.
.
NOŽ I SUNCE
.
Sećam se: bio sam nož
Sećam se svinjskog grla
Sećam se tople krvi
Sećam se opran sam u hladnoj vodi
.
Nad gradom leti dron
Za sobom vuče jedno sunce
Negde u dalјini mi
Čekamo sunovrat sunca
.
Odem kod frizera: ošišam se
– moja senka ponovo ima uši
Flašu bivše rakije
Ubacite u reciklažno zvono za staklo
Jer u njoj više ne gori suština
Plav kao splav koji tone
Pun uboda i krvi
Bio je život moj
Probudim se
Na stolu me čeka parče papira
Izgužvano i čulno kao uvo,
Spremnije da me sluša
Nego da mi prenese poruku
Nakašlјem se i vratim se nazad u krevet jer
Ipak sam samo nož –
onaj koji vredi jedino kad seče
O čiju oštricu se uvek ogleda neko razdvajanje
Zašto u Beogradu nema cirkusa?
Pa ja bih prvom prilikom pobegao
Iz fioke da me tamo neka vešta ruka
Baca da bi zabavila druge
.
Nije za potcenjivanje –
Sunce je još uvek saučesnik svih događaja u gradu
.
.
Velika tajna odraslih lјudi
.
Otkad se rodimo uče nas
i stignu u tom kovitlacu
prenošenja znanja da nas nauče
i da ne guramo male vodene prstiće
u šteker jer će nas ubiti struja,
i da ne jedemo zid
i ne piškimo
gde god nam priroda kaže da treba,
pa nas nauče i „a” i „aaa!” i „e” i „joj!”.
Ne prođe puno vremena
pa iz usta iskoče i „mama” i „tata”
i „nosi se u pičku materinu” i mnoge slične stvari.
Do tad smo već
odavno naučili da kuca kaže „av-av”,
da vetar kaže „huuu-huuu”,
da voz kaže „ćiiii-ćiiii”,
a deda „ajde da mi odeš po pivo”.
Zatim jednog dana ostaviš domaći na pola
jer si čuo „tup-tup-tup – gol!”
i proslavu pogotka koja je sledila,
pa odeš na ulicu da igraš fudbal.
Kasnije tog dana,
dok se postavlјala večera na sto prekriven
reckavim stolnjakom
po kojem su iscrtane male plave vaze sa ružama,
ukućani povodom tvog domaćeg reše
da podele sa tobom tajnu odraslih lјudi.
Kažu: „Ne može to tako,
odrastao čovek mora da završi započeto!”
I obese jedan uzvičnik iza toga
ozbilјno, kao što se besi kravata na odelo, oko vrata.
Zatim večerate makarone i sir,
pa ti ponove tajnu
i obrazlože zbog čega je to tako bitna stvar,
kao da ne znaju da u tom nizu započinjanja i završavanja
Čovek ponekad može da započne i samoubistvo.
.
.
HAFIZOV JEZIK*
.
Budi pokvaren:
Odvoj sečivo od drške
i tako rastavi nož
Rastavi život
Odseci hafizu jezik
i tako rastavi svete spise
Na hilјadu neizrecivih
Crvenih ugrušaka
*Hafizov jezik je lek, nož koji donosi dobro
.
.
OBLACI
.
lјudi se dele
na one koji se dele i one koji se ne dele
oblaci se dele
na one iz kojih nešto pada
i one iz kojih ništa ne pada
rešili su ti oblaci da više ne oblače nebo
dosta su ga oblačili svojim belim košulјama,
crnim kaputima, najk trenerkama,
prelepim kapama i udobnim džemperima,
neka se obuče samo to plavo nezrelo nebo
i nek se obuče oblak jednom samo za sebe
da sa strane posmatra nebo i da ga ne zovu „oblak”!
sindikat kumulusa, cirusa, stratusa, kumulonimbusa,
altostratusa, nimbostratusa i cirostratusa
više ne radi za nebo
nema više oblačenja. nema više garderobe.
ne šiju se oblaci više.
oblaci su slobodni.
nebo je golo.
.
.
POHVALA NOŽEVIMA
.
kupi nož
istupi nož
naoštri nož
onda je tvoj
iseci nožem glumca i sunca
koja ne obasjavaju život
iseci nožem one koji
složenim izrazima i rečenicama objašnjavaju život
crni nož skroz
uzliči na voz
večno zaustavlјen i zarđao
na peronu tvog pulsa
našao si izgublјeni vrt
gde cveta ruža od hilјadu noževa
šta čekaš?
u štali je seno
zaklana je četvrta svinja
šurimo bele leševe
kupamo ih poslednji put
skidamo papke i dlake
pipneš mrtav zub u čelјustima svinje
i prođe te jeza
to te duhovi svinjskih zuba bockaju po vratu i leđima
tihom pesmom dima i mehurića
salo peva pesmu kojom postaje čvarak
deda pije sedmu rakiju
treći put
krvavi komadi čelika se cakle i šire opasno
po velikom stolu – živlјi nego meso
krvave krpe su u rukama
žuta rakija u grlima
a deca se valјaju po senu
.
.
PESMA KAO SOLITER
.
Pesme koje pišem
Na papiru liče
Na solitere.
To zbunjuje.
Prvi stih onda
Predstavlјa poslednji
Sprat solitera
Pa kad je čitam kao soliter
Kao zgradu
Čitam je od poslednjeg sprata naniže.
Ali ko mi je dao klјuč
Da se popnem do vrha
I zašto bih, ako sam već
Video sve od prizemlјa
Do poslednjeg sprata,
Ponovo prolazio tuda i
Čudio se kao da prolazim prvi put?
.
.
Izbor iz zbirke pesama: Kriške sunca/setovi noževa (Novi Sad: Matica srpska, 2020).
.
.
.
.
.
