.
.
.
privrednikov pitomac
.
na starim anzis-kartama
lako se raspoznaju
crkveni tornjevi
ukočeni „peugeot“ ispred sinagoge
stradala jermenska crkva
otišli tramvaji
tende i portali velikih radnji
zatečeni prolaznici
života
na ulicama novog sada
sa anzis-karti novog sada
nikada se nije slutilo
šta bi moglo biti
922...vozom je stigao
jova sa banije
za šegrta u trgovini boja
sa osmehom u klopavim ušima
i tablicom oko vrata
pisalo je ime oca
i selo luščani
u drvenom koferu
imao je naštirkane čarape
od pokidanih pesama
da ih može nastavljati u snu
šegrtovao je u jevrejskoj
spavao u mađarskoj ulici
čistio radnju
u plesnivim cipelama
pakovao robu
i razvozio na kolicima
po varoši
sa ciglom u stomaku
dok je za tezgom prodavao
četke boje i mustre za molovanje
smešio se klopavim ušima
i progovorio odjednom
nekoliko novosadskih jezika
izučio je za trgovca
postao kalfa
slikao se kod foto-manojlovića
sa brkovima i šeširom u ruci
hipnotisan
pored prazne stolice
pun mirisa boja
zavlačio se noću
po igrankama bircuzima
i bioskopima
muzika njegove mladosti
vrti se na gramofonu
i treperi
sa anszis-karti novog sada
nije se slutilo
šta bi moglo biti
već samostalan cenjen trgovac
venčan u uspenskoj crkvi
’41. jova dođoš
primoran je da napusti
novi sad
ostavio je otvorenu radnju
i nestao neprimetno
sa kišobranom i koferom
u njegovom odsustvu
razlivene mrlje plasavog straha
dugo su ostale upijene
u licima preživelih novosađana
vratio se peške
u cipelama vezanim kanapom
na tankim nogama
pocepan nesanicom
tetoviran prisilnim radom
u logoru
ali potpuno svoj
ponovo je otvorio farbaru
punu snova i mirisa boja
blizu kafane „kod belog vola“
sa anzis-karti novog sada
nije se slutilo
šta bi moglo biti
došli su predveče
ljudi iz rajine šume
i naredili u ime naroda
da se skine firma
spustili rolove
uzeli ključeve vremena
a njega pustili na ulicu
da bere noćno cveće
i pali sveće o svetom luki
ocu u jasenovcu
dugo je sedeo na tavanu
iza odžaka
sa izgrebanim mislima
kako da porodica preživi
pravio je vodene bojice
blokeje za cipele
štipaljke za veš
i sve mu je propalo
napušten od samog sebe
zaćutao je
više nije znao
u koji razred mu deca idu
hodom mesečara
prolazio je varoš
sa uvenulim šeširom na glavi
zalazio u bircuz
kod čika-time
sedao kod akvarijuma
u izlogu
i pripit gledao šarane
kako danima gutaju
dosadnu vodu
ponekad je tu u bircuzu
zaticao gospon-feješa
u kiselom ćošku
kako šibicama čara
slike na papiru
za litru i sodu
svaki dan je svraćao
kod svog berbera
luluša
čito novine i mrmljao
dimom cigarete
rasterivao je vetrenjače
od sebe
i drhtao do kraja života
sa osmehom u klopavim ušima
sa anzis-karti novog sada
nikada se nije slutilo
šta bi moglo biti
potklobučeni plafon
sručio se iza ponoći
bez odjeka
poslednji put oznojan
jova više nije drhtao
bio je van domašaja
straha
dok sam ga nemušto brijao
videlo se sve prećutano
u njegovim žućkastim očima
i osmehu u klopavim ušima
kojeg je odneo sa sobom
potrošio je svoje vreme
na anzis-kartama
i poslao poslednji pozdrav
iz novog sada
.
.
.
.
.
