Poezija

Bićeš tačka

 

Paradoks

 

Novo jutro,

Stari paradoks,

Još jedan dan života,

Dan je života manje.

 

 

 

Vreme je

 

Juče su me, posle mnogo godina,

Ponovo tapšali po ramenu.

 

Poslednji put čestitali,

Meni, mladom i neiskusnom,

Od koga se to nije očekivalo.

Govoreći: „Dobro ste to uradili“.

 

Vreme mi je da odložim alat.

 

 

 

Zaključana vrata

 

Uzalud kucate.

Noću zaključavam vrata,

I nikome ih ne otvaram.

 

Poslednji put,

A davno to beše,

Kada sam otvorio,

Ušla je,

I nije otišla.

 

 

 

 

Tačka

 

Bićeš tu,

Kada moja duša ne bude imala zidove,

Kada se krov otvori,

I nebo.

Kada se sever i jug,

Istok i zapad,

Spoje u tačku.

 

Bićeš tu.

Bićeš tačka.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

author-avatar

O autoru Vladan Živaljević

Rođen je 1967. u Čačku. Istaknuti je stručnjak u oblasti endokrine hirurgije. Načelnik je Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog Centra Srbije i profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Objavio je knjigu "Kolevka" u izdanju Srpske književne zadruge.