Bora Vitorac

In memoriam

.

.

.

privrednikov pitomac

 .

na starim anzis-kartama

lako se raspoznaju

crkveni tornjevi

ukočeni “peugeot” ispred sinagoge

stradala jermenska crkva

otišli tramvaji

tende i portali velikih radnji

zatečeni prolaznici

            života

na ulicama novog sada

sa anzis-karti novog sada

nikada se nije slutilo

šta bi moglo biti

922...vozom je stigao

jova sa banije

za šegrta u trgovini boja

sa osmehom u klopavim ušima

i tablicom oko vrata

pisalo je ime oca

i selo luščani

u drvenom koferu

imao je naštirkane čarape

od pokidanih pesama

da ih može nastavljati u snu

šegrtovao je u jevrejskoj

spavao u mađarskoj ulici

čistio radnju

u plesnivim cipelama

pakovao robu

i razvozio na kolicima

                        po varoši

sa ciglom u stomaku

dok je za tezgom prodavao

četke boje i mustre za molovanje

smešio se klopavim ušima

i progovorio odjednom

nekoliko novosadskih jezika

izučio je za trgovca

postao kalfa

slikao se kod foto-manojlovića

sa brkovima i šeširom u ruci

hipnotisan

pored prazne stolice

pun mirisa boja

zavlačio se noću

po igrankama bircuzima

                        i bioskopima

muzika njegove mladosti

vrti se na gramofonu

                        i treperi

sa anszis-karti novog sada

nije se slutilo

šta bi moglo biti

već samostalan cenjen trgovac

venčan u uspenskoj crkvi

’41. jova dođoš

primoran je da napusti

                        novi sad

ostavio je otvorenu radnju

i nestao neprimetno

sa kišobranom i koferom

u njegovom odsustvu

razlivene mrlje plasavog straha

dugo su ostale upijene

u licima preživelih novosađana

vratio se peške

u cipelama vezanim kanapom

na tankim nogama

pocepan nesanicom

tetoviran prisilnim radom

                        u logoru

ali potpuno svoj

ponovo je otvorio farbaru

punu snova i mirisa boja

blizu kafane “kod belog vola”

sa anzis-karti novog sada

nije se slutilo

šta bi moglo biti

došli su predveče

ljudi iz rajine šume

i naredili u ime naroda

da se skine firma

spustili rolove

uzeli ključeve vremena

a njega pustili na ulicu

da bere noćno cveće

i pali sveće o svetom luki

                        ocu u jasenovcu

dugo je sedeo na tavanu

iza odžaka

sa izgrebanim mislima

kako da porodica preživi

pravio je vodene bojice

blokeje za cipele

štipaljke za veš

i sve mu je propalo

napušten od samog sebe

zaćutao je

više nije znao

u koji razred mu deca idu

hodom mesečara

prolazio je varoš

sa uvenulim šeširom na glavi

zalazio u bircuz

kod čika-time

sedao kod akvarijuma

                        u izlogu

i pripit gledao šarane

kako danima gutaju

dosadnu vodu

ponekad je tu u bircuzu

zaticao gospon-feješa

u kiselom ćošku

kako šibicama čara

slike na papiru

za litru i sodu

svaki dan je svraćao

kod svog berbera

                        luluša

čito novine i mrmljao

dimom cigarete

rasterivao je vetrenjače

                        od sebe

i drhtao do kraja života

sa osmehom u klopavim ušima

sa anzis-karti novog sada

nikada se nije slutilo

šta bi moglo biti

potklobučeni plafon

sručio se iza ponoći

bez odjeka

poslednji put oznojan

jova više nije drhtao

bio je van domašaja

                        straha

dok sam ga nemušto brijao

videlo se sve prećutano

u njegovim žućkastim očima

i osmehu u klopavim ušima

kojeg je odneo sa sobom

potrošio je svoje vreme

na anzis-kartama

i poslao poslednji pozdrav

iz novog sada

.

.

.

.

.


Bora Vitorac

(1940-2020). Rođen je u Novom Sadu i tu je proveo svoj vek. Samo za vreme rata, kao dete bio je sklonjen u Gospođincima. U životu se bavio svim i svačim ali umetnostima nikada profesionalno. U gimnazijskim i studentskim danima sa kolegom Pavlovim, izvodio je kalambure i „akcije“ koji su ostali zabeleženi na fotografijama i filmskim trakama. Neke od tih sačuvanih fotografija danas se nalaze u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Sačuvane fotografije i filmovi prikazivani su (od 2007) po Srbiji od Subotice do Niša. Imao je više samostalnih izložbi likovnih radova. Poeziju je objavljivao u časopisima: „Index“, „Stražilovo“, „Polja“, „Gradina“ i „Tisa“. Jedinu knjigu poezije „Letnjim putem“ objavio je 2001. godine.

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja