O Ristu Vasilevskom

Reč kroz misao

(Risto Vasilevski, Sušt – živi plamičci jezika, Arka, Smederevo, 2025)

Malo je onih pesnika koji su kao Risto Vasilevski svoj život učinili mostom između dva naroda i dve kulture. Pesnik koji je rođen u Nakolecu 1943. godine, u današnjoj Severnoj Makedoniji, većinu životnog i radnog vremena proveo je u Smederevu, pored Dunava.
Preveo je stotinak knjiga sa makedonskog na srpski i sa srpskog na makedonski jezik, napisao je desetine knjiga na makedonskom i srpskom jeziku, iskazao se u svim književnim formama.
Vasilevski nam iznova pokazuje da se njegov idiom u oba jezika ponaša kao riba u vodi. Pesnik traži smisao u vremenu i u jeziku te se ova poezija može posmatrati kao specifičan filozofsko-poetski ogled.
Čitaocu se učini da je knjiga „Sušt – živi plamičci jezika“ nastala među drevnim Grcima, na agori, dok su raspravljali filozofi o jeziku. Možda je Vasilevski inspirisan Platonovim „Кratilom“ poželeo da ponire u jezičke alate.
Pesnik se kreće po znacima i predznacima, nazire veze duha i jezika, analizira šta je okolo, pre, posle, sada, pita se kuda, razmatra i sa (nečim) i ka (nečemu); između, bez, uz, iz – fascinancije su Rista Vasilevskog, jer on jezik posmatra kao zbir ideja i zbir putokaza za mišljenje koje se kreće u vremenu, prostoru, ali istovremeno u jeziku.
Vasilevski opeva i „to“ – pojam kojem je Miloš Кomadina posvetio mnoge svoje pesme i može se reći da postoji srodstvo između dva pesnika, ali ne srodstvo uticaja koliko bliskost dva istovetna cilja koji su se sreli u dubokoj jednostavnosti.
Malo je knjiga koje na ovaj način odvode čitaoca prema korenima jezika i vraćaju mišljenje u poeziju. Svežina poezije Rista Vasilevskog postoji kao univerzalna vrednost, zato je ovaj veoma prevođeni pesnik izuzetno cenjen među pesnicima koji su svedoci da prevodi nisu oštetili srž njegove poezije možda baš zbog filozofičnosti ideja koje iskre i pozivaju čitaoca na saučesništvo.