Bićeš tačka

Paradoks

Novo jutro,

Stari paradoks,

Još jedan dan života,

Dan je života manje.

Vreme je

Juče su me, posle mnogo godina,

Ponovo tapšali po ramenu.

Poslednji put čestitali,

Meni, mladom i neiskusnom,

Od koga se to nije očekivalo.

Govoreći: „Dobro ste to uradili“.

Vreme mi je da odložim alat.

Zaključana vrata

Uzalud kucate.

Noću zaključavam vrata,

I nikome ih ne otvaram.

Poslednji put,

A davno to beše,

Kada sam otvorio,

Ušla je,

I nije otišla.

Tačka

Bićeš tu,

Kada moja duša ne bude imala zidove,

Kada se krov otvori,

I nebo.

Kada se sever i jug,

Istok i zapad,

Spoje u tačku.

Bićeš tu.

Bićeš tačka.