Азбука

А

А шта ако? Ове године бирам да своју машту користим за она „шта ако“ која доносе позитивне мисли и добре исходе; за размишљања о најбољим могућим сценаријима, а не за бриге и страхове.

Б
Београдска ликовна академија – односно Факултет ликовних уметности. Институција захваљујући којој сам много унапредила своју сликарску вештину. Диван однос који су професори и асистенти имали са нама, колеге од којих сам много научила о занату и радној дисциплини.

В
Вислава Шимборска и Витомирка Требовац. Песникиње које ме терају на писање. Kада читам њихову поезију, обузме ме одушевљење, али и снажан осећај препознавања. У тим стиховима налазим једно женско искуство, лепоту живота која постоји и у тузи, и у најједноставнијим тренуцима.

Г
Гуливерова путовања: једна од првих књига које сам прочитала у детињству. Kњига која ме је навукла на маштање. У њој сам први пут могла да замислим џинове, али и минијатурне људе и светове неочекиваних размера.

Један од тих светова био је инспирација за назив блога Лилипутанке који сам дуго водила са другарицом. Лилипут – острво насељено малим људима. По том месту назвале смо блог, мали простор за наше текстове о књижевности, уметности, путовањима и креативности.

Д
Дрво: асоцијација на причу о персијском краљу Kсерксу, који је, према предању, зауставио војску од два милиона војника како би се дивио лепоти једног успутног дрвета. Подсетник на то да лепота није луксуз, већ као основна људска потреба.

Ђ
Најлепша реч на ово слово – ђулистан, врт сачињен од ружа. Цвеће волим и стално га сликам.

Е – ентеријери
Моја ликовна фасцинација већ скоро деценију. Главни мотив којим сам се бавила у свом докторском уметничком пројекту.

Ж
Жишка – реч коју много волим. Искра без које ништа што радиш неће бити довољно добро, ако га радиш без жара и унутрашње мотивације.

З
Златни стих – награда коју сам добила за необјављени песнички рукопис „Ја сам музеј“, захваљујући којој ми је објављена 2. збирка песама и то у библиотеци која носи име једног од омиљених ми песника: „Стеван Раичковић“.

И
Inspiredtowrite – мој омиљени Инстаграм профил, који води америчка ауторка Аmie Mcnee. На њему говори о неопходности креативности у савременом свету. Уместо романтизоване представе о уметности као неуредном и хаотичном позиву, она наглашава дисциплину, свакодневни рад и озбиљан однос према стварању. Њена порука је јасна: креативност није привилегија ретких нити нешто што зависи од инспирације, већ пракса која се гради упорношћу, радом и одговорношћу према сопственом таленту.

Ј
Јован Јовановић Змај – књига дечијих песама. Толико сам пута слушала те песме да сам запамтила њихов редослед, ритам и речи. Захваљујући томе, држала бих књигу отворену, пратила текст погледом и срицала, успешно симулирајући читање. Та књига је мој први сусрет са језиком као игром, ритмом и задовољством.

K
Copywriting (copyright) је вештина коју свакодневно користим. То је писање које спаја лепо изражавање и основна маркетиншка знања, са циљем да представи вредност одређене идеје или производа и подстакне на куповину. Не треба га мешати са копирајтом (цопyригхт), који се односи на ауторска права.

Л
Ликовност. Способност да мисао, осећање или идеју изразим кроз линију, боју, облик и композицију. Важан филтер кроз који посматрам свет; начин да приметим оно што би иначе лако промакло. Умеће гледања.

Љ
Љубомора – Врло корисно осећање које може служити као врло јасан компас. Психологија прави разлику између љубоморе и зависти. Завист је жеља за оним што друга особа има, док се љубомора јавља када нечији успех или предност покрену у нама осећај поређења. Посматрана без осуђивања, љубомора може бити путоказ ка ономе што желимо да развијамо у свом животу.

М
Милена Павловић Барили – моја омиљена домаћа уметница, важна сликарска и песничка инспирација. Њено дело показује да је могуће слободно комбиновати различите таленте и изразе. Поред сликарства и песништва, израђивала је илустрације и модни цртеж.

Н
Ноћно читање током детињства. Сигурна сам да се данас бавим уметношћу захваљујући томе што ми је мајка пред спавање читала бајке и песме за деце. Заљубила сам се у приче, светове другачије од мог, уметност и илустрације које су их пратиле.

Њ
Његова екселенција: Инстаграм
Друштвена мрежа која ми омогућава да упркос томе што живим у малом граду, моја уметност, моје идеје, услуге и концепти дођу до свих људи који говоре истим језиком. И што је још важније – да до мене дође уметност из целог света.

О
Орхан Памук и текст из књиге „Kофер мога оца“, који савршено осликава шта могу бити разлози за бављење уметношћу: “Пишем зато што не могу да радим неки нормалан посао као остали људи. Пишем зато што сам љут на све вас, љут на сваког. Пишем зато што волим да седим у соби пишући по цели дан. Пишем, јер могу да учествујем у стварном животу једино мењајући га. Пишем јер се плашим да ћу бити заборављен. Пишем да бих био сам. Пишем јер је узбудљиво претворити све лепоте
и богатства света у ријечи. Пишем јер никад не успевам да будем срећан. Пишем да бих био срећан.”

П
Приче као срж свега.
Подкасти као омиљени начин учења и сазнавања информација.
Пјер Бонар као уметник који од свакодневног прави непролазно.

Р
Русо, Анри – Постимпресионистички наивни сликар чији је рад утицао на неколико генерација уметника. Фасцинира ме његова употреба боја и мотиви које слика. Kад сам први пут видела његове радове, помислила сам: Ово је оно чему мој ликовни рад тежи.

С
Синан Гуџевић – за мене синоним за радост читања и писања. У његовим књигама и колумнама посебно ме привлачи начин на који спаја свакодневне приче, живот заједнице, историју књижевности, љубав према спорту и препознатљив хумор; и „Стихови из дневника“ – књига песама Стевана Раичковића после чијег читања сам рекла: Ова поезија и ја смо на истој фреквенцији.

Т
Тбилиси, Грузија, најисточнији главни град који сам до сада имала прилику да посетим. је У доба када архитектура на свим крајевима света почиње да изгледа исто, диван пример тога Kолико је очување локалне архитектуре племенито и занимљиво.

Ћ
Ћерамида: једна од мени омиљених речи нашег језика. Назив за цреп, посебно за сушени цреп карактеристичан за старе чаршије; онај којег је, нажалост, све мање код нас. Из те речи настао је назив насеља у ком сам провела највећи део свог живота: Ћеримиџинице.

У
Умор – најгора врста умора је она која настаје као резултат претварања да смо нешто што нисмо. Или немогућности да се прикажемо у потпуности. Најлепша врста умора – после трчања.

Ф
Фрула: увек ме подсети на причу о цару Тројану. То је прича које се увек сетим када идем у своје село на Пештери и у даљини угледам планину Тројан. Прича о чувању тајни, односно људској неспособности да их сачувамо.

Х
Хокни, Дејвид. Један од три моја омиљена сликара. Инспиришу ме његове слике, цртежи, истраживања о оптици у историји уметности захваљујући којем је открио да су стари мајстори сликарства често користили камеру обскуру као помоћ у цртежу. Али највише његова љубав према животу. Пре неколико година, посветила сам му хаику:

Дејвид Хокни, у осамдесет четвртој слика на ајпеду

Kалифорнија
базени, пси, фотеље
и јарке боје

Ц
Цамовић – моје презиме, увек међу последњима у школском дневнику. Тада нисам разумела колико наше презиме може да говори о нама. Што сам старија, све ме више занима историја моје породице. На њега сам касније додала и нови део мог идентитета – Kораћ.

Ч
Чекање: оно што ове године желим да смањим. Да што мање чекам, а да што више хрлим ка људима и циљевима.

Џ

Најређе слово у нашем језику. Увек ме подсећа на реч џивџан, која ми је занимљива јер у себи има два слова џ.

Ш
Школа у којој предајем ликовну културу показује колико је уметност потцењена у нашем друштву, а та предрасуда се преноси и на децу. У старијим разредима основне школе, све чешће питају: чему служи ликовно?

Међутим, када се те предрасуде мало разбију, осете колико уметност може да буде оплемењујућа и испуњавајућа. За сваког ученика постоји нека техника, тема или мотив који га заинтересује. Тих 45 минута недељно је ретка прилика да стварају, а не само да репродукују научене информације.