EV
Noći
Portorika
Stigla je
urna
Žene
predgrađa
Iz Katanja
Rumom
isprskana
kost
KIJEV-CARIGRAD
Zaselak
pust
lipe toče tosku
Devojčica stopalima
gazi bubamare
Gleda nepokretna
majka iz naslonjače
Beli se vezir
Seljanka muze
Biće nevreme
Prolaze vozovi pored Odese
zemlje lilihipa
Otvara se carstvo nara
Sabahudin
broji korake
Marta
ona sumnja
izlazi
u noć
Imitira svog
Jevrejina
Sabahudin dodiruje
zanoktice
Žitnica
Zanosi je vetar
Pokošena je
pljuskom
Iznad usana
beleg
jedva vidljivih
dlaka
Mleko se zadržalo
po njima
GRAMOFON
laži baroka
Plesalište
u gradu Ur, u Međurečju.
U razlivenom vrtu, u siluetami rokokoa.
List, potonuo u zalazak,
pada na jagodice.
Nevesti.
Ona je iz Kampanje!
Doplivala je gola do narandže.
Miriše njena raznobojna plava.
U ushićenosti,
zaboravila bi –
na plesalište.
Dopala bi se gola od narandže,
sa najtišom melodijom kineskih ptica,
krhki list optočen zalaskom;
Tišina pikradanja,
ritam,
golo oko, siluete,
slavuj u kavezu, tiha rodna bol.
Rokoko
dama,
gola naslikana –
njena koža je boje plave, vitice
limunovog drveta.
Telesnost gorka!
Isečene kriške jabuke,
u plesalištu,
na tanjiru.
Počinje pljusak.
U rasečenom vrtu,
u Persiji, grad Ur.
MELODRAMA
put od Terazija
Vodoskok
meh
harmonike
Uzdiše
U bezistanu
urinira
spremačica
Odžaci
izuvene sandale
Glava uz stopala
nedostojna ičeg
CRES
Ivi H.
Sredinom
avgusta
ili jula
Naleti
mojih strasti
Cres
nepoznate godine
Majka
akrobata
otac
moreplovac
Ti
dete
mraka
cirkusa
boriš se sa ramenima
Imaš
sopala
žene
Hodaš
unazad
Cres u šumi jela
U PUTNIČKOM STANU
Ti i ja
u pljusku
jedemo badem
po smoli
usoljenu ribu
preko usana
Ti u hulahopkama
pružaš ruke
držeći
bokore ljuski
jabuka
Jutro je
ogrezlo
u soli
Vučeš prst
po tanjiru
zrikavci
zriču
