Ljiljana Đurđić

Ogled dalmatinskog bilja

.

,

Ćutanje je zlato

 

Nemam kuću imam vatru

pod čelom zastrašujući

                      miris piletine

na stepenicama podzemnog prolaza tera me na plač

U školi su bili jezici

Reci: hvala reci: molim

Silance is golden

A šta sa rečju volim

A šta sa rečju volim

Ljupka nakaza na prošlogodišnjem kalendaru

                        (izraziti znaci gušavosti)

Pokusaj svoju kašu

Nepristojno je ostavljati jelo u tanjiru

Reci: hvala reci: molim

Vatra pod čelom leči se

                          stoprocentnim strihninom

.

,

Lepota pejzaža

 

Lepotu pejzaža

Odagnati iz vidnog polja

Taj stranac prerušavanju sklon

Priseban i samodovoljan

Samo je loša zamena

Za prave šumske požare

Za golemu mastionicu

Što razdvaja neizdrživo

Sav taj samoživi prostor

           koji bi da se spoji

U staro kopno u grudvu snega

U nestale mošti reptila

Oprez u ophođenju je neophodna

Za očevidce i slučajne prolaznike

Opasnost na putu

Zamotana u staniol

Neprekidno vreba

.

,

Slagalica

 

                     po Silviji Plat

 

Opet sam te rastavila

Koliko puta zaista

Koliko puta uvila u foliju

Prepovila proturila kroz mašinu

Za ponovno oblikovanje štancovanje

Opet guljenje do gole kože

Ono prosto neizdrživo

Rastakanje epiderme

Pucanje po ivicama

I praslika tvog večnog polustanja

(Uvek neparan broj kockica)

Osovljuje se na svoje noge

Klima i klatari opet

Ptičije kanđice na mojoj podlaktici

To nije više postupak

U koji se možeš pouzdati

Reanimacija i metod usta na usta

Razduvaće pepeo

I ko će te onda sastaviti

Kočicu po koščicu

.

,

Razređivanje okoline

 

Razređivanje okoline

Začuđujuće lak zadatak za upućene

Lišiti se toliko važnih nevažnosti

U skladu sa zemljinom težom

Izvršiti konačan odbir stvari

Lica i pokreta

Ostalo vratiti travi bogu majci

(Nešto knjigama)

Od ostataka napraviti jednog Vermera

Nositi ga u džepu kao podsetnik

Povremeno praviti male beleške

Povodom svetlosti koja izbija iz desnog ugla

I pada na rame mlekarici iz Delfta

.

,

Neostvarena ljubav

 

Znam: Stelu samo ljubljaše

Moj predragi Džonatan Svift.

Dan nešto brižljivije birah

Dan i čas rođenja

I da to na Ostrvlju bi,

Šetala bih sad u njenoj krinolini

S ljubavničkim pečat-prstenom

I onom probranom kretnjom

Kojom uzimala je Svifta pod ruku

I pokazivala ga prolaznicima,

Tog starog zlobnika i izelicu.

 

,

O vremenu izgubljenom, o vremenu nađenom

 

Moje izgubljeno pa nađeno

(O, radosti!)

Patriotsko vreme

Otkucava ko pokvaren pakleni stroj,

Malo napred, malo nazad –

Ubi bene, ibi patria. Ubi patria ibi bene…

I ubrzava godine mog žića.

Aktiviranje njegovo zavisi

Od tolikog broja slučajnosti

Da samo rečenica: “Može tramvaj da me zgazi”

Predstavlja pravi odgovor

Na mnoštvo pitanja koja nam postavljaju

Preobilnost našeg postojanja,

A i zahtevi, zahtevi vremena

Zahtevi naroda, preobraćanja, koračanja…
Srećom otpalo je ono:

U svetlu budućnost!

 

,

Ljubavnik – usvojitelj

 

On je potpuno obično i mirno

Pokupio svoje sličice i putire

Svoje meleme i masti

Meke dodire i brižna tepanja

Utopljavanja noću i darove s puta

I preneo ih na drugo mesto.

Ništa prepunjeno, ništa izgubljeno,

Bio je ponovo spreman da se razdaje

I sjajio se ko uglačano dno krstionice

Il’ ručka Jednorukog Džeka.

.

,

Ogled dalmatinskog bilja 

.

                                 „Sa ovim modelom moguće  je

                                 Neograničeno izmišljati biljke koje

                                 Iako ne postoje ipak bi mogle postojati.“

                                                                             J.W. Goethe

                                                               Die Metamorphose dar Pflanzen

.

                                                   I

.

             U Ogledu dalmatinskog bilja piše

             Robert Visiani  -Šibenčanin godine 1826.

             O rodu i vrsti  izvorištima

              I sastavu tla ovoga opervaženog

              Vodom boje ultramarin

              U naših biljaka koren je trajan

              Izdanci uglavnom goli

              Jednostruko i dvostruko raspareni

              Iris Illyrica po zidovima i klisurama

              Vascele Dalmacije

              A smilje sasvim obično po brdima

              Gaženo nogom tovara i Vlaja

              Mirisa osebujna i prijemčiva mestimično

                                                                     nerazumljiva

               Što se Seseili tomentosum tiče

               Video sam je u padovanskom vrtu

                Živu samoniklu i kultiviranu

.

.

                                     II

.

     Božje drvce općenito

     Uz Sveti ud iliti Biskupovo zelje

     Udovičica kudrava napirlitana

     Po zabranima karmelićanskih samostana

     A na grobljima Punica granatum

     Dvospolan cvetući ornamentalan i lekovit

     Buja na osami pod uticajem pune svetlosti

     U cvetnom nevestinskom ruhu

     Provede i stotinu dana

     Pre nego se premetne u šipak

     Tvrdokornom svojom vanjštinom

     Pridonosi cinober oker mat podlozi

     Samostanskih pejzaža popadalih poput prhuti

     Po prisojnim stranama Biokova

.

.

                        III

.

    Jadranski  Kikladi  sve do Palagruže

    Okićeni borom na Peuntigerovoj karti

    Tu i tamo u retkom sklopu

    Po brdašcima od sadre sige i šaldama

    Pinus i Abies maritime

    Zagledan svetac u sv. Andriju

    Malo svinut u struku

    Sa primetnim znacima opadanja

    Zelenog mu igličastog vlasišta

    Kad usled pomanjkanja sokova

    Prestane svako vegetiranje

    Luči se ( ipak ) gusta borova smola

    Žuta ćilibarska predsmrtna

    Gospina bistra suzica

    Na staračkim namreškanim grudima

.

.

                               IV

.

   Lovor lovorika u varijetetima

   Laurus nobilus presvetli

  Stabla rastresita time i krhka

  ( Sivkastog dosta hladnog tona )

  Sa istaknutom žilom srčanicom

  Obilje aromae aurii

  Smišljeno raspoređeno po rubovima

  Suptropskih makija dalmatinskih uvala

  Iscrtava vazda promenljivi habitus

  Plavičastih senki iz kojih navire napetost

  Semitska grčka ilirska

  Ulje od lovora lovorac

  Na sastavcima Rakove obratnice

  Strujanje mirisa kaoi transformacija

  Blagosti u dvadeset nepojamnih čestica

  Otuda svetlost

.

.

                      V

.

Kadulja pravoverna i autohtona

Salvia officinalis bela divlja

I kaduljica mala mirisna

Lagano dlakava listova pri vrhu nazubljenih

Za pasjih žega podno Mosora

Iz užarenih pukotina dana

Cedi se teška bitumenova smola

Kaplje sporo i neodlučno

Kaduljina otužna dušica

Miris o kojem on ( Visiani )

Najzaslužniji dalmatinski biljar

Ostavi nekoliko zapisa

Prevodeći dugo i strpljivo

Rečitost cvetne lože

Na zaboravljeni jezik prisnosti

.

.

                      VI

.

Na platnima Blagovesti ( u retkoj prilici )

Pod anđeoskom paskom sienske umbre

Biljna zaostavština Staroga sveta

Oličena u izvrsnom primerku

Cupressus sempervirens vazda zelenog čempresa

Još kruni vrh trokuta

U kojem lica anđela i Marije

Tvore osnovicu do čije razine ne dopire

Melanholično dejstvo gljivice roda Melancoliales

 

Potonja istorija bolesti

Onih koji večno tuguju

Beleži sve ređe skupine sjajnomrkih voštanica

Što drhtavo izbivaju na granici

Između odsutnosti i prepoznavanja

.

.

………………….VII

.

Aromatična slika smrti

Jedinstvena u svom žanru

Pripada nestanku onog glasovitog Dukljanina

Što se jedini među cezarima

Tiho i neprimetno

Pretočio u tratinčice na obali Jadra

Bledoružičasta boja krunice

Bellis perennis otada se ćuti

Po krtoj mudrosti Dioklecijana Dalmatinca

Sina pisara veoma niska roda

Što svojom rukom zasadi po Saloni zelenje

Odrekavši se carstva kod Nikomedije

.

.

                                 VIII

.

  Balsamično svojstvo pelina

  Razotkriva tajnoviti postupak

  Kojim ultravioletno isijavanje

  Ulazi u sastav nekih starih melema

  Kao u onom pismu prirodoslovne razlike

  Po kojemu Artemisia pontica i maritime

  Deluju poput trpkoga vina

  Lečeći pošast i ognjicu

  Poverenika zemlje dalmatinske

  Pelin rimski veliki i ženski

  Verodostojnošću svojih pustenastih latica

  Prisajedinjuju ubogi kras

  ( Moje gorko cviće )

   I mirisnu spoznaju boli

   Dičnoga mi prijatelja Nikole Tomazea

   S tobom sam svagda i posvuda

.

.

                      IX

.

Znamenita prirodoslovka

Maria Cattani Selebam – Splićanka

Slavne 1812. godine reši

Da biljka u njenom življenju

Dobije prvo i odlučujuće mesto

Iz ove odluke proisteklo je nekoliko

Veoma važnih prirodoslovnih zapažanja

Između ostalog ime biljke

Lilium Cattanie Visiani

Sam naziv ne upućuje na ljubavna snatrenja

Marie Cattani Selebam – Splićanke

Tek možda miris biljke pritajen i blag

Kad se usred zime nasmeši

Poneki vedar i vrlo tihi dan

.

.

……………………X

.

 Hladna i odmerena pomisao

 Na vlažna jutra u Padovi

 Na valjanost izbora

 Parnoj i neparnoj strani živuće prirode

  Chlorophllos sanctus

  U svetlu božje promisli

  O prevođenju nevidljivog u vidljivo

  I konačno o zelenoj boji

  Florinog skuta

  Varljivog i nepodesnog za opise izvesnih stanja

                                                                     srca

Onih o kojima njegova pronicljivost

( Roberta Visiania – Šibenčanina )

 Ne ostavi čitljivih tragova

Sluteći nedvojbeno:

Mrtvi se jezici mogu deliti

Samo prostom deobom

.

.

.

.

.

.

 


Ljiljana Đurđić

Rođena u Beogradu 1946. godine. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa za Svetsku književnost. Objavila je zbirke poezije: “Švedska gimnastika” , “Ogled dalmatinskog bilja i drugi predeli” ,“Preobilje /Nula”, zbirke pripovedaka “Kako sam ljubila Franca Kaspara”, “Slike iz prethodnog života” , “Stadijum ogledala”, “Svi na kraju kažu mama”, “Silva Jugoslovenka” i zbirke eseja “Beograd by my mind”,“Nek crkne svet”, eksperimentalni kolumn-roman “Udri kravicu”, hroniku tranzicione Srbije “Presvlačenje” kao i brevijar “Fool memories” . Prevela je sa engleskog jezika zbirke pesama Čarlsa Simića “Svet se ne završava” i Silvije Plat “Arijel”. Prevela je priredila izabrane pesme Silvije Plat “Rani odlazak”. Sačinila je antologiju savremene srpske ženske priče “Ženski kontinent” . Bila je urednica i jedna od osnivačica časopisa za žensku književnosti i kulturu ProFemina (1995-2010) kao i kolumnistkinja dnevnog lista Danas (2000-2002) i nedeljnika Evropa (2005).

Sva prava zadržana © 2015 - 2020 Eckermann ISSN 2466-3220 (Online) Objavljivanje časopisa pomaže Ministarstvo kulture i informisanja