Ogled dalmatinskog bilja

Lat­est posts by Ljil­jana Đurđić (see all)

    .

    ,

    Ćutan­je je zlato

     

    Nemam kuću imam vatru

    pod čelom zastrašujući

                          miris piletine

    na ste­peni­ca­ma podzemnog pro­laza tera me na plač

    U školi su bili jezici

    Reci: hvala reci: molim

    Silance is golden

    A šta sa rečju volim

    A šta sa rečju volim

    Ljup­ka nakaza na prošl­o­godišn­jem kalendaru

                            (izraz­i­ti znaci gušavosti)

    Pokusaj svo­ju kašu

    Nepris­to­jno je ostavl­jati jelo u tanjiru

    Reci: hvala reci: molim

    Vatra pod čelom leči se

                              sto­pro­cent­nim strihninom

    .

    ,

    Lep­ota pejzaža 

     

    Lep­o­tu pejzaža

    Odag­nati iz vidnog polja

    Taj stranac pre­ruša­van­ju sklon

    Prise­ban i samodovoljan

    Samo je loša zamena

    Za prave šumske požare

    Za gole­mu mastionicu

    Što razd­va­ja neizdrživo

    Sav taj samoživi prostor

               koji bi da se spoji

    U staro kop­no u grud­vu snega

    U nestale mošti reptila

    Oprez u ophođen­ju je neophodna

    Za oče­v­id­ce i sluča­jne prolaznike

    Opas­nost na putu

    Zamotana u staniol

    Neprekid­no vreba

    .

    ,

    Sla­gal­i­ca

     

                         po Sil­vi­ji Plat

     

    Opet sam te rastavila

    Koliko puta zaista

    Koliko puta uvi­la u foliju

    Pre­povi­la pro­turi­la kroz mašinu

    Za ponovno obliko­van­je štancovanje

    Opet gul­jen­je do gole kože

    Ono pros­to neizdrživo

    Ras­takan­je epiderme

    Pucan­je po ivicama

    I prasli­ka tvog večnog polustanja

    (Uvek neparan broj kockica)

    Osovlju­je se na svo­je noge

    Kli­ma i klatari opet

    Ptiči­je kanđice na mojoj podlaktici

    To nije više postupak

    U koji se možeš pouzdati

    Rean­i­maci­ja i metod usta na usta

    Raz­du­vaće pepeo

    I ko će te onda sastaviti

    Kočicu po koščicu

    .

    ,

    Razređi­van­je okoline

     

    Razređi­van­je okoline

    Začuđu­juće lak zadatak za upućene

    Liši­ti se toliko važnih nevažnosti

    U skladu sa zemlji­nom težom

    Izvrši­ti kon­ačan odbir stvari

    Lica i pokreta

    Osta­lo vrati­ti travi bogu majci

    (Neš­to knjigama)

    Od ostata­ka naprav­i­ti jednog Vermera

    Nosi­ti ga u džepu kao podsetnik

    Povre­meno prav­i­ti male beleške

    Povodom svet­losti koja izbi­ja iz desnog ugla

    I pada na rame mlekari­ci iz Delfta

    .

    ,

    Neost­vare­na ljubav

     

    Znam: Stelu samo ljubljaše

    Moj pre­dra­gi Džonatan Svift.

    Dan neš­to brižljivi­je birah

    Dan i čas rođenja

    I da to na Ostrvlju bi,

    Šeta­la bih sad u njenoj krinolini

    S ljubavničkim pečat-prstenom

    I onom pro­bra­nom kretnjom

    Kojom uzi­mala je Svif­ta pod ruku

    I pokazi­vala ga prolaznicima,

    Tog starog zlob­ni­ka i izelicu.

     

    ,

    O vre­menu izgubljenom, o vre­menu nađenom

     

    Moje izgubljeno pa nađeno

    (O, radosti!)

    Patri­ot­sko vreme

    Otku­ca­va ko pok­varen pak­leni stroj,

    Malo napred, malo nazad –

    Ubi bene, ibi patria. Ubi patria ibi bene…

    I ubrza­va godine mog žića.

    Aktivi­ran­je nje­go­vo zavisi

    Od tolikog bro­ja slučajnosti

    Da samo rečeni­ca: “Može tram­vaj da me zgazi”

    Pred­stavl­ja pravi odgovor

    Na mnošt­vo pitan­ja koja nam postavljaju

    Pre­o­bil­nost našeg postojanja,

    A i zahte­vi, zahte­vi vremena

    Zahte­vi nar­o­da, pre­o­braćan­ja, koračanja…
    Srećom otpa­lo je ono:

    U svetlu budućnost!

     

    ,

    Ljubavnik – usvojitelj

     

    On je pot­puno obično i mirno

    Poku­pio svo­je sličice i putire

    Svo­je meleme i masti

    Meke dodire i briž­na tepanja

    Uto­pl­ja­van­ja noću i darove s puta

    I pre­neo ih na dru­go mesto.

    Niš­ta pre­pun­jeno, niš­ta izgubljeno,

    Bio je pono­vo spre­man da se razdaje

    I sja­jio se ko uglačano dno krstionice

    Il’ ruč­ka Jed­norukog Džeka.

    .

    ,

    Ogled dal­matin­skog bilja 

    .

                                     „Sa ovim mod­e­lom moguće  je

                                     Neograničeno izmišl­jati biljke koje

                                     Iako ne pos­to­je ipak bi mogle postojati.“

                                                                                 J.W. Goethe

                                                                   Die Meta­mor­phose dar Pflanzen

    .

                                                       I

    .

                 U Ogle­du dal­matin­skog bil­ja piše

                 Robert Visiani  ‑Šibenčanin godine 1826.

                 O rodu i vrsti  izvorištima

                  I sas­tavu tla ovo­ga opervaženog

                  Vodom boje ultramarin

                  U naših bil­ja­ka koren je trajan

                  Izdan­ci uglavnom goli

                  Jed­nos­truko i dvostruko raspareni

                  Iris Illyri­ca po zidovi­ma i klisurama

                  Vascele Dalmacije

                  A smil­je sasvim obično po brdima

                  Gaženo nogom tovara i Vlaja

                  Mirisa ose­bu­j­na i pri­jemči­va mestimično

                                                                         nerazumljiva

                   Što se Seseili tomen­to­sum tiče

                   Video sam je u padovan­skom vrtu

                    Živu samoniklu i kultiviranu

    .

    .

                                         II

    .

         Bož­je drvce općenito

         Uz Sveti ud ili­ti Biskupo­vo zelje

         Udoviči­ca kudra­va napirlitana

         Po zabran­i­ma karmelićan­skih samostana

         A na groblji­ma Puni­ca granatum

         Dvospolan cve­tući orna­men­ta­lan i lekovit

         Buja na osa­mi pod uti­ca­jem pune svetlosti

         U cvet­nom nevestin­skom ruhu

         Provede i stot­inu dana

         Pre nego se premetne u šipak

         Tvr­doko­rnom svo­jom vanjštinom

         Pri­donosi cinober oker mat podlozi

         Samostan­skih pejza­ža popadal­ih pop­ut prhuti

         Po pris­o­jn­im strana­ma Biokova

    .

    .

                            III

    .

        Jad­ran­s­ki  Kik­la­di  sve do Palagruže

        Okićeni borom na Peuntigerovoj karti

        Tu i tamo u retkom sklopu

        Po brdašci­ma od sadre sige i šaldama

        Pinus i Abies mar­itime

        Zagledan sve­tac u sv. Andriju

        Malo svin­ut u struku

        Sa primet­nim znaci­ma opadanja

        Zelenog mu igličas­tog vlasišta

        Kad usled poman­jkan­ja sokova

        Prestane svako vegetiranje

        Luči se ( ipak ) gus­ta boro­va smola

        Žuta ćilibars­ka predsmrtna

        Gospina bis­tra suzica

        Na staračkim nam­reškan­im grudima

    .

    .

                                   IV

    .

       Lovor lovorika u varijetetima

       Lau­rus nobilus presvetli

      Sta­bla ras­tre­si­ta time i krhka

      ( Sivkas­tog dos­ta hladnog tona )

      Sa istaknu­tom žilom srčanicom

      Obil­je aro­mae aurii

      Smišl­jeno ras­poređeno po rubovima

      Sup­trop­skih mak­i­ja dal­matin­skih uvala

      Iscr­ta­va vaz­da promenljivi habitus

      Plav­ičastih sen­ki iz kojih navire napetost

      Semi­t­s­ka grč­ka ilirska

      Ulje od lovo­ra lovorac

      Na sas­tavci­ma Rakove obratnice

      Stru­jan­je mirisa kaoi transformacija

      Blagosti u dvade­set nepo­jam­nih čestica

      Otu­da svetlost

    .

    .

                          V

    .

    Kadul­ja pravover­na i autohtona

    Salvia offic­i­nalis bela divlja

    I kadulji­ca mala mirisna

    Lagano dlaka­va lis­to­va pri vrhu nazubljenih

    Za pasjih žega pod­no Mosora

    Iz užarenih pukoti­na dana

    Cedi se teš­ka bitu­men­o­va smola

    Kaplje sporo i neodlučno

    Kadulji­na otuž­na dušica

    Miris o kojem on ( Visiani )

    Najza­služni­ji dal­matin­s­ki biljar

    Ostavi neko­liko zapisa

    Pre­vodeći dugo i strpljivo

    Reči­tost cvetne lože

    Na zab­o­ravl­jeni jezik prisnosti

    .

    .

                          VI

    .

    Na plat­ni­ma Blagovesti ( u retkoj prilici )

    Pod anđeoskom paskom sienske umbre

    Bilj­na zaostavšti­na Staro­ga sveta

    Oliče­na u izvrsnom primerku

    Cupres­sus sem­per­virens vaz­da zelenog čempresa

    Još kruni vrh trokuta

    U kojem lica anđela i Marije

    Tvore osnovicu do čije razine ne dopire

    Melan­holično dejst­vo gljivice roda Melancoliales

     

    Poton­ja istori­ja bolesti

    Onih koji večno tuguju

    Beleži sve ređe skupine sja­jnom­rk­ih voštanica

    Što drhta­vo izbi­va­ju na granici

    Između odsut­nos­ti i prepoznavanja

    .

    .

    .….….….….…..VII

    .

    Aro­matič­na sli­ka smrti

    Jedin­stve­na u svom žanru

    Pri­pa­da nes­tanku onog glaso­vi­tog Dukljanina

    Što se jedi­ni među cezarima

    Tiho i neprimetno

    Pre­točio u trat­inčice na obali Jadra

    Ble­doružičas­ta boja krunice

    Bel­lis peren­nis ota­da se ćuti

    Po krtoj mudrosti Diok­le­ci­jana Dalmatinca

    Sina pis­ara veo­ma niska roda

    Što svo­jom rukom zasa­di po Saloni zelenje

    Odrekavši se carst­va kod Nikomedije

    .

    .

                                     VIII

    .

      Bal­samično svo­jst­vo pelina

      Razotkri­va tajnovi­ti postupak

      Kojim ultra­vi­o­let­no isijavanje

      Ulazi u sas­tav nek­ih star­ih melema

      Kao u onom pis­mu priro­doslovne razlike

      Po koje­mu Artemisia pon­ti­ca i maritime

      Delu­ju pop­ut trp­ko­ga vina

      Lečeći pošast i ognjicu

      Pov­ereni­ka zeml­je dalmatinske

      Pelin rim­s­ki veli­ki i ženski

      Vero­dos­to­jnošću svo­jih puste­nas­tih latica

      Prisajed­in­ju­ju ubo­gi kras

      ( Moje gorko cviće )

       I miris­nu spoz­na­ju boli

       Dično­ga mi pri­jatel­ja Nikole Tomazea

       S tobom sam svag­da i posvuda

    .

    .

                          IX

    .

    Zna­meni­ta prirodoslovka

    Maria Cat­tani Sele­bam – Splićanka

    Slavne 1812. godine reši

    Da bilj­ka u njenom življenju

    Dobi­je prvo i odluču­juće mesto

    Iz ove odluke prois­tek­lo je nekoliko

    Veo­ma važnih priro­doslovnih zapažanja

    Između osta­log ime biljke

    Lil­i­um Cat­tanie Visiani

    Sam naziv ne upuću­je na ljubav­na snatrenja

    Marie Cat­tani Sele­bam – Splićanke

    Tek mož­da miris biljke pri­ta­jen i blag

    Kad se usred zime nasmeši

    Pone­ki vedar i vrlo tihi dan

    .

    .

    .….….….….….…X

    .

     Hlad­na i odmer­e­na pomisao

     Na vlaž­na jutra u Padovi

     Na val­janost izbora

     Parnoj i neparnoj strani živuće prirode

      Chlorophl­los sanctus

      U svetlu bož­je promisli

      O pre­vođen­ju nev­idljivog u vidljivo

      I kon­ačno o zelenoj boji

      Florinog skuta

      Varljivog i nepodesnog za opise izves­nih stanja

                                                                         srca

    Onih o koji­ma nje­go­va pronicljivost

    ( Rober­ta Visia­nia – Šibenčanina )

     Ne ostavi čitljivih tragova

    Sluteći ned­vo­jbeno:

    Mrtvi se jezi­ci mogu deliti

    Samo pros­tom deobom

    .

    .

    .

    .

    .

    .