Poezija

kanconijer

 

Pesnik se šeta.

Miris nečije kose

kao sudbina.

 

 

 

Uz ta bi bedra

bdeli vetrić i orkan.

I njegov dah, ah.

 

 

On je pogleda.

Ona sitno zažmuri

ispod pojasa.

 

 

O, medicino,

ti koja činiš čuda:

Ispij me celog.

 

 

Poljubac traži

svoje mesto u svetu.

I svoj doručak.

 

 

Slavina kaplje.

Mravi iz kuhinjice

sanjaće more.

 

 

Rame se mazi.

„Ah, njuškice mi dajte,

tristo mačića!“

 

 

Ah, šta je ljubav?

Čestar. Star lisac hrli

među piliće.

 

 

Gle kako ruža

milenijumski cveta.

Večnost poljupca.

 

 

Gle, pupoljak bi

ponovo da procveta.

Škola večnosti.

 

 

U poznu jesen

srndać gubi rogove.

Valjaće nekom.

 

 

Ograđen voćnjak.

„To što imaš, to čuvaj“,

šapuću majke.

 

 

Šta hoće noge?

Ah, obe bi da pređu

u srednju traku.

 

 

Bele se brda.

Zečić njuškicu greje

u mahovini.

 

 

Priroda javlja:

„Breskvice i smokvice

tek dogodine!“

 

 

Nepotpisana,

grana kucne u prozor.

Nema nikoga.

 

 

I suri orao

u srcu nosi nešto.

Sočne piliće?

 

 

Da bi se skrio

sneg cele noći pada

njoj na kolena.

 

 

Narodna štednja

dala je rezultate.

Nigde nikoga.

 

 

Još vlažna jaja

drhte pod pilićima:

„Ispraznite nas.“

 

 

Hor zvezda ćuti

u nebu nepomično.

Detence kašlje.

 

 

 

Malo je žulji,

ali bar retko vlaži.

Skupa cipela.

 

 

Ostavila ga

kao prazan bankomat.

Nepotrošenog.

 

 

 

author-avatar

O autoru Vladimir Kopicl

Rođen je1949. godine. Završio je studije književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je knjige poezije Aer (Matica srpska, 1978), Parafraze puta (Matica srpska, 1980), Gladni lavovi (Književna zajednica Novog Sada, 1985), Vapaji & konstrukcije (Matica srpska, 1986), Pitanje poze (Matica srpska, 1992), Prikaze – nove i izabrane kratke pesme (Matica srpska, 1995), Klisurine (Narodna knjiga, 2002), Pesme smrti i razonode – izabrane i nove pesme (Orpheus, 2002), Smernice (Biblioteka »Svetozar Marković«, 2006), Promašaji (Narodna biblioteka »Stefan Prvovenčani«, Edicija Povelja, 2008), Sovin izbor – nove i izabrane pesme (Gradska biblioteka »Vladislav Petković Dis«, 2008), 27 pesama: tenkovi & lune (KCNS, 2011),Nesvršeno (dvojezično izdanje, Matica makedonska/ Arka, 2011), Tufne- izabrane pesme (Narodna biblioteka Srbije i Zadužbina »Desanka Maksimović«, 2013), H&Q (Arhipelag, 2013), Format zveri (Arhipelag, 2015). Knjige eseja: Mehanički patak, digitalna patka (Narodna knjiga, 2003), Prizori iz nevidljivog (Narodna knjiga, 2006), Umetnost i propast (Futura publikacije, 2018). Priredio je i preveo više zbornika i antologija: Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti (Tribina mladih, 1972 – sa Anom Raković), Trip – vodič kroz savremenu američku poeziju (Narodna knjiga, 1983 – sa Vladislavom Bajcem), Novi pesnički poredak – antologija novije američke poezije (Oktoih, 2001 – sa Dubravkom Đurić) , Vrata panike – telo, društvo i umetnost u mreži tehnološke derealizacije (Orpheus, 2005), Milenijumski citati (Orpheus, 2005), Tehnoskepticizam (Orpheus, 2007) itd. Dobio je Brankovu nagradu za prvu knjigu pesama (1979), Sterijinu nagradu za pozorišnu kritiku (1989), Nagradu DKV za knjigu godine (2003), nagradu »Stevan Pešić« (2003), nagradu ISTOK-ZAPAD (2006), Disovu nagradu za pesnički opus (2008), nagradu Desanka Maksimović« za pesničko delo i doprinos razvoju srpske poezije (2012) i nagradu Ramonda Serbica za celokupno delo i doprinos književnosti i kulturi (2017). O njegovom književnom i umetničkom radu objavljene su monografska izdanja: Vladimir Kopicl:Ništa još nije ovde ali neki oblik već može da mu odgovara (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 2007, priredio Nebojša Milenković), Najbolji svet – Vladimir Kopicl, dobitnik Disove nagrade (Gradska biblioteka »Vladislav Petković Dis, Čačak, 2008, priredila mr Marijana Matović) kao i zbornik radova Poezija Vladimira Kopicla (Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd, 2014, priredila Mirjana Stanišić). Prevođen, zastupljen itd. Živi u Novom Sadu.