Paradoks
Novo jutro,
Stari paradoks,
Još jedan dan života,
Dan je života manje.
Vreme je
Juče su me, posle mnogo godina,
Ponovo tapšali po ramenu.
Poslednji put čestitali,
Meni, mladom i neiskusnom,
Od koga se to nije očekivalo.
Govoreći: „Dobro ste to uradili“.
Vreme mi je da odložim alat.
Zaključana vrata
Uzalud kucate.
Noću zaključavam vrata,
I nikome ih ne otvaram.
Poslednji put,
A davno to beše,
Kada sam otvorio,
Ušla je,
I nije otišla.
Tačka
Bićeš tu,
Kada moja duša ne bude imala zidove,
Kada se krov otvori,
I nebo.
Kada se sever i jug,
Istok i zapad,
Spoje u tačku.
Bićeš tu.
Bićeš tačka.