.
.
Jedna od kišnih monada
.
Iznosim duboku nameru
Prostoru koji istu ne prepoznaje:
..…
Da nađem mesto između dve
Lokalno uznapredovale kiše
Gde bi mojoj nedorasloj hrabrosti
Izrasla ljuska, gromobran
..
Da se sklonim
Zadržan u istom
Kao tiho prihvatanje pokrivenih dvorišta iza kuća
Što ukućane od viškova rasterećuju
.
.
Gar
.
Otežali smo
I višak naših tela odlazi daleko
U reciklaži sasvim sitne besmrtnosti
…
Žice kojima putuju
Velike reči i prijateljstva
Upliću se u visoko, davno posađeno drveće
Koje ih obavija kao bliskog i dragog gosta
…
Nešto u stablima
Umreće u tom žičanom zagrljaju
……
Mirisa paljevine
Neće biti nigde
.
.
Divlja gradnja
.
Mogli smo sve to izvući
Zakriviti dugačke sajle i armature
Spuštati spuštati dok se ne nasluti
Nešto meko
Što bi se u jednoj blagoj neopreznosti
Moglo probiti
A što je odveć predugo živo i suvišno
…..
Iako bi se to učinilo
Kao savršen razlog za ono ubistvo
Koje služi poravnanju sveta
Ipak se treba odmaknuti
…..
Proglasiti sve za neuspešan pokušaj
Gledati tu tužnu skalameriju
Popiti najzad, u priobalnom osmehu
Zovu ili čaj
.
.
Na dočeku 21. veka
.
Na našu kosu padao je razelektrisani mrak
Kao odbačeno tanko perje sa grana
U sneg
…..
Mlin za kafu
Pod voskom koji dogoreva
Svedenost na prekrštene ruke
I sasvim ljudsko : ,,biće svetla’’
…..
Ispratili bi ćutljive prijatelje
Sa mršavim plamenom do kapije
Vratili se tamo gde moramo
I pokrili se, opet, nečim kao što je:
Samo nek je toplo
Samo nek je toplo…
.
.
.
*iz rukopisa ,,Miris snega zaspalog na vodi’’
.
.
.
.
.