gvinta siksna
gubim vreme
nemam membranu gvinta siksnu
imam ćebe da mi pokriva pikslu
poluusnu
kome mesec sija žut
a kome crven, kome srebrn
mažeš burmut na hleb sredom
određuje uglavnom pozicija igrača
u odnosu na vakuum
dobro je po tebe
što nisi tamo gde te tražim
ne volim takmičenja
jer sam loš u njima
najveći razlog
danas traje dva dana
a juče tri
san je neprekidan
u predvorju njenog pogleda
su senilne i nezainteresovane služavke
kojima sričem sve što sam naučio
molim da me puste
do belog baldahina –
kriške sveže mesečine
kradem eone
da na unutrašnjost kapaka
projektujem kretanje tvog tela
i šrafure tvoje kože
digresije mi kopaju tunele po lobanji
sve dok glava ne ostane šuplja
i objektivno beskorisna
buđenje je najveći razlog za mržnju
smokve iz tuđeg dvorišta
ona pliva ispod kanapa
koji čvrsto drži bove
i ide dalje
neumorna
kako je tih dan
jede keks koji je donela od kuće
pušta da joj slana voda
spere grâd sa kože
vino ima razumevanja za nju
dok joj nepoznati ludak
nežno ljubi stomak
ona misli
kako joj je kosa posvetlela
i do kog je poglavlja stigla
već ima omiljenu tezgu na pijaci
upoznala je ljude
a oni nisu nju
i nikad neće
u intimi svog smrada
zna da je na odmoru
juče je izdržala sedam sati
bez ijedne izgovorene reči
od kad se probudila
hladnim noćima se ogrne
muškom košuljom
od tvrdog pamuka
zamislila se dok je jela smokve
iz tuđeg dvorišta
i kada joj je lokalac
u šortsu i majici
skrenuo pažnju
već je bilo kasno
znala je da će je boleti stomak
ljubazni recepcionar
je model savršenog roditelja
za nju
zidovi hotelske sobe
štite je od sveta
apognozija
ako kasnije saznaš
da si dobila apognoziju
samo se presvuci
pitaćeš nekoga na stanici
ima ljudi
za to ti treba od jednog do tri razgovora
ja neću da te gledam drugim očima
samo se prilagođavamo situaciji
i to je sve
ostalo isto
među nama
nerotkinja
vadim eksere iz kajsije nerotkinje
ima perut
kao kuća
kao ja
čovek sa staklenim okom
jedini pamti njen plod
i lepljivi sok
koji je svuda nosio među čekinjama brade
tupom stranom sekire
drobim oklope puževa u poljskom wc-u
čuvam govno u dupetu
kao tajnu
kao klicu nove civilizacije
sa trešnjinog drveta posmatram dvorište komšije
koji je prodorno kašljao
on sad gleda na polja neka
i ko zna šta je u njima našao
verovatno ništa
verovatno su pusta
