polako, Vanja, moramo prvo da smislimo šta ćemo da joj kažemo, kako bismo mogle da joj pomognemo…
VANJA
Pa kako da joj pomognemo, moramo prvo da saznamo šta joj je.
STAŠA
To stoji, ali moramo da imamo neki plan.
VANJA
Evo ti plan: dođemo, kucamo, tražimo čarape, a onda i čašu vode, pa dok ona sipa vodu, skeniraš sobu brzinom metka, kad se vrati, pitaš je: „Gospođo, je l’ Vama dobro?“, ona te čudno pogleda i izbaci napolje dok tražiš popust na lažne kalvin klajn bokserice.
STAŠA
Vanja, prekini da budeš neozbiljna, žena je možda stvarno u opasnosti. Jano, je l’ možeš sutra da uzmeš to?
JANA
Ja ne bih da se petljam više…
STAŠA
U redu, onda ću ja.
VANJA
A što ti? Evo ja ću.
STAŠA
Ne možeš ti da ideš, nisi ozbiljna, neću ti dati da maltretiraš tu ženu.
VANJA
Izvini, molim te, ti mi nećeš dati? Ko si, bre, ti da mi nešto zabraniš?
STAŠA
Vanja, nemoj da se ponašaš tako, ozbiljna sam. Nema više zajebavanja, samo joj još to treba. Nabijanje na nos od strane nekih besnih klinki.
VANJA
Dobro, baš me briga više. Dosadna si.
Vrata se otvaraju.
DRAGICA
’Ajde, spremna je večera. Sve da ste ustale iste sekunde, da nisam čula izgovore. Zorane, ’ajde i ti.
Zoran se smeje.
Sa kompjutera se čuje snimak: „Balkan info: Struka – Prezirem devojke lakog morala, a to proizilazi iz moje ljubavi prema ženama!“
STRUKA (sa kompjutera)
„Moja… neću da kažem mržnja… već… prezir… prema ženama lakog morala proizilazi iz moje ljubavi prema ženama… ja sam jako vezan za svoju majku i jako volim svoju ženu i imam ćerku…
DRAGICA
Zorane, šta to gledaš?
STRUKA
…jednostavno, uvek sam stavljao žene na pijedestal…
ZORAN
Ma ništa, evo idem.
STRUKA
… svaki put kad bi neka žena radila nešto što se kosi sa mojim ubeđenjem o tome kako žena treba da se ponaša, to bi kod mene izazivalo veliki gnev i burnu reakciju… možda i previše… i… jednostavno sam smatrao da te žene nisu dostojne te, ajde nazovimo je „titule“… I onda sam napravio dve kategorije žena: žene koje volim, koje poštujem i koje cenim – praaaave žene, i one koje pominjem u pesmama kao kurve, kučke, drolje, kako god.“
DRAGICA
’Ajde, gasi to.
JANA (Staši)
Jao, Balkan info… Užas.
STAŠA
A i taj Struka, odvratno.
JANA
Tiše!
STAŠA (šapatom)
Povratiću u tanjir.
Jana se smeje.
ZORAN
Gde ste, bre! Je l’ ste se spremile za rođendan? Biće lud provod.
VANJA
Ćale, Bojan iz M-a kaže da je već rezervisano za subotu. Moramo da nađemo drugi lokal, a svi ostali su mi nešto bezveze. Katastrofa.
ZORAN
Rezervisano? Ma sad ću ja njega da okrenem, da proveri malo bolje. Ništa ne brini, sine, slavićeš rođendan tamo.
VANJA
’Ste videle, koji car.
-
-
-
- Ispred Jelenine zgrade
-
-
VANJA
’Ajde, je l’ zvoniš?
STAŠA
Ššš!
Čuje se zvuk javljanja na interfonu.
JELENA
Halo?
STAŠA
Zdravo, ja sam poručila one crne čarape. Da se popnem da ih pokupim ili kako?
JELENA
Da, da, popni se.
-
-
-
- Ispred Jeleninog stana
-
-
Čuje se zvuk zvona. Vrata se otvaraju.
STAŠA
Dobar dan.
JELENA
Ćao. Evo, samo da upakujem.
STAŠA
Važi.
Čuje se šuškanje kese.
JELENA
L, je l’ tako?
STAŠA
Da, da.
JELENA
Evo izvoli.
STAŠA
Hvala. 200, je l’ tako?
JELENA
Da.
STAŠA
Izvolite. Mogu li samo da Vas pitam… jeste li dobro? Je l’ ste se udarili negde ili?
JELENA
Hvala. Prijatno.
Čuje se zvuk zatvaranja vrata.
-
-
-
- Ispred zgrade
-
-
VANJA
I??
STAŠA
Evo ti čarape, Jano. Ništa, nije htela da priča kad sam je pitala da li je dobro, zatvorila mi je vrata. Ali… imala je modrice oko vrata.
JANA
Molim?
STAŠA
Da, bilo je modro…
VANJA
Ma ajde molim te, sad baš. To su možda šljive od seksa.
STAŠA
Brate, Vanja…
VANJA
Pa šta je? Je l’ neko sad bio tamo osim nje? Je l’ joj nešto fali? Otvorila ti je normalno vrata, ne umire očigledno.
STAŠA
Fali joj svašta. Prilično je skroman taj stan, koliko sam mogla da vidim.
VANJA
Staša, preteruješ. Očigledno se ne dešava ništa strašno. Meni ovo više nije zabavno, samo si smorila.
STAŠA
Ja sam smorila? Ti ovde smaraš svojom potrebom da maltretiraš ljude koji ti nisu ništa krivi!
JANA
Dobro, Staša, polako…
VANJA
Pusti je, Jano.
Čuje se zvuk paljenja upaljača i izvlačenja dima cigarete.
VANJA
Jano, hoćeš da spavaš večeras kod mene?
JANA
Možeee, dugo nismo imale pidžama-žurku.
VANJA
Tebe, Staša, bolje da ne maltretiramo.
-
-
-
- Na Vanjinom rođendanu
-
-
U pozadini se čuje Mimi Mercedez feat. Kaya – Ne možeš da sediš sa nama.
VANJA (dere se)
„NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA, NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA, NE MOŽEŠ DA SEDIŠ SA NAMAA!“
PERA (17)
SREĆAN ROĐENDAN, VANJAA!!
VANJA
HVALA, PERO!!!
STAŠA
Je l’ si se smorila?
JANA
Pa…
STAŠA
Obično kad neko sedi u ćošku i gricka poslednje mrvice čipsa dok masa urla uz neku pesmu, nije mu baš zabavno.
JANA
Pa, to sam ja, jebiga.
STAŠA
Kako je bilo sinoć na pidžama-žurci?
JANA
Ma…
STAŠA
Hoćeš da izađemo napolje da prošetamo?
JANA
Hajde.
-
-
-
- Na ulici ispred kluba
-
-
Muzika iz kluba se čuje sve tiše i tiše, dok potpuno ne iščezne, sa pojačavanjem bata Janinih štikli i Stašinih martinki.
JANA
Žulja me ovo sranje.
STAŠA
Štikle? Je l’ imaš nešto da se preobuješ?
JANA
A imam, ali tamo u torbi. Ne vraća mi se sad unutra, joj. Izula bih se da idem bosa, majke mi.
STAŠA
Pa hajde.
JANA
Si normalna?
STAŠA
Šta, ajde, i ja ću.
JANA
Pa da ugazimo u neko staklo.
STAŠA
Pa ajmo po travi ovde u parku.
JANA
Još bolje, da ugazimo u neko govno.
STAŠA
Ma ne seri.
JANA
Ti si luda.
STAŠA
’Ajde malo, prirodna masaža stopala, idemo.
Jana se smeje. Obe se smeju.
JANA
Jao, što mi se č.
STAŠA
Malo preterujemo s tim.
JANA
Hajde samo jednu da podelimo. Imam s ukusom borovnice.
STAŠA
Zašto uopšte to radimo?
JANA
A ne znam. Mama bi me ubila da sazna. Ali malo, eto.
STAŠA
Ja imam neki osećaj kao da sam velika. Veliki su uvek pušili. Sećam se kad sam bila mala, sedela sam u dnevnoj sobi kad god mami i tati dođe neki drug koji je gledao mnogo filmove i pričao o tome i o politici i svačemu, i tad je cela prostorija mirisala na dim, i ja sam sedela ušuškana i slušala ih kako pričaju i sad, kad osetim miris dima, mislim na taj osećaj.
JANA
Au jebote, kakva si ti zavisnica.
STAŠA
Strašno, jednom ću se s nostalgijom sećati ovog trenutka i paliti cigarete. A možda nije u cigaretama, nego u ovoj travi.
JANA
Hm hmmmm?
STAŠA
U nenarkomanskoj travi koja raste u parku iz zemlje.
JANA
Da, daa.
STAŠA
Ok.
Smeju se.
STAŠA
Volela bih da i Vanja može da bleji s nama ovako opušteno. Kad je tu, uvek je neka tenzija.
JANA
A dobra je ona, stvarno, mnogo je volim… ali jeste malo teška. Iskreno, nekad me tako nervira kad mi određuje šta da radim, i stalno je ljubomorna. Nekad… nekad se i plašim. Ponaša se prema meni kao da smo u vezi.
STAŠA
Nije do veze. Posesivna je.
JANA
Misliš da će se promeniti?
STAŠA
Nadam se.
Pauza.
STAŠA
Mene brine žena iz onog stana.
JANA
Jelena. Je l’ znaš nešto?
STAŠA
Pa od onog dana ne mogu da se smirim… Stalno mislim o tome. Razmišljala sam da naručim nešto samo da bih je videla još jednom. Iskreno, imam loš osećaj.
JANA
Nemoj da se opterećuješ… nisi ti kriva… ne možeš ništa da uradiš… Ti si dobra osoba, ali svako je odgovoran za svoj život.
STAŠA
Ali da li je tako? Da li zaista svako može da bude odgovoran za sva sranja koja mu se dešavaju, kad živimo u ovako užasnom svetu?
JANA
Nekad poželim da umrem.
STAŠA
I ja.
Pauza.
STAŠA
Idemo sada do nje.
JANA
Molim, sad?
STAŠA
Samo da proverimo, molim te.
JANA
Ubiće nas Vanja što odlazimo s njenog rođendana.
STAŠA
Suviše je pijana da bi je bilo briga.
JANA
’Ajde bar da joj se javimo.
Čuje se zvuk čekanja poziva na telefonu.
VANJA
’ALO.
JANA
’Ej, Vanja. Staša i ja smo malo izašle, vraćamo se za pola sata.
VANJA
GDE STEEEE, PIČKEEEE.
JANA
Je l’ me čuješ? Je l’ si dobro?
VANJA
UUUUUHUUUU! Beži bre tamo, Pero. Čujem, čujeeeemmmm.
JANA
Dobro, ’ajde, vidimo se.
VANJA
GDE STE POŠLE?
JANA
Idemo do Jelene.
VANJA
Jeca seksi šop?
JANA
Vanja…
VANJA
Drž’te se, dolazi pojačanjeeee.
JANA
Bolje ostani tu, pijana si. ’Ajde ne brini, dolazimo za minut.
Čuje se zvuk prekida telefonske veze.
-
-
-
- Ispred zgrade
-
-
Čuje se zvuk zvonjenja na interfon. Ponovo.
JANA
Možda spava.
Ponovo se čuje zvuk zvonjenja na interfon.
JELENA
Halo… halo… molim vas…
STAŠA
… Tu smo!
JELENA
Dođite gore… dođite… molim vas…
Čuje se zvuk otključavanja vrata.
JANA
Šta ćemo da radimo?? Šta ćemo???
STAŠA
Da zovemo policiju.
Čuje se kuckanje 192 na tastaturi telefona.
JANA
Ali policija nikad i ne dođe. A i kad dođe, nikad ništa ne uradi. A i kad nešto uradi, ne uradi kako treba.
STAŠA
Halo? Molim vas, htela bih da prijavim nasilje nad jednom ženom u Dunavskoj ulici, Zgrada solidarnosti, broj stana… 18. Čule smo ženu kako zove u pomoć… Molim vas, požurite.
JANA
Šta kažu?
STAŠA
Kaže da šalje… ali ne zna kad će stići…
JANA
Šta ćemo da radimo?
Čuje se zvuk auta. Auto se parkira. Čuje se kako se zalupe vrata od auta.
VANJA
’Alo, što me niste sačekale, rekla sam da stižem!
JANA
Jebote, Vanja je stigla.
VANJA
Šta se dešava??
STAŠA
Jelena nas je zvala gore… zvučala je uznemireno, molila nas je da dođemo. Zvale smo policiju.
VANJA
’Ajmo gore, baš da vidim šta je sad.
JANA
Ljudi, ja se plašim.
STAŠA
Pa i ja razmišljam da odemo, ova policija ko zna kad će stići.
JANA
Ali šta ćemo mi da uradimo, može samo ko zna šta da nam se desi, bukvalno može bilo ko da nas prebije, siluje, znači ja ne znam ništa, nemam ni nož, ni suzavac, ni ništa… Ljudi, plašim se.
VANJA
Ma ko će bre mene da prebije??? Ja sam, tebra, trenirala karate osam godina, znači, sve ću da ih salomim. Idemo!
JANA
Ali, Vanja, pijana si kao letva.
VANJA
Ma još bolje, ne odgovaram za posledice, šta se desi u alko…holo..lisanom stanju, ostaje u alko…
STAŠA
Dobro, polako. Ja sam za to da idemo gore, ali polako. Da vidimo šta se dešava. Možda joj je samo pozlilo. Hajde, ali tiho, Vanja, molim te. Ili ostani ispred.
VANJA (šapuće glasno)
Tiho, tiho! Šššššššš!
STAŠA
Izuj te štikletine.
Čuje se zvuk njihovih koraka po stepenicama. Vanja posrne.
VANJA (šapuće glasno)
Čutim, ćutim, šššš!
-
-
-
- U Jeleninom stanu
-
-
Čuje se kucanje po vratima. Čuje se zvuk otvaranja vrata.
JELENA
Tiho, molim vas, samo polako…
STAŠA
Polako, polako, je l’ ste dobro? Ko vas je to udario, je l’ još tu?
JANA
Pa Vi ste skroz pretučeni… da zovemo hitnu?
JELENA
Pazite, tu je, tu je, spava…
JANA
Polako… sedite tu.
STAŠA
Zvale smo policiju, dolaze…
JELENA
Jao, ne…
STAŠA
Polako, smirite se, mi smo tu, hoćete da sve odemo zajedno negde?
Čuje se zvuk koraka.
VANJA
Stoko jedna odvratna, srediću te, gade…
Čuje se udarac.
JANA
Ne, Vanja!!!!
JELENA
Ne, molim vas!
ZORAN
Alo, šta je to, bre??!!
VANJA
Tata…? Koji kurac, Zorane?!
Čuje se kako Vanja istrčava napolje i zalupi vratima.
ZORAN
Vanja!!!
STAŠA
Jebem ti sve… Stanite po strani.
ZORAN
Šta radite, bre, ovde?? Ko ti je, bre, reko da zoveš, bre, moju ćerku, bre? Pička ti materina kurvinska!!!
Čuje se kako Zoran trči za Vanjom.
ZORAN (iz daljine)
VANJA!!
STAŠA
Polako… sedite, smirite se, ne može Vam ništa, tu smo mi, doći će policija…
JELENA
Ne, molim Vas, njega svi znaju tamo, mene će uništiti, ne, molim vas…
STAŠA
Dobro, sad ćemo da otkažemo… polako…
JELENA
Daće mi otkaz sad, gotova sam… Ma kakav otkaz, ubiće me, ubiće me!!!
JANA
Mi ga znamo, on je tata naše drugarice… Pa kako?
JELENA
Htela sam da ga ostavim, odavno sam htela da ga ostavim, ali zakačio se, svinja, pa ne pušta!
STAŠA
Je l’ Vam on sve ovo uradio?
Jelena plače.
JANA
Polako… biće sve u redu.
-
-
-
- Ispred zgrade
-
-
ZORAN
Vanja, Vanja!!!!
VANJA
Pusti me!!! Beži!!
ZORAN
Vanja, stani! Stani. Sama je to tražila…
VANJA
Jebote, Zorane, imaš ženu i ćerku! Sram te bilo!
ZORAN
Sine, ti znaš da ja tebe i mamu nikad ne bih ostavio… Nikad. Nikad vam ništa nije falilo, i nikad i neće.
VANJA
Pusti me!! Pusti me!!
ZORAN
Polako, sine… polako…
Vanja plače, čuje se da odjednom počinje da povraća.
ZORAN
Napila si se… Polako, polako… Smiri se, sve će biti u redu… Idemo kući, polako… Tata je tu… ne brini, sine… polako…
-
-
-
- Ispred Jelenine zgrade
-
-
Čuju se točkići kofera koji se kotrljaju po betonu.
STAŠA
’Ej! Jano! Ovamo!
JANA
Pa zar ne idemo gore?
STAŠA
Ma da, nego, Jelena mi je rekla da se tušira, pa da sačekamo samo malo.
JANA
Pa ona će da zakasni na autobus?
STAŠA
Rekla je da će uzeti sledeći. Svakako, ne žuri joj se, preselila je sve ostale stvari, ovo su poslednje. Sedi da ti pročitam poruku koju sam napisala Vanji, da mi kažeš da li da izmenim nešto pre nego što pošaljem.
JANA
Uh. Ne znam da li išta da joj šaljemo. Ne javlja mi se na telefon od one večeri.
STAŠA
Baš zato. Slušaj:
„Hej.
Žao mi je zbog svega što se desilo.
Ne mogu ni da zamislim kroz šta prolaziš.
Ne pišem ti da bih ti rekla laži zbog kojih ćeš se osetiti bolje, mislim da to nije ono što prijatelji rade. Ne pišem ti ni da bih te povredila. Pišem ti jer sam tu.
Govorim nešto što svi već znamo i nadam se da to ne dovodimo u pitanje: tvoj tata se zaista poneo užasno prema Jeleni. Znam koliko ga voliš. Znam da je uvek bio tu za tebe. Znam da je ponosan na tebe što si jaka. I on i dalje jeste taj tata. To što ljudi rade loše stvari, ne znači da je sve što rade loše. Ali on mora mnogo, mnogo da se promeni. I odgovornost za to je na njemu.
Važno mi je da ti kažem da mislim da to ne treba da ima veze sa tobom. Ne bih volela da na bilo koji način kriviš sebe zbog toga, niti da se poistovećuješ sa njim. Ti si svoja osoba, i to dobro u tebi može podstaći ljude da budu bolji.
I nadam se da nas nećeš više izbegavati. To je najvažnija stvar koju imam da ti kažem: nedostaješ nam. Niko nema tako dobre fore, iako nekad baš edži. Zbog tebe znamo koja su najbolja mesta za č, zbog tebe smo naučile da igramo basket, zbog tebe nas nije blam da podrigujemo u javnosti. Može se reći da smo te obožavale. Ali ne želimo da te obožavamo. I ne želimo da te izgubimo. Želimo da budemo tu za tebe, želimo da posle svega odemo na dunju kod Miće u kafanu i da gledamo smešne bebe na Jutjubu do pet ujutru. Ali bojim se da nećemo moći. Poznajem te. Znam da te dugo nećemo videti. Možda ćeš me blokirati nakon ove poruke. Možda je i ne čitaš. Ali u slučaju da je čitaš, želim da ti kažem da smo tu za tebe, da smo sve bile tu one večeri i da smo sve prošle kroz to i da sve moramo od toga da se oporavimo. Verovatno je nerealno da ikada pustimo tvog tatu da nas odveze kući i verovatno je nerealno da ikada odemo kod njega u piceriju. Ali nadam se da ćemo uprkos tome nekada moći da popušimo cigaretu iza zgrade i da pričamo o nečem desetom. I da nikada nijednu devojku više ne nazovemo kurvom. I ako nekad poželiš da pričamo o svemu ovome, bićemo tu.
Volimo te.“
Pauza.
JANA
Znaš da ona to nikad neće pročitati.
STAŠA
Ko zna.
Čuje se zvuk SMS poruke.
STAŠA
Jelena kaže da se popnemo.
Čuje se zvuk zvonjenja na interfon.
STAŠA
Mi smo!
JELENA
’Ajde, penjite se, stavila sam kafu.
Čuje se zvuk otključavanja vrata od zgrade.
Čuje se pesma Cherry Glazzer – Glenn the dawg (https://www.youtube.com/watch?v=l8qpx3p3lyg) :
„You stayed strong all through the end, Glenn
You were my best fucking friend.“
KRAJ