Poezija

Da me nema

 

ODMERAVANјE

 

Noćas krotih zmiju u grudima.

Iz utrobe je mami

svežina tek pomuženog bivolјeg mleka,

ulјa ćurekota i šumskog meda

tamnog i gustog

kao smola kojom borovi

ujesen oplakuju lјudsku smrtnost.

Sladak ugriz otrovnih joj zuba

udno stomaka

vrebao mi slabost, motrio mi misli

i misli – ni ja bez nje,

kao ni ona bez mene ne bismo postojale.

Noćas guju krotih uspavankom na pola usne

da usni, da spava, da ne njuši

njihanje hrastove žile kucavice,

na vratu koji ni jagodicama ne dotakoh,

da ne davi pilad ptice kukavice

u gnezdu te raskošne krošnje,

da ćuti na svojim četinama podno kamena

od kog moćnici klešu

stubove srama.

 

Zoru dočekasmo

prekorno se odmeravajući

kao stare zaverenice

što prolaznost svoju

nijedna od nas dve

nije ozbilјno shvatila.

 

 

TRENUTAK POSTANKA

 

Šest je dana Božjeg delanja

jedva početak lјudskog nastanka.

Jer da je sve te dane neumorno stvarao,

a da sedmog nije seo sa počine,

ništa ne bi postojalo.

Bio bi to goli pejzaž bez priče.

Bezglasna bi tela prostranstvom tumarala

lišena značenja, smisla i cilјa.

 

Sedmog su dana nastali snovi,

tajne želјe,

misli – nepokorne, grešne,

tuga i radost, razdraganost,

naga tela u jezerskoj vodi,

dugo zurenje u ogledalo,

stajanje na ivici ponora

a svesno odolevanje padu.

 

Sedmog se dana

na zamrznutu zemlјu pahulјa spustila nečujno,

poput reči Božje, mudre, na dno lјudske duše.

Da nije tog sudbonosnog dana,

ni zrno ne bi pustilo klicu,

ni izvilo radoznali vrat ka zraku,

niti bi Luna ikada pošla unazad

po nebeskom svodu,

a konji nikad ne bi poleteli,

ribe ne bi progovorile…

 

Tog je dana telesnog počinka

čovek ugledao sebe u ženinim očima

i razumeo svrhu sveta.

 

 

 

 

 

 

PUT U ETAR

 

 

Probudim se ujutru

i vidim da me nema.

Kroz pukotinu na ždrelu

kao freon

izvetrilo

sve,

sem skorenog bola.

 

Tuda je duša

našla put u etar.

 

 

 

ĆUTANјE U MRAKU

 

Kada je Adam imenovao bića,

pojave i predmete,

nije znao da oponaša svog tvorca.

 

Ne kažem da je time oživeo svet

inače mrtav za nas – bezimen,

nego da je stvarao sebe

ponovo, a drugačije.

 

Ono neimenovano

dan-danas čuči u mraku

i dahće nam za vrat.

Crna rupa smrti.

 

Probudite Adama,

nije završio posao.

 

 

JADIKOVKA POTPAZUŠNOG PERA

MINERVINE SOVE PRED SUTON

 

 

Pero sam.

Paperje pod krilom Minervine sove.

Zakržlјalo.

Blizina njenog tela čini me osetlјivim na dodir

a čvrsto krilo podseća na nedostatke moje telesne građe.

Jer let…

Let je jedino što nas može spasiti.

Ne toplina potpazušja.

 

Pero sam.

Paperje ispod krila

te ptice naknadne pameti

koja nam je jedina data.

Mislim da je ta

spoznaja

važna,

jer ono što jesteje um,

ali nema snagu da čini dobro.

Nemoćna je pred dijalektikom i pred vremenom.

Kao i ja.

 

Pero sam.

Paperje pod krilom Minervine sove

koja tek naslućuje svoj pravac.

Takva pera nisu stvorena za zamah.

Niti za pad.

Ne greju.

Ne krase.

Ne služe za šepurenje pre parenja.

 

Pero sam što anđeli pod krilom lјubomorno kriju

i od Boga i đavola

a ponajpre od drugih nebeskih bića

i čeznem za sutonom.

 

ŠIVENјE

 

Ja sam nit

ušivam prošlo i buduće,

pretke i potomke.

 

Da nije mene,

ostala bi u vremenu naprslina

i promaja

kroz koju bi iskliznule priče.

 

Stvoritelј je od mene satkao zavoj za ranu,

da ne iskrvari.

 

Ja sam nit.

Knedlom u grlu

držim svet ucelo.

 

author-avatar

O autoru Zdenka Valent Belić

pesnikinja, prevoditelјka i urednica književnog časopisa „Nový život“. Doktorirala u Bratislavi na katedri estetike Filozofskog fakulteta Univerziteta „Komenski“. Objavila je dvojezičnu zbirku poezije Eterizacija van konTEKSTa (2018), zbirku na srpskom jeziku Apokrifi po Lilit (2020), koje su objavlјene i na slovačkom (2020) i engleskom jeziku (2021, 2022), knjigu razgovora Imigranti u Vavilonskoj kuli (2017), takođe i na slovačkom jeziku: Imigranti v Babylovnskej veži (2018), knjigu za decu Pamätník rodiny Perlenschlipovej (Spomenar porodice Perlenšlip, 2019), zbirku eseja Zvuk Eurydikiných krokov (Bat Euridikinih koraka, 2019) i Obraz Srbov v slovenskej literatúre (2020) koja je takođe objavlјena na srpskom Slika Srba u slovačkoj književnosti (2021) i zbirka eseja i kritika O poeziji i drugim vrlinama (2021). Poezija joj je prevođena na engleski, kineski, makedonski, rumunski, mađarski,italijanskim ruski i rusinski jezik, zastuplјena u nekim izborima i zbornicima. Priredila i prevela dvojezični zbornik savremene lirike (zajedno sa Miroslavom Demakom) Novi duhovni most (2020), priredila je panoramu iz savremene slovačke vojvođanske pripovetke i poezije Ohmatávanie pulzu 1 i 2 (Opipavanje pulsa, 2021, 2022) i Almanah eseja DNK (2021) i prevela preko pedeset knjiga sa slovačkog, češkog i srpskog jezika, mahom proznih dela slovačkih klasika (R. Sloboda, D. Mitana, D. Dušek, A. Balaž, V. Šikula i dr.). Dobitnica je nekoliko nagrada za prevod i poeziju, među najznačajnijima je nagrada „Pavol Orsag Hvjezdoslav“ (2012) i Prevod godine DKV (2016) a za poeziju godišnju nagradu „Novi život“ (2018) i Stražilovo (2020) i Bard godine od udrženja Pars artem (2021). Dobitnica je Medalјe za multukulturalnost i interkulturalnost koju dodelјuje Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski“ (2021).