.
.
Prećutni dogovori
.
III
.
najavilo je gradsko poglavarstvo
nečuveni način odgajanja krompira
.
jazz regrutovati muzičare
pustiti papirnog zmaja
zaklati njujorčanina (holandskog porekla)
kandidata vlastite stranke
lakomo progutati novouvedeni član
sajdžiju preobratiti u baštovana
i gospodara nebeskih vojski obuzetog stravom
prisiliti da se zove srbin
.
.
Crnci, belci i bluz
.
Sredi već jednom sat bez baterije
Htela bi na III programu da vidiš
Običaje, Obrede i Simbole
Vaska Popu, njegovu godišnjicu.
Jednako Psiha i Droga.
Šta ćeš kad ti preostane samo jedno palidrvce?
.
Pa ja nisam Nišči
Ja uvek pišem Knjigu o knjizi
Flertujem sa srednjovekovnom Iranskom Keramikom
I ne propuštam priliku da kažem
My blues collection is the best one.
.
Jebi ga,
Treba napokon napraviti
Ilustrovanu Enciklopediju Krhotina Tebe.
.
.
.
Saveti
.
Progovorili smo da ranimo
pa nismo izlečili
Zamahnuli da udarimo
pa se nismo zaštitili
Prizvali ozledu
na zaceljenje ‒
Onu blagorodnost koja je
zaboravljala pamćenje.
A zatim i
beskrajnu frustraciju
.
Tada, kada ljubav nije bila dovoljna.
.
Hajde da razumemo
ljudsku krhkost
koja iskazuje ljubav nad ženskim telom
o kom ne zna da li je majčino
ili, pak, uličarkino.
.
Ponekad kad budemo stranci i mnogo jači
nego što imamo običaj da budemo
Trebalo bi da mi udeliš oproštaj
A moj oproštaj je zahtevan
i nikada ne tvrdi da
Ljubav je dovoljna.
.
Letnja pesma
.
Odsutna si i možeš da vidiš kako je proključalo sunce
posisalo more.
Hajde, kaži nekome stvari od kojih bi čak i ja pocrveneo.
Neka ti spavaćica sklizne niz bedra u visokoj sobi nad lukom.
Piši mi.
.
Imena čudnog voća svetlucaju na tamnoj strani meseca koji je
uronjen u pijacu jezika. Muzika iz obližnje crkvice ukopava te
u mesto.
Breskva u ruci počinje da se znoji.
Probaj je umesto mene.
.
Odsutna si i možeš da vidiš stvari kojima su reči podarile
imena, let
slogova, raširena krila koja ispisuju imenicu.
Iskušavaj reči ma gde da obitavaju; slušaj i dodiruj, omiriši,
poveruj,
Izgovaraj ih s ljubavlju.
.
Neko zvoni sa udaljene kapije.
Odsutna si pa možeš da vidiš ko je. Pusti unutra
novo, živo. Užas i samilost, strast,
nepoznatog koji drži do budućnosti.
Pitaj ga za ime.
.
Ništa nije isto kao sve.
Odsutna si i možeš sama da vidiš.
Šetaj. Unajmi čamac i plovi sve dok se kopno
ponovo ne
ukaže, zanavek izmenjeno, udarajući u sva zvona.
.
Odsutna si i imaš moje oči sinegdohe.
.
Iskoristi to.
.
.
Dobro veče, reko
.
Prelazim preko mosta u hladno februarsko povečerje
Suočavam se sa problemom stilske doslednosti
U vezi sa izborom deficitarnih lekova.
.
Stoga, liznem dijamantsku iglu na gramofonu
Mikroskopska prašina prija nepcima
Ulazim u zebrinu kožu Dž. B. Linoara
You should talk to your daughter
I stavljam na papir jednim potezom:
Možda je svet samo jedna kafana ‒
U Rusiji je uvek bilo obrazovanijih i
Visprenijih.
.
Večeras sam oči u oči sa mostom
U Proleterskoj
Nije izdržao
Promenio je ugao za 30 stepeni
.
Navika u sporazumevanju
.
Kad putuješ za Sofiju
i osetiš se usamljen,
nije baš pametno
da o sebi misliš kao o neznalici.
Jer kad putuješ sam
ni na koga se ne možeš osloniti
sem na samoga sebe
A da li bi mogao verovati nekom
koga smatraš neznalicom?
.
Reci samo, „Ne razumem”.
Te stvari koje ne razumeš,
gurni ih u torbu
i torbu prebaci preko ramena.
I onako kako vreme prolazi,
torba će se prazniti.
.
.
.
Građevina
.
U njoj bejaše prostora za smeh
rad i igru
ljubav i bogomdani san.
Jedno stablo češalo se o okno
po noći i zvezde bile vidljive.
.
Pojaviše se u zidovima naprsline
a mi bejasmo prezauzeti da ih zapazimo.
Jednog dana se uz prasak sruši krov.
.
Rastinje biljaka sada preovlađuje prostorom,
zakopava korenje u vlažno i duboko tlo
i razvija se na ruševini i šutu.
A jednom građevina izvesnog stila stajala je tu.
.
Je li mogao dom to da bude?
Je li ova trošna kapija od drveta
bila ulaz u vrt?
Je li ovo ono što preostane od našeg obzira?
.
Šetajući ovuda neki put po noći
začujem korake među ruševinama
.
i pokaže se da su to senke
samo mrtve grane koje udaraju o srušene zidove.
.
.
.
Šah
.
iz straha ili hrabrosti
ne znam
iz samoće možda
igram šah sa samim sobom
s ironijom i tugom
svojstvenom zatvoreniku
otvaram kutiju i
naginjem se nad nju
sam sam sebi i kralj i pešak
odneću pobedu samo svojom greškom
.
moj život se odvija u hladovini
koju stvara loše povučen potez drvenih figura
na njima se ne očitavaju godovi
crni i beli lak skrivaju ožiljke
.
s koje strane table da sednem
kako da podesim ugao gledanja
hoće li mi crni ili beli pešak
izvući crnu ili belu kraljicu
.
jednog dana okliznuće mi se ruka
pašće na drveno polje
i ono će eksplodirati
.
.
.
Fotografija
iz bosanskog rata
Nekoliko delova ove fotografije se ne vidi.
Nekoliko delova je prepravljeno.
Nekoliko delova ovog platna je iscepano
ili ponovo premazano.
Nekoliko delova je zamazano.
Ako odeš na naličje, rezultat će biti isti.
Rezultat jedne slike koja je tkana utroje
jesu tri slike.
Nekoliko delova ove fotografije je prepravljeno.
Nekoliko delova je izglađeno spoljašnjim uticajem.
Ženu koja drži penis jednog muškarca takođe je nacrtao
muškarac.
Ako oči gledaju i usta opisuju.
Ako se nekoliko delove ove fotografije ne vidi.
Ako je kukuruz na njivama dobio nove zube i usta koja se
smeju
To znači da je nekoliko delova ove slike nedavno
restaurirano.
Vrhove krila, jagodice prstiju, bradavice i udove ‒
delove kojima smo nekad umeli da letimo
prvo slamaju oni sa čekićem
oni kojima je let tela uvreda.
.
Ko si ti?
.
.
.
Ako to Vaclav Havel, NKC, Niš, 2004.
.
***
………………………Nikoli Vapcarovu
.
kažu da ličimo
.
ali da li nam je isti put u vavilon
imamo li istu filozofiju jezika
raspolažemo li istim darom letenja
igramo li rondo
volimo li lu rida
.
dragi moj vapcarove
ja ne volim majakovskog
ne razumem se u fabrike i mašine
grozim se balkana
i smucanja po vrletima
.
pa ipak
zvuk mog srca iza rebara nije više slabašan
moraćemo se videti jednog dana
ne bi li konačno shvatili
da sunce izgreva sa pogrešne strane.
.
.
***
.
trenutak je kad senke prestaju da govore našim jezikom
samo smo vlažni otisci na pesku koje neko drugi ostavlja
naši amuleti sad bez boje skratili su se do opasne dužine
smeh zatrpan u meni visi na užetu ustajalog brloga
.
idem do reke
i nosim stolicu za ljuljanje
hoću da sednem i njišem se
sve dok me ne napusti ovaj blues.
.
.
***
.
još nisam ostavio trag
koji će neki slučajni prolaznik prepoznati
ili se saplesti neka životinja
kao o polomljenu i suvu granu
nisam se još vratio u onu senkovitu goru
nalik na crkvu
.
ništa čudno
stvari se pojavljuju a posle gube
kristalno jasno se raspoznaju
poznate palme i dokoličarski časovi
dok mesec gradi dvorac od svetla
u vrtu u koji zmija još nije upuzala
.
.
***
.
hoće li napokon biti koristi od reči
ako to zna vaclav havel
znam li ja
.
ja znam da u zimu kroz niš brišu ledeni
vetrovi
i na belim platanima ispisuju male velike forme
ispunjavajući zadatak razmrzavanja b. miljkovića
.
reka
crvena i nalegla
nazdravila onima koji će umreti poštujući dobro
.
na medijani cele noći
eksponati su se nadali da ću ih nahraniti
ja sam tada bio sit
.
ja znam ko sam ja
.
.
.
.
***
.
prijatelji s kojima smo pili čaj na terasi
i čekali na veliki brod
imali su u očima po jednu pticu
hranili su je mrvicama poezije
.
tako smo neosetno ušli u poslednje predvečerje leta
krhka krila ptice
i prijatelji
otišli su nekuda
.
govorim o važnim stvarima
.
čitav je svežanj vizit kartica u fioci
i jedna fotografija
početak juna 2000. u pragu
šetam ulicama
.
svet je lep ne zato što je raznolik
već zato što postojano budi uspomene
nedostižne kao teretni voz na mostu
i ogromni mesec u praznom vagonu.
.
.
***
.
nije bitno pišeš mi
niko ne bi prepoznao bretona na ovoj periferiji
i ja razumem
makar i da duže traju od prisustva u džepovima
mrvice poezije nisu izgovor
za naše lutanje po običnim stvarima ovog sveta.
.
.
.
***
.
Dragani
.
tvoja plava boja
pobeđuje
.
evo me
tu sam
grejem se na neupaljeni kamin
listam bele noći i crne dane
izgovaram triptihe jesenjih elegija
dišem punim plućima na kiši
zatim čitam pa mislim zatim čitam i shvatim
prekoračujem prag
.
oko svedržitelja posmatra
odozgo pod lupom
.
tvoj plavi pogled
dubok milion kilometara
zadire u moju budućnost.
.
.
***
.
pada na zemlju parčad seoske noći
krivokletna i tamna i crvena
po staklu i vratima
na kominu i rakiju
srušeni ambar
u suvi izvor
.
ja ću se opet složiti sa tobom
kao mačka kosmata i crna
ući ću u senku plamena
do tvojih zagrejanih kolena
.
.
.
***
.
zato što je čekanje najčešće
ranjivije od samog susreta
a vesti stižu izuzetno kasno
izvlačim odeždu noći
odričem se odbačenih želja
i jedne jabuke u džepu
.
zadubljena u snove
nećeš raspoznati usne na slepoočnici
miriše na iskipelo mleko i pecivo
ulice ovog grada dovoljno su duge
da upiju tvoje korake
ima mnogih mostova za slučajne susrete
jer ni hleb ni poljupci
nisu dovoljni
da zasite belu ptice između nas.
.
.
.
***
evo o čemu se radi
izbačeni smo iz ravnoteže
iznad koje pravimo piruete na ledu
ne bi li osetili ponor
jer smo neizlečivo zaključani u sebe
očekujući
što se već odavno dogodilo
.
pisanje je
ako ne u toposu
onda u tempusu.
.
.
***
.
mora da sam mnogo umoran
čim onako dugo
ne mogu da otvorim
dva najlakša oka
.
i ovaj umor
niko mi neće zapisati
u tankoj biografiji
o tome kako se budim.
.
.
.
***
.
najzad smo završili posao
prekoračili sopstvenu meru
.
sada osećamo samo ukus šampanjca u ustima
peckanje u očima
višak nikotina u krvi
da je smrt daleko
da već imamo kuću van grada
i da smo krenuli
na jedan dug i srećan obilazak domovine
.
samo trenutak kasnije tuđi životi
već su nam nepodnošljivo dosadni.
.
.
***
.
imam dobre i loše dane
sunce i kišu
.
noću sanjam dobre dane
pišem vatrene ode
belima prsima moje ljubavi
.
po magli preskače mi srce
muče me damari u ušima
čekajući da svane balkanski blues
i jeftine serenade u obliku svita
.
ti si živa brava u novom zavetu
projekat organizacije u zlatnom runu
aleksis korner sa i wonder who
najbolje od leb i sol
johny and the devil
.
ovo je dobar dan
kažem ti dobar dan
i odlećem u obitavalište svitaca
.
.
.
.
……………Izbor sačinio Aleksandar Kostadinović
.
.
.
.
.
.
