/ TV- DRAMA/
LICA:
Profesor Filimonović , 40. god.
Profesor Štamstat , 62 god. pa 27. god pa 82.god.
Gospođa Štamstat , 40. god.
Ludvig,pomoćnik ministra za kulturu,35.god.
Ana Ravena (Anuša Stojćevac),27.god.
Rašajski, 40.god.
Šiler, ataše za kulturu,40.god.
Operativac,50. god.
Seljak, 20. god.
Major Mitar Rabrenović, 30.god Krstonošić,50. god
Pukovnik JVuO Vojnik JvuO
Pravoslavni sveštenik Pukovnik NOV i POJ Marko Bilać, 25. god.
Stefan Stojćevac (Magnezijum Horcijus),25.god pa 70.god Žan,konobar,52. god
- ENT.KAFANA.DAN.
NATPIS: HAJDELBERG, NEMAČKA,1972.GODINA.
Za kafanskim stolom sedi PROFESOR FILIMONOVIĆ.Čita knjigu. Na stolu je krigla piva i pepeljara puna opušaka. Profesor Filimonović je markantan četrdesetogodišnjak, crnokos sa negovanom bradom i brkovima, nosi naočare. U kafanu ulazi PROFESOR ŠTAMSTAT, visok, mršav, sedokos, u odelu sa kravatom, sa šeširom na glavi,62. godine. Sporim korakom dolazi do stola za kojim sedi profesor Filimonović. Lagano se povija ka desnom uhu profesora Filimonovića.
PROFESOR ŠTAMSTAT/šapuće/:
Da li bi mogli u nedelju da večerate u mojoj kući, sa mnom i mojom
suprugom?
PROFESOR FILIMONOVIĆ/šapuće/:
Zahvaljujem se na pozivu profesore Štamstat.Bilo bi interesantno načeti okove argo supe. Doći ću, svakako.
- ENT.GOSTINSKA SOBA U KUĆI PROFESORA ŠTAMSTATA.NOĆ.
Za stolom sede profesor Štamstat u tamnom odelu sa leptir mašnom.Gospođa Štamstat je atraktivna plavuša u ranim četrdesetim, u
elegantnoj, jednodelnoj beloj haljini, rezervisana, nekomunikativna. Oko vrata ima zlatnu ogrlicu. Na levoj ruci nosi burmu a na obe se nalazi po nekoliko zlatnih prstenova. Profesor Filimonović je u odelu sa kravatom.
Na stolu se nalaze dva ovala sa mediteranskim specijalitetima , četiri činije sa različitim vrstama salata i flaša crnog vina. Na sredini stola je trorogi svećnjak sa upaljenim svećama.Ispred gospođe Štamstat, profesora Štamstata i profesora Filimonovića nalazi se po jedna kristalna vinska čaša do pola napunjena crnim vinom.U susednoj sobi je uključen televizor.
GLAS TELEVIZIJSKOG VODITELjA/OFF/:
Naše najgore slutnje su se noćas ostvarile. Jedanaest izraelskih sportista, trenera i sportskih radnika koje su zarobili palestinski otmičari u olimpijskom selu u Minhenu večeras je ubijeno. Većina otetih je tragično
nastradala na pisti aerodroma Furštefeldbruk, usred neuspelog pokušaja spasavanja od strane pripadnika specijalnih jedinica.
- ENT.DNEVNA SOBA U KUĆI PROFESORA ŠTAMSTATA.NOĆ.
Profesor Štamstat isključuje televizor. U sobi se nalaze tri kožne fotelje smeštene oko oko onižeg četvorougaonog stola sa zatamnjenim staklom, šank, iza njega polica sa pićem i dve visoke barske stolice sa sedištem od crne kože i sivim metalnim nogama.Na stolu se nalazi masivna pepeljara i drvena kutija sa tompusima.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Šnaps profesore Filimonoviću? PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Vazda.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Ah, vi Srbi i vaša ljubav prema rakiji.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Ah.
Profesor Štamstat sa šanka donosi dve rakijske čašice i flašu rakije. Seda u fotelju i sipa rakiju u čašice. Nazdravljaju kucanjem čaša.Filimonović uzima tompus iz drvene kutije na stolu i pripaljuje ga.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Stičem utisak da nemate naročitu naklonost za istoriju dvadesetog veka.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Iskreno,nemam.Pretpostavljam da ciljate na drugi svetski rat i ono što se,u vezi s tim, događalo na Balkanu.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Upravo tako.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Brani mi žena.
Profesor Štamstat se glasno i dugo smeje.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Kaže da proučavanje drugog svetskog rata na Balkanu nosi sa sobom razorne posledice po naš seksualni život.
Profesor Štamstat se još glasnije smeje. Podiže čašicu rakije, nazdravlja gostu kucanjem čaša.
PROFESOR ŠTAMSTAT/kroz smeh/:
Vidite, nisam nikada razmišljao na taj način. Uostalom,ja sam u godinama kada mi je svaka istorijska tema drugi svetski rat.
Profesor Filimonović se smeška.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Na Balkanu!
Glasno se smeju obojica.
- EKST.TERASA U KUĆI PROFESORA ŠTAMSTATA.NOĆ.
Terasa je osvetljena sijalicom iznad ulaza. Profesori Štamstat i Filimonović stoje pored ograde jedan naspram drugog. U rukama su im čašice sa rakijom.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Draž proučavanja istorije nalazi se u uvek mogućem pronalaženju neosvetljenih istorijskih ćoškova.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Hoćete da mi kažete da bi u tematici kojom ne volim da se bavim, pronašao takvo mesto?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
U svakoj tematici, od postanka sveta do danas, posejano je mnoštvo takvih
ćoškova.
Pauza.
PROFESOR FILIMONOVIĆ: I ? Kako se zove neosvetljeni istorijski ćošak?Bombardovanje Beograda? Odmazda sto za jednoga ili logori u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj?
Profesor Štamstat laganim korakom šeta duž terase. Ispija rakiju.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Esencija i nadgradnja uzvišene damske gracioznosti,sjedinjene u imenu
Ana Ravena.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Bili ste za vreme drugog svetskog rata u Jugoslaviji?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Kao Hauptman.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Hauptman,l evičar?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Hauptman, levičar, u komandi za jugoistok.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Upoznali ste je za vreme rata? PROFESOR ŠTAMSTAT:
Studirala je književnost u Berlinu, sredinom tridesetih. Bila je stipendista italijanske vlade.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Obratila vam se za konkretnu pomoć?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Bio sam član nacional-socijalističke partije.Po zadatku jedne zabranjene
političke organizacije.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Nisu vas otkrili?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Nisu,sve dok to nisam obelodanio u intervjuu hajdelberškom univerzitetskom listu 1951.godine, sa kojim sam zatvorio jedan dvadesetogodišnji životni krug ali i počinio prvu veću grešku.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Nije vam bila potrebna takva eksponiranost.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Apsolutno mi nije bila potrebna. Mogao sam još da ćutim i na kraju da sve
to debelo unovčim.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
A ta vaša zabranjena politička organizacija?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Naše zasluge za nacističko urušavanje su velike.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Da li ste dobili priznanje savezničkih obaveštajnih službi?
PROFESOR ŠTAMSTAT:
O tome se ne obaveštava lokalna radio stanica.
- ENT.KANCELARIJA POMOĆNIKA MINISTRA ZA KULTURU.DAN. NATPIS: BERLIN,1937.GODINA
U kancelariji se nalazi radni sto sa stonom lampom, držač za naliv pero i crni telefon. Naspram radnog stola nalazi se niski ,okrugli drveni sto i dve kožne fotelje sa niskim naslonom. Za radnim stolom sedi LUDVIG,čovek u tridesetim godinama, u tamnom odelu sa kravatom, guste crne kose.Na zidu iznad radnog stola nalazi se uramljena fotografija ADOLFA HITLERA. Ispred stola stoji ANA RAVENA, 27.godina ,duge crne kovrdžave kose ,krupnih crnih očiju, punih usana, uskog struka, primetnih ali ne prevelikih grudi.
LUDVIG:
Sedite gospođice.
ANA RAVENA:
Hvala gospodine Ludvig.
Ana Ravena pravi lagani zaokret ka stolu i seda u fotelju.
LUDVIG:
Imate sjajne preporuke gospođice Ravena.Ž ena sa dva završena fakulteta i, moram priznati, harizmatičnim šarmom nije baš čest slučaj ovih dana, na ovom mestu. Samo ako mislite da je posao u ovom ministarstvu jednostavan,
grdno se varate.
ANA RAVENA:
Hvala na komplimentima. Nikada ne bežim od posla kada prepoznajem njegov smisao. A ministarstvo za kulturu smatram svojom najprirodnijom
sredinom. LUDVIG:
Govorite li slovenske jezike ?
ANA RAVENA:
Govorim ruski, slovenački i srpsko-hrvatski. Odlično poznajem istoriju, tradiciju i kulturu balkanskih naroda. Pored navedenih i italijanskog koji
mi je maternji, govorim nemački, francuski i engleski jezik.
LUDVIG:
Ljubav za učenje tolikog broja nepotrebnih jezika, kod vas liči na zarazu.
ANA RAVENA:
Postoji u meni neki talenat za to. Ako vam kažem da sam većinu njih naučila čudovišno lako i brzo, ne verujem da može postojati neko bolje
objašnjenje. LUDVIG:
Zašto želite da radite? Zar ne bi trebalo da vam je majčinski instikt na
prvom mestu? ANA RAVENA:
Sada želim da radim a pošto sam svoju sudbinu trajno vezala za Nemačku,
biće vremena za rađanje.
- EKST.PARK.DAN.
Kroz park šetaju Ana Ravena i Štamstat, visok, vitak ,crne guste kose,
- godina, u zimskom štofanom kaputu i šeširom na glavi. U parku su deca
koja jure za loptom, bračni parovi u šetnji sa bebama u kolicima, penzioneri, mladi parovi.
ŠTAMSTAT:
Kurt će uskoro će biti streljan.
ANA RAVENA:
Šta su pronašli?
ŠTAMSTAT:
Njegove anti nacističke tekstove objavljene u Americi.
ANA RAVENA:
A imena?
ŠTAMSTAT:
To nisu našli. Imena na papiru-omča na vratu.
ANA RAVENA:
Zar se nimalo ne plašiš da može da popusti? Uostalom, njegova labilnost vam je odavno dobro poznata.
ŠTAMSTAT:
Njegova labilnost je zasnovana na emotivnim krizama. Voleo je da voli i veoma bolno je podnosio činjenicu da se može biti i nevoljen. Njegovo
ponašanje u društvu sa muškarcima je sušta suprotnost od onoga kakav je bio sa ženama. Nekada mi je bilo , prosto, ogavno da ga gledam kada bi se zaludeo nekom suknjom. Ali,on je bio jedini koji te je mogao zaposliti u ministarstvu.
ANA RAVENA:
Onda si bio na popriličnim mukama kada sam mu postala bliska.
ŠTAMSTAT:
To je bilo naročito odvratno.
ANA RAVENA:
Užasno se osećam. Šest meseci sam sa njim u vezi a za svo to vreme nisam smela da mu kažem da sam, zapravo, njegova ljubavnica po zadatku. Znaš koliko
puta sam se uzdržavala da ne pomenem tvoje ime.
Pauza
ANA RAVENA/tiho,erotično/:
Znaš koliko mi prija da šapućem tvoje ime dok vodimo ljubav.
ŠTAMSTAT:
Dobro je da si ostala uzdržana. Njemu prezime Štamstat nikada nije
stvaralo oduševljenje. ANA RAVENA:
Zašto baš on? ŠTAMSTAT:
Tako je moralo biti. Ti si bila jedina osoba kojoj smo mogli poveriti Kurta. Značio nam je. Bio je iskusan političar sa kojim smo mogli da
napravimo velika dela , u slučaju uspeha celokupnog pokreta, ali brinula nas je njegova labilnost i sklonost ka alkoholu.Onda si se pojavila ti, sa svojim brojnim talentima.
ANA RAVENA:
Talentom za vođenje ljubavi i talentom za pravednu raspodelu emocija.
ŠTAMSTAT/smeška se/: Tako nekako.
Pauza.
ŠTAMSTAT:
Da li ti je jasno kakva vremena dolaze?
ANA RAVENA:
Jasno mi je da će biti strašnija od svih pretpostavki.
ŠTAMSTAT:
Meni je važna Nemačka. A tebi?
Pauza.
ŠTAMSTAT:
Ti si Italijanka.
Pauza.
ŠTAMSTAT:
A možda nisi ni to?
Ana Ravena zamišljeno, ozbiljnog izraza lica gleda u daljinu.
- ENT.LUDVIGOVA KANCELARIJA POMOĆNIKA MINISTRA ZA KULTURU.DAN.
U kacelariju ulazi Ana Ravena i seda u kožnu fotelju.
ANA RAVENA:
Zvali ste me? Ludvig sedi za radnim stolom i čita novine.
LUDVIG:
Moram priznati da sam prijatno iznenađen.Organizacija tribine na temu nemačkog romantizma , u Hamburgu , prevazišla je sva moja očekivanja. Velika posećenost , pozitivne reakcije stručne javnosti, kritike i publike i iscrpni novinski članci , u najboljem svetlu su potvrdili vaše višestruke talente.
Pauza.
LUDVIG:
Fascinantno za početnicu u poslu.
ANA RAVENA:
Znam da ću zvučati neskromno ali organizacija te tribine je za mene bila
zaista jednostavan posao.
LUDVIG:
Sada vas čeka nešto mnogo ozbiljnije a o onom još ozbiljnijem još ne smem ništa da kažem. A to, još ozbiljnije , otvara vam bezbroj šansi i mogućnosti.
LUDVIG:
Ne vredi ništa ni da pitam , u tom slučaju.
Ludvig se smeška.
- ENT.SPAVAĆA SOBA U STANU ANE RAVENE.NOĆ.
Ana Ravena i Štamstat vode ljubav, ispod pokrivača. 9.ENT.SPAVAĆA SOBA U STANU ANE RAVENE.NOĆ.
Ana Ravena i Štamstat leže u krevetu. Puše.
ŠTAMSTAT:
Šta se desilo sa ljudima sa kojima si pobegla iz Italije ? Kada je to bilo?
ANA RAVENA:
U zimu 1929. Inženjer Faleti, begunac iz bolonjskog zatvora i moj mlađi,
rođeni brat.
ŠTAMSTAT:
Brat ? Nikada ga nisi pominjala.
ANA RAVENA:
Zato što me uvek obuzme neopisiva tuga kada pomislim na njega.Prvo što mi padne na pamet je pomisao da je mrtav. A nije, osećam da nije.Takvo čudo od
avanturiste i srećnika ne može biti mrtvo. Ne znam ništa o njima.
ŠTAMSTAT:
Kako ti je pošlo za rukom da falsifikuješ onolika dokumenta? Pasoše, diplome, preporuke, sertifikate? Da nisi bila iskrena i nas bi, veoma , lako
prevarila.
Ana Ravena gasi cigaretu u pepeljaru koja se nalazi na Štamstatovim grudima. Lukavo se smeška.
ANA RAVENA:
`Ajde da me izmasiraš.
ŠTAMSTAT:
Posle ćemo to. Ko je Faleti ? Čime se bavi tvoj brat? Zašto ste se
razišli? ANA RAVENA:
Mnogo pitanja. Dokumente nam je uradio Faletijev prijatelj iz Beča, upravnik pošte. Jedinstven majstor,virtouz.
ŠTAMSTAT:
Još uvek ste u kontaktu?
ANA RAVENA:
Lepo sam ti rekla da će najbolje biti ako me izmasiraš. Onako dobro kako
samo ti umeš.
Ana Ravena se povlači naniže i pripija glavu na Štamstatove grudi.
ANA RAVENA:
Faleti i ja smo se , u tim hladnim noćima na italijansko-austrijskoj granici, neprestano svađali. Mom bratu je bilo, kudikamo, lakše.On je žudeo za slobodom i lagodnim životom a nama je trebala neka velika idealistička papazjanija u svetskim okvirima. I zbog toga će on ostati živ a mi najebati.
- ENT. LUDVIGOVA KANCELARIJA POMOĆNIKA MINISTRA ZA KULTURU.DAN.
U kožnoj fotelji niskog naslona sedi Ana Ravena. Na sebi ima svilenu belu bluzu i suknju bež boje koja dopire do kolena. Sedi prekrštenih nogu. Puši cigaretu uvučenu u dugačku, damsku muštiklu. Na levoj strani grudi ima zakačenu okruglu značku nacional-socijalističke partije sa crnim kukastim krstom na beloj kružnoj pozadini. Pomoćnik stoji iznad prazne kožne fotelje .Sa obe ruke drži nekoliko listova papira formata A4.
LUDVIG:
Za deset dana imamo otvaranje nedelje nemačke kulture u Zagrebu i organizacija te važne manifestacije poverena je vama.
ANA RAVENA:
Zanimljivo. LUDVIG:
Biće i zanimljivo i teško.Ta manifestacija je odlična prilika da se naprave novi značajni kontakti sa našim simpatizerima, pre svega, u
Hrvatskoj ali i u drugim delovima kraljevine Jugoslavije.
ANA RAVENA:
O čemu se tačno radi?
LUDVIG:
Mi ćemo obezbediti prikazivanje filma Trijumf Volje.Sve ostalo je u
vašim rukama.
- ENT.GALERIJA SLIKA.NOĆ. NATPIS: ZAGREB,1938.GODINA.
U prostranoj i dobro osvetljenoj galeriji na delu praznog prostora ispred najvećeg ulja na platnu stoji Ana Ravena. Ispred nje je grupa okupljenih posetilaca.
ANA RAVENA:
Poštovani posetioci dobro veče i dobro došli na otvaranje nedelje nemačke kulture u Zagrebu. Velika mi je čast da ovakvu kulturnu
manifestaciju mogu da otvorim sa izložbom slika mlade i veoma perspektivne slikarke iz Kelna, Margite Uhler. Pored ove izložbe, na nekoliko lokacija u gradu biće prikazana najnovija ostvarenja nemačke kinematografije a u programu su i dve književne tribine na temu savremene nemačke književnosti.
U Hrvatskom Narodnom Kazalištu gostovaće prvaci nacionalnog teatra. Želim vam ugodne trenutke u posmatranju najnovijih dostignuća savremene nemačke kulture i umetnosti. Nedelju nemačke kulture u Zagrebu, proglašavam otvorenom.
Publika snažno aplaudira a zatim se u grupicama upućuje na različite strane galerije i posmatra izložbenu postavku. Ana Ravena razgovara sa prisutnum publikom. MESEČEVA SONATA LUDVIGA VAN BETOVENA/OFF/. Ani Raveni prilazi RAŠAJSKI, oniži čovek, nauljene, zalizane kose u odelu, kravati i kišnom mantilu. Ana Ravena ga posmatra podozrivo.
RAŠAJSKI:
Kakvo divno veče. Da se predstavim,Rašajski.
Rašajski ljubi ruku Ane Ravene.
ANA RAVENA:
Drago mi je gospodine,Ana Ravena.
RAŠAJSKI:
Mora da je bilo teško posvetiti se organizaciji ovako kompleksnog posla?
ANA RAVENA:
Još uvek ne osećam umor.Euforija me drži budnom.
RAŠAJSKI:
Došli ste u grad koji vam može pružiti razne vidove relaksacije.
ANA RAVENA:
Znam, znam, ali ne verujem da ću imati vremena da se prepustim dobroj hrani, dobroj muzici i neobaveznim ćaskanjima.
RAŠAJSKI:
Ne moraju sva ćaskanja biti neobavezna da bi osećaj zadovoljstva razgovorom bio potpun. Nadam se da će te za jednog velikog poklonika umetnosti , naći bar
malo vremena. Ja sam na Ilici, u broju 12. Svratite.
- ENT.DNEVNA SOBA U STANU GOSPODINA RAŠAJSKOG.NOĆ.
U sobi se nalazi velika polica sa knjigama,kauč, niski okrugli sto,dve fotelje i jedna stolica za ljuljanje u dnu sobe, pored prozora. Na stolu su dnevne novine.Rašajski na sebi ima košulju, pantalone i pulover. Prebira po knjigama na polici. Ana Ravena otvara novine i lista ih. Rašajski uzima jednu knjigu sa police i stavlja je na kauč. Seda u fotelju.
RAŠAJSKI:
Ne izgledate zbunjeno koliko bi trebalo da budete.
ANA RAVENA:
Kada se prepustim sudbini, nemam nikakav izraz na licu.
RAŠAJSKI:
Znali smo da dolazite. Dok gledate mene razmišljajte u množini.
ANA RAVENA:
Volim da se pravim naivna ali čini mi se da nije trenutak za to.
RAŠAJSKI:
I nije. Kao što ni vaš dolazak nije slučajan, tako nije slučajno ni moje davnašnje poznastvo sa vašim ljubavnikom.
ANA RAVENA:
Kojim ljubavnikom?
RAŠAJSKI:
Aktuelnim.
Ana Ravena se naginje preko stola prema Rašajskom sa mrtvo-ozbiljnim
izrazom lica.
ANA RAVENA/polutiho/:
Vi imate potpuno pogrešnu informaciju i nisam ta koju čekate.Ja veze
održavam sa ženama.
Rašajski je revoltiran. Besno ustaje iz fotelje i uzima knjigu sa kauča.
Daje je Ani Raveni.
RAŠAJSKI:
Ako vam se ikada probudi sklonost ka suprotnom polu, pročitajte ovu
knjigu.
- SPAVAĆA SOBA U STANU ANE RAVENE.NOĆ.
Štamstat sedi na krevetu. Ana Ravena se šminka ispred ogledala.
ŠTAMSTAT:
Ponovo si uspela. U ministarstvu su prezadovoljni.
ANA RAVENA:
Organizacija kulturne nedelje je bio najlakši deo posla. Sa onima je bilo
mnogo neprijatnije.
ŠTAMSTAT:
Nisi oduševljena?
ANA RAVENA:
Čime? Evropa, kakvim god sifilisom da je zaražena, ipak je spoj reda i
obzira.
ŠTAMSTAT:
Saznao sam nešto u vezi inženjera Faletija. Pronalazak tvoga brata će
biti daleko teži posao.
Ana Ravena se naglo okreće od ogledala u Štamstatovom pravcu.Ima iznenađen izraz lica.
ANA RAVENA:
I ?
ŠTAMSTAT:
Faleti se pre godinu dana vratio u Italiju. Mrtav je. Stradao je u saobraćajnoj nesreći na Sardiniji. O tvom bratu, teško je išta pouzdano reći.
Ima nekih indicija da luta Evropom kako mu se ćefne. Pod lažnim imenom, nekim suludim kao sumpor, radijum ili tako nešto. Najbliži smo bili u Beču, kada su moji ljudi posetili onog vašeg falsifikatora.On im je zakazao sastanak a potom nestao.
Ana Ravena prilazi Štamstatu. Ljube se.
ANA RAVENA:
Nisam vidovita ali jasno vidim da nećemo ovako još dugo.
ŠTAMSTAT:
Nećemo.
- EKST.ZGRADA NEMAČKE AMBASADE U BEOGRADU.DAN NATPIS: BEOGRAD,1939.GODINA.
Na zgradi je nacistička zastava sa kukastim krstom.
- ENT.KANCELARIJA ATAŠEA ZA KULTURU PRI NEMAČKOJ AMBASADI U BEOGRADU.DAN.
U kancelariji za dugačkim,pravougaonim,drvenim stolom sede GOSPODIN ŠILER, ataše za kulturu, 40. godina, visok ,mršav, prosed i Ana Ravena. Iza stola nalazi se radni sto gospodina Šilera. Na stolu se nalazi stona lampa, držač za naliv-pero, uredno složene fascikle. Na zidu iznad radnog stola je uramljena fotografija Adolfa Hitlera.
ŠILER:
Veoma sam se začudio kada su mi javili da ću dobiti savetnika. Isprva sam se začudio i zapitao zašto? Međutim, vremenom sam shvatio da su mi za neka
pitanja itekako potrebni ljudi upućeni u delikatnost ovog podneblja. Ana Ravena se smeje.
ANA RAVENA:
Gospodine Šiler, oboje znamo koji je cilj mog dolaska ovamo.
ŠILER:
Da, da, izvinjavam se na glumatanju. Ah, toliko godina u pozorištu.
ANA RAVENA:
Što se tiče realizacije kulturnih programa za nemačku nacionalnu manjinu u Vojvodini, nemojte ništa brinuti.T o ću ja odraditi. I to i još
nekoliko propratnih aktivnosti.
Gospodin Šiler i Ana Ravena se zagonetno smeškaju.
- ENT.DUGAČAK HODNIK ISPRED KANCELARIJE ATAŠEA.DAN.
Hodnikom se nervozno šetka gore-dole OPERATIVAC,oniži, debeli čovek, 50. godina, ćelav, u civilnom odelu.
- ENT.KANCELARIJA ATAŠEA.DAN.
ŠILER:
Videli ste ovog malog debelog, ispred kancelarije?
ANA RAVENA:
Videla sam.
ŠILER:
To vam je zadatak.
ANA RAVENA:
Povezati se sa pronemačkim oficirskim kadrom?
ŠILER:
Tako je.
ANA RAVENA:
A debeli? Ko je on?
ŠILER:
Preko njega će te doći u kontakt sa višim oficirima.Budite oprezni.Pro britanska struja je mnogo snažnija i organizovanija.Konspirativno ime mu je
operater.
ANA RAVENA:
Zar nije malo glup?
ŠILER:
Nimalo. On je ljigava, prepredena životinjica. No, klasični srpski davalac svoje guzice i tuđih glava. To je u Srba veoma unosno zanimanje.
ANA RAVENA:
Načula sam nešto o tome.
- ENT.STAN ANE RAVENE.DAN.
Ana Ravena ispred ulaznih vrata oblači kaput.U ruci joj je pletena korpa za pijacu. Otvara ulazna vrata i izlazi iz stana.
- EKST.PIJACA.DAN.
Ana Ravena stoji ispred tezge za kojom SELjAK prodaje sir. Proba prvo jednu pa drugu vrstu sa vrha noža a onda i kajmak. Pretvara se da loše govori srpski.
SELjAK:
Izvol`te gospojice, samo probajte, samo probajte.
ANA RAVENA:
Odličan vam je sir.
SELjAK:
Jakako gospojice. A vi niste odavde?
ANA RAVENA:
Nisam. Ja sam iz Italije.
SELjAK:
A kako se zovete?
ANA RAVENA:
Ana Ravena.
SELjAK:
A jel` ste poslom ovde?
ANA RAVENA:
Podučavam studente klavira.
SELjAK:
E, pa gospojice, danas uzmite sir a , evo, prekosutra ću vas upoznati sa jednom sjajnom partijom za vas.
ANA RAVENA:
Ma manite se toga. Ne zanima me to trenutno.
SELjAK:
Kad vam kažem gospojice, to je partija za vas. Ma samo da ga vidite. Delija!
Major Mitar Rabrenović, moj brat. Ehehej oficirčina, Bre!
ANA RAVENA:
Pa dobro ako je tako. Da vidimo i tu pojavu, ehehej!
Seljak i Ana Ravena slatko se smeju.
SELjAK:
Eh,kada bi mogao da ga odvučem od kafane i onih njegovih oficirskih političara/podrugljivo/.
ANA RAVENA:
Muškarci ko muškarci,vole da bistre politiku.
SELjAK:
Ako je oni gospojice Ana bistre uz sifon belog i sifon sode,obiće nam se
ta bistrina o glavu.
- ENT.KAFANA.DAN.
U praznoj kafani, u rano jutro, Ana Ravena pije kafu.
- ENT.KANCELARIJA ATAŠEA ZA KULTURU.DAN.
Ana Ravena šeta po kancelariji.Šiler okreće brojčanik na telefonu ,pa spušta slušalicu.
ANA RAVENA:
Mislim da sam na dobrom putu da prodrem u pro britanski klub u vojsci.Sutra imam slučajni sastanak sa jednim majorom.
ŠILER:
Ana,ne zaleći te se. Možda je beznačajan.Uostalom, kako se zove?
ANA RAVENA:
Mitar Rabrenović.
Šiler otvara fioku radnog stola i vadi jednu fasciklu. Otvara je. Gleda u papir.
ŠILER:
Nemam ga.
ANA RAVENA:
U kafani Dva Jelena su neki sa vašeg spiska.
ŠILER:
Znamo za te iz Dva Jelena/odmahuje rukom/. To su sve pijandure.
- EKST.PIJACA.DAN.
U maglovitom jutru Ana Ravena ispred tezge seljaka iz Arilja isprobava sir. Do tezge dolazi visoki,atletski građeni MAJOR MITAR RABRENOVIĆ u uniformi jugoslovenske kraljevske vojske. Seljak,poguren, nešto traži u unutrašnjoj ostavi tezge.Naglo se uspravlja.Na lice navlači razdragani osmeh.
SELjAK:
Šta sam vam rekao gospojice Ana?
Seljak pruža ruku prema Majoru Rabrenoviću.
SELjAK:
To je moj brat o kome sam vam pričao.
Ana Ravena se smeška i savija zglob desne ruke na rukoljub. Rabrenović ovlašno usnama dotiče kožu ruke i gleda je ravno u oči.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Ana Ravena, graciozno ime za gracioznu damu.
ANA RAVENA:
Ne preterujte gospodine majore.
- FOAJE NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU.NOĆ.
U foajeu, u masi posetilaca stoje u crnoj večernjoj toaleti sa zlatnom ogrlicom na vratu i zlatnim prstenjem na obe ruke-Ana Ravena i Mitar Rabrenović u tamnom prugastom odelu,beloj košulji sa bordo leptir mašnom.Malo su udaljeni od buketa masovnih raštrkanih grupica.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Vi ste mi jedina šansa.
ANA RAVENA:
Koliko god se trudila, ne uspevam da vas razumem.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Nacistička Nemačka ne šalje lepe žene u ove krajeve bez preke potrebe.
ANA RAVENA:
Ne znam o čemu govorite. Ovde sam došla da bi radila kao vanredni profesor na muzičkoj akademiji a svidele su mi se priče o Beogradu.
Major Rabrenović je smiren. Nudi Anu Ravenu cigaretom iz kožne tabakere. Ana Ravena uzima cigaretu, prinosi je usnama. Rabrenović upaljačem pripaljuje cigaretu. Ana Ravena udiše a potom izdiše duvanski dim.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Da li istu priču imate i kada pijete jutarnju kafu u kafani Dva Jelena?
ANA RAVENA:
Istina, volim da popijem jutarnju kafu toj kafani. Ali nemam s kim da
pričam.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Pa i konobari su ljudi.
Ana Ravena skreće pogled. Gasi do pola popušenu cigaretu u pepeljaru na stalku.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Sutra ujutro će u vaš stan doći jedan vojnik i doneti vam radio-stanicu.
Ne sumnjam da znate da rukujete sa tom skalamerijom.
- ENT.KANCELARIJA ATAŠEA.DAN. NATPIS: MART,1 941, BEOGRAD
Ana Ravena i Šiler sede u foteljama.Piju kafu.
ŠILER:
Na šta liči ta radio stanica?
ANA RAVENA:
Doneta je iz generalštaba, teška ko tuč, izraubovana ali prilično lako
uspostavljam vezu.
ŠILER:
Ko je zapravo Major Mitar Rabrenović ?
ANA RAVENA:
Načelnik za vezu pri drugoj armiji.
ŠILER:
Pretpostavljam da Britanci zašifruju i samu šifru: ANA RAVENA:
Da su teški-teški su. Sve mi miriše na njihovu euforiju koja će mnogo
koštati ove naivce.
ŠILER:
Morate preko tog Rabrenovića doći do nekog uticajnog generala.
ANA RAVENA:
Mogu. Ali sa Rabrenovićem je saradnja efikasna i jednostavna i imam predosećaj da ću ga još dugo imati na oku ali pod promenjenim okolnostima.
ŠILER:
Vi kao da vidite razvoj budućih događaja?
ANA RAVENA:
U zlom vremenu sva su čuda moguća i od vremena dozvoljena.
ŠILER/zapanjeno/:
Pobogu, gospođice Ravena, vi kao da žalite tu nerazumnu i bahatu rulju.
ANA RAVENA:
Biće srećan onaj ko uskoro umre. Posle toga neće valjati ni živima ni umirućima a definisane razlike između njih neće ni biti. Jedni će izgoreti u
bezizlazu poraza a drugi u paklu pobede.
Šiler besno ustaje iz fotelje.S nepoverenjem gleda Anu Ravenu.
ŠILER/razgoropađeno viče/:
O kakvoj to pobedi govorite ženo? O čijoj pobedi? O njihovoj? Znate li šta govorite? Da li ste pili nešto od jutros?
ANA RAVENA:
Nikada ne pijem. Shvatite to kao metaforu a oni vole metafore. Zbog toga im je ep živopisan a tradicija nepokolebljiva.
ŠILER:
Da ne znam ko ste, posumnjao bih u vašu lojalnost.
Ana Ravena pokazuje prstom na okruglu značku nacional – socijalističke partije sa kukastim krstom na beloj pozadini, probodenu kroz rever bluze.
ANA RAVENA:
Dobro pogledajte ovu značku i pokušajte da shvatite šta ona meni znači.
Ona je na ovom reveru jača od svih meseršmita i pancer divizija zajedno.Ona je blic-krig moje estetike i vere.
Šiler ćuti. Seo je u fotelju.Zapalio cigaretu, ispio gutljaj kafe. Dugo posmatra Anu Ravenu svojim prodornim pogledom-ravno u oči.
ŠILER:
Mi ne možemo izgubiti rat!
ANA RAVENA:
Slepa odanost vodi u zaglupljivanje a samo je objektivnost u dosluhu sa lucidnim zaključkom. Zadržite tu hladnokrvnost koja me je impresionirala.
Posmatrajte stvari realno i budite u stanju večne gladi za informacijom. Šiler gasi cigaretu u pepeljaru, udobno se prikovao na naslon fotelje,
sastavio prste na svojim grudima i dugo gleda u plafon.
- EKST.HAJD-PARK, BEOGRAD-SENjAK. DAN. NATPIS: JUNI 1941, BEOGRAD.
Ana Ravena sedi na praznoj drvenoj klupi u dubini hajd-parka u kome nema nikoga. Iz ženske tašne sa šminkom, makazicama, ogledalcem vadi knjigu koju je dobila od gospodina Rašajskog u Zagrebu. Otvara knjigu, lista strane.Oštrim noktom zagrebala je vrh jedne strane od koje se odvojio list. Naizmenično upućuje pogled na park i list odvojen od stranice knjige.
- ENT.VILA GOSPODINA RAŠAJSKOG NA TOPČIDERSKOM BRDU.DAN.
U prostranom salonu opremljenim stilskim nameštajem, obasjanim dnevnim svetlom za stolom sede Rašajski i Ana Ravena.
RAŠAJSKI:
Izgledate umorno.
ANA RAVENA:
Umorna sam od svoje proklete intuicije. Sve sam ovo videla, mnogo pre.Dok ste se vi školovali po zatvorima,j a sam videla.
RAŠAJSKI:
Ponovo ta vaša ironija kojoj sada nema mesta.
ANA RAVENA:
A čemu ima mesta? To što mirno gledate na Terazijama obešene i kafane pune pivopija koji ih posmatraju isto kao i vi?
Rašajski ćuti pognute glave.
Pauza.
RAŠAJSKI:
Ostaćete u Beogradu, do daljnjeg. Znate, to može potrajati. A i vaše informacije u ovom trenutku mnogo nam više znače od vaše prisutnosti na
bilo kom drugom mestu.
ANA RAVENA:
U redu.Izveštavaću vas .
Pauza.
ANA RAVENA/povišenim tonom/:
Da li u vašem pokretu deluje neki glas razuma koji bi vam saopštio da su bezumne akcije, zapravo, genocid nad sopstvenim narodom ? Taj jedan pekar iz bPotsdama, čoveče, košta sto srpskih glava! Uzmite papir i olovku pa zaključite koliko je potrebno tog vašeg herojstva pa da…
Pauza.
RAŠAJSKI:
Pa da šta ?
ANA RAVENA/viče/:
Da nestane jedan narod!
RAŠAJSKI:
Dostavljaće te nam podatke na kojim mestima možemo izvršiti napade sa što manje žrtava na našoj strani. Operacija se zove idealna šansa.
ANA RAVENA /viče/:
Strvinaru! Neću vam taj zadatak izvršiti.Idealna šansa i bez mene besprekorno funkcioniše a naplata je još besprekornija.
Rašajski nezadovoljan ustaje sa stolice i polazi ka vratima.Otvara vrata vile.
RAŠAJSKI:
Nadam se da ste zavoleli suprotan pol.
ANA RAVENA:
Oduvek sam ga volela. I više nego što je to bilo pametno.
Ana Ravena izlazi iz vile.
- ENT.FOAJE U ZDANjU NARODNE SKUPŠTINE U KOJOJ JE SMEŠTENA NEMAČKA VRHOVNA KOMANDA.NOĆ.
Šiler i Ana Ravena stoje sami u foajeu. Šiler je u crnoj uniformi SS pukovnika. Ana Ravena je uznemirena.
ŠILER:
Otkud vi u ovo doba?
ANA RAVENA:
Komunisti spremaju prepad na vojni kamion koji se kreće prema Lazarevcu.
Morate delovati brzo.
ŠILER:
Odakle te informacije jednom kulturnom delatniku?
ANA RAVENA:
Da li ovaj rat treba da dobiju mrtvi ili živi vojnici?
ŠILER:
Obavestiću patrole. A ako,pak ne uspem, dve hiljade Srba manje. Šta će te?
Takav je dogovor.
- ENT.VILA GOSPODINA OPERATERA NA TOPČIDERSKOM BRDU.DAN.
NATPIS: BEOGRAD, 1944. GODINA.
U prostranom salonu, luksuzno opremljenim stilskim nameštajem,osvetljenim jakim dnevnim svetlom, u kožnim foteljama sede operativac i Ana Ravena. Sa plafona visi kristalni luster .Operativac je u kućnom mantilu, ispija konjak.
OPERATIVAC:
Ova kuća nije moja.Pripadala je jednom nemačkom oficiru bugarskog porekla.Smestio sam mu igru.A u stvari nije ni njegova već nekog crvenog
buržuja koji je bio suviše neoprezan.
ANA RAVENA:
Kako ste mu smestili igru i zašto?
OPERATIVAC:
Taj Bugarin je po ocu Nemac a bugarsko poreklo vuče sa majčine strane. Dok sam održavao vezu sa nemačkim poverenicima ovde u Beogradu, često sam
odlazio u Berlin. Ja sam bio jedan od retkih koji je potpuno poznavao njegovu biografiju jer smo jedno vreme sarađivali ovde , u Beogradu. Tada sam osetio da će mi on zbog nečega biti potreban.
ANA RAVENA:
Zbog čega?
OPERATIVAC:
Ne budite nestrpljivi. U njegovom uništenju pomogao mi je, na čudan način, izvesni mladi gospodin koji je perfektno govorio srpski.
ANA RAVENA:
Gestapovac?
OPERATIVAC:
Ne. Kockar.
ANA RAVENA:
Kockar?
OPERATIVAC:
Pokeraš.On mi je jednog dana doneo falsifikovani bilten bugarskih komunista u kome se nalazio politički esej sa potpisom tog švabe-bugarina.
Naravno da me je to i koštalo. E, taj biltenčić sam sredinom četrdeset prve odneo u Gestapo i eto me, tako, u ovom divnom beogradskom kraju.
ANA RAVENA:
I vi sve to,t ako slobodno pričate baš meni kao da ne znate ko sam.
OPERATIVAC:
Nemate vi vremena za sitna potkazivanja.
ANA RAVENA:
Zašto?
OPERATIVAC:
Rodom sam iz jednog sela na srpsko-bugarskoj granici. Ulaskom bugarske vojske na našu teritoriju,s palili su i pobili celo moje selo a u nekoliko
susednih izvršili nasilnu asimilaciju.
ANA RAVENA:
Znači osveta? OPERATIVAC:
Postupak čisto tehničke prirode.
ANA RAVENA:
Zašto ste me pozvali?
OPERATIVAC:
Potrebno je da se infiltrirate u komandnu strukturu četničkih snaga u južnoj Srbiji. Potreban nam je major Mitar Rabrenović. Živ, podrazumeva
se.Porodica mu je završila u logoru na Banjici.Pokupili smo ih ko piliće na spavanju.
ANA RAVENA:
Kako da dođem do tamo?
OPERATIVAC:
Daćemo vam precizne instrukcije i dosije tog čoveka. I još jedanput ponavljam, neophodno je da u Beograd bude doveden živ u suprotnom sve ostalo
pada u vodu.
- EKST.KOŠUTNjAK.DAN.
Košutnjakom šetaju Rašajski i Ana Ravena, u letnjoj garderobi.
RAŠAJSKI:
Žao mi je što je naša saradnja sa vama postala polovična?
ANA RAVENA:
Mislite na operaciju idealna šansa? Lepo sam vam rekla da u tome neću da učestvujem po cenu sopstvenog života.
RAŠAJSKI:
Neko obaveštava Nemce o našim napadima.Imamo mnogo neplaniranih
gubitaka.
ANA RAVENA:
Ni u tome ne učestvujem. Ratujem protiv njih na svoj način.
RAŠAJSKI:
Ostavićemo to za neki povoljniji trenutak. Biće vremena kada ćemo raščešljati tu situaciju.Morate u Južnu Srbiju.
ANA RAVENA:
Znači , došlo je vreme?
RAŠAJSKI:
U jednom selu u okolini Toplice u kući našeg saradnika Krstonošića sačekaće vas čovek koji će vas odvesti na sastanak sa engleskom vojnom
misijom. Bićete sa njima sve dok oni budu pri vrhovnom štabu.
- ENT.PLANINSKA KOLIBA.NOĆ. NATPIS: JUŽNA SRBIJA,1944.GODINA.
Prozori su pokriveni ćebadima. Prostoriju osvetljava gasna lampa. Za stolom sede Ana Ravena i major Mitar Rabrenović u urednoj uniformi jugoslovenske kraljevske vojske. Na glavi mu je šapka sa kokardom.Na stolu je flaša rakije, jedna čašica, tabakera, upaljač, limeni tanjir sa sirom, viljuška i odlomljeni komad pogače. Ana Ravena na sebi ima otrcanu, kratku platnenu jaknu, bež pantalone koje padaju preko crnih vojničkih čizama.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Nismo se videli tri godine.
Pauza.
Ana Ravena ubrzano diše i uplašeno gleda Rabrenovića direktno u oči.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Zašto se uplašeni? Nisam navikao da vas vidim takvu.
ANA RAVENA:
Nemci tragaju za vama. Misle da ste u Bosni. Porodica vam je stradala u
banjičkom logoru.
Major Rabrenović ustaje od stola, prilazi prozoru, sasvim malo odiže kraj ćebeta sa prozora i gleda u mrak. Vraća se stolu. Uzima flašu rakije i pije iz flaše. Skida šapku i stavlja je na sto.Rukom prolazi kroz gustu crnu
kosu.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Zbog toga ste došli?
ANA RAVENA:
Ne samo zbog toga. Imam sastanak dvadesetak kilometara odavde.
Ana Ravena ćuti. Čežnjivo posmatra limeni tanjir sa sirom.
ANA RAVENA/stidljivo/:
Mogu li da probam malo sira?
Major Mitar Rabrenović sa sredine stola prinosi limeni tanjir sa sirom i komad odlomljene pogače i stavlja ih ispred Ane Ravene.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Izvinjavam se. Sve ovo me je jako pomutilo.
Ana Ravena otkida komad pogače i viljuškom odlama komad sira.
ANA RAVENA:
Idem u kuću nekog Krstonošića. MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Bez brige.On je naš čovek.
Ana Ravena, za trenutak, prestaje da žvaće a potom nastavlja da jede.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
S kime ste došli? ANA RAVENA:
Sama.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Smem li da vam ponudim pratnju?
ANA RAVENA:
Kad putujem sama najbrže stignem.
Ana Ravena ustaje sa stolice i vraća limeni tanjir sa sirom i pogaču na sredinu stola.
ANA RAVENA:
Hvala na gostoprimstvu majore. Žao mi je zbog vaše porodice. Smislite šta vam sada valja činiti.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Iako mi niste doneli lepe vesti moram i želim nekako da vam zahvalim. Zašto toliko žurite? Prespavajte ovde?
ANA RAVENA:
Ne jure samo vašu glavu.
MAJOR MITAR RABRENOVIĆ:
Razumem. Razumem.
Ana Ravena se rukuje sa majorom Mitrom Rabrenovićem i izlazi iz kolibe u noć.
- ENT.PLANINSKA KOLIBA.NOĆ.
U kolibi se nalazi peć, metalni krevet sa dva jastuka sa šarenim suknenim pokrivačem. Preko prozora je zastrta ćebad .Prostoriju osvetljava gasna lampa na drvenom stolu pored kreveta. U prostoriji su Ana Ravena, Rašajski u partizanskoj uniformi i domaćin KRSTONOŠIĆ.
RAŠAJSKI:
Kažeš Krstonošiću da je ovde sigurno?
KRSTONOŠIĆ:
Sigurno je druže, ne beri brigu. Ko ga čekamo?
RAŠAJSKI:
Drugove.
U neposrednoj blizini Krstonošićeve kolibe odjekuje eksplozija bombe(OFF). Krstonošić vadi za pasom prikriveni pištolj i puca Rašajskom u noge, prislanja pištolj uz slepoočnicu Ane Ravene koja mu je nadohvat ruke.
- ENT.UČIONICA U ŠKOLI PRETVORENA U SUDNICU.DAN. NATPIS: JUŽNA SRBIJA, 18. MAJ 1944.GODINE.
Za katedrom sede PUKOVNIK JUGOSLOVENSKE KRALjEVSKE VOJSKE U OTADžBINI, OBIČAN VOJNIK i PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK. U đačkoj
klupi u prvom redu sa leve strane sedi Ana Ravena u kratkoj platnenoj jakni, pantalonama bež boje koje padaju preko crnih vojničkih čizama, kose svezane u punđu. Smirena je.
PUKOVNIK:
Dužan sam da vas upozorim da je vaš položaj nesumnjivo težak i zbog toga vas molim da govorite istinu i samo istinu.
ANA RAVENA:
Razumem.
PUKOVNIK:
Optužena, ovo iako je preki vojni sud koji slučajeve razrešava po skraćenom postupku, u vašem slučaju ćemo napraviti izuzetak i bavićemo se
iznalaženjem dokaza u cilju objektivne presude.
Iz dvorišta ispred kuće u kojoj se nalazi improvizovana sudnica čuju se puščani plotuni, a tren kasnije pucanj iz pištolja/OFF/.
PUKOVNIK:
Kada ste i gde tačno počeli da se bavite obaveštajnom delatnošću?
ANA RAVENA:
U Bolonji, u Italiji,1929.godine.
PUKOVNIK:
Da li je na tu odluku uticala ideološka pripadnost nekom pokretu ili neka druga okolnost , želja ili ambicija?
ANA RAVENA:
Avanturizam. PUKOVNIK:
Kada ste prvi put i iz kojih razloga došli u Jugoslaviju?
ANA RAVENA:
Bilo je to 1939. godine. Došla sam da predajem harmoniju na muzičkoj
akademiji u Beogradu.
PUKOVNIK:
Da li ste boravili u Nemačkoj između 1930 i 1939. godine?
ANA RAVENA:
Nikada nisam bila u Nemačkoj.
PUKOVNIK:
Dok ste bili u Beogradu sa kime ste sve održavali vezu i sprovodili obaveštajne aktivnosti.
ANA RAVENA:
Sa Nemcima, komunistima i četnicima.
PUKOVNIK:
Zašto ste to činili?
ANA RAVENA:
Da bih spasila što više srpskih glava.
PUKOVNIK:
Do kada ste se pretvarali da loše govorite srpski jezik iako vam je on
maternji jezik? ANA RAVENA:
Do nedavno. Dok nisam izašla iz Beograda.
PUKOVNIK:
Da li ste umešani u potkazivanje i stradanje ilegalne grupe ravnogorskog pokreta u Beogradu,u februaru 1942.godine ?
ANA RAVENA:
Potkazivala sam sve one koji bi svojim akcijama uzrokovali masovna
stradanja civila. PUKOVNIK:
Zašto ste sarađivali i sa Komunistima i sa Ravnogorskim pokretom,
istovremeno? ANA RAVENA:
Isprva sam umislila da mogu da utičem na saradnju ta dva pokreta i sanjala o jedinstvenom srpskom vojničkom otporu.Kada sam uvidela veličinu zablude, ostalo je jedino da igram paralelnu igru u korist onih koji su u tom trenutku
bili manje štetni i koji su bolje plaćali.
PUKOVNIK:
Da li je novac bio presudni motiv za obavljanje trostruke špijunske
aktivnosti?
ANA RAVENA:
Spasavanje nedužnih ljudi i novac.
PUKOVNIK:
Sa kojim ciljem ste se sastali sa komunistom Rašajskim u kući Alekse
Krstonošića?
ANA RAVENA:
Trebala sam da se, preko njega, sastanem sa članovima engleske vojne
misije?
PUKOVNIK:
Koji je bio cilj tog sastanka i kakva bi bila vaša uloga u susretu sa članovima britanske vojne misije?
ANA RAVENA:
Ne znam.
PUKOVNIK:
Iz kojih razloga ste prihvatili tu ponudu?
ANA RAVENA:
Da bih se dokopala zapada na vreme.
PUKOVNIK:
Od kada datira vaše poznanstvo sa majorom Mitrom Rabrenovićem i na koji način ste došli u kontakt sa njim ?
ANA RAVENA:
Upoznala sam ga sredinom 1940 godine, slučajno.
PUKOVNIK:
Da li znate da je danas blokiran Rabrenovićev štab u okolini Leskovca i da će mu biti suđeno za izdaju i špijunažu?
ANA RAVENA:
Ne znam.
PUKOVNIK:
Da li znate mesto prebivališta bivšeg majora jugoslovenske vojske majora Čauševića , poznatijeg pod konspirativnim imenom Operativac i da li su vam
poznata njegova zlodela ?
ANA RAVENA:
Živi na Topčiderskom Brdu u Beogradu kao i svi drugi sa kojima sam radila. Sa njime sam otpočela saradnju godinu dana pre nego sa
Rabrenovićem.U njegovoj kući sam saznala za poternicu za majorom Mitrom Rabrenovićem u isto vreme kada sam dobila ponudu od Komunista. Obavestila sam ga o stradanju njegove porodice.
Pauza.
Ana Ravena je smirena ,sedi uspravno u đačkoj klupi i gleda sudije ravno u oči. Sudije se došaptavaju.Ana Ravena naglo ustaje sa klupe. Vojnik hitro vadi pištolj iz futrole.Pukovnik rukom zaustavlja vojnika i sprečava ga da puca.
Pukovnik ustaje sa stolice.
ANA RAVENA/viče/:
Eliminišite tog operativca! Sam je pobio pola Beograda!
Pauza.
PUKOVNIK:
Dole sedi !
Sudije i Ana Ravena se smiruju. Vojnik vraća pištolj u futrolu.
PUKOVNIK:
Od koga ste dobili informaciju gde se nalazi major Rabrenović ?
ANA RAVENA:
Od njega. Putem radio veze.
PUKOVNIK:
Za koje ste sve poslove u okviru obaveštajnih aktivnosti bili obučeni?
ANA RAVENA:
Za sve poslove koje su potrebni da čovek nestane ili progovori.
Pauza.
Sudije se kratko došaptavaju. Pukovnik koji sedi u sredini okreće glavu prvo prema pravoslavnom svešteniku pa potom prema vojniku.
PUKOVNIK:
Dakle,gospodo?
Pravoslavni sveštenik i vojnik ozbiljnim izrazima lica potvrdno klimaju glavom. Pukovnik rukom daje znak Ani Raveni da treba da ustane. Ustaju i sva trojica sudija.
PUKOVNIK:
Na osnovu činjenica i konkretnih dokaza izdajstva i dugogodišnje saradnje sa komunističkim pokretom i nemačkim okupacionim snagama koje jeprouzrokovalo veliki broj civilnih žrtava , Anuši Stojćevac od oca Sretena i majke Julijane, rođene u Trstu, Kraljevina Italija, 22.07.1910. godine, po nacionalnosti Srpkinje, preki vojni sud Jugoslovenske Vojske u Otadžbini izriče smrtnu kaznu.
Pauza.
PUKOVNIK :
Optužena, imate li nešto da kažete u svoju odbranu?
ANA RAVENA:
Odlazim ćutanju i jednoj Šekspirovoj misli koja kaže: Od stvarnog straha veći je zamišljeni užas! Ja za strah nisam znala a na užas nisam ni
pomišljala. Boravak u laži je uvek skuplji od povratka istini.
- ENT. KANCELARIJA PARTIZANSKOG ISLEDNIKA.DAN. NATPIS: SLOVENIJA, 1945. GODINA.
U kancelariji za običnim drvenim kuhinjskim stolom sedi PARTIZANSKI PUKOVNIK MARKO BILAĆ, u partizanskoj uniformi sa činovima
pukovnika na epoletama.Na glavi mu je titovka sa crvenom zvezdom petokrakom.Na suprotnoj strani stola sedi STEFAN STOJĆEVAC, naočit tridesetogodišnji,visoki,crnokosi muškarac u tamnom odelu i beloj košulji.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Ko ste vi? Kako ste neopaženi prešli granicu ?
Artiljerijski plotuni i zvuk rafala iz automatskog naoružanja /OFF/.
STEFAN STOJĆEVAC /ležerno/:
A ko ste vi?
Pukovnik Marko Bilać zgranuto gleda sagovornika.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Ja sam pukovnik Narodno Oslobodilačke Vojske i Partizanskih Odreda Jugoslavije Marko Bilać. Pitao sam vas kako ste neopaženi prešli granicu u
sred borbenih dejstava?
STEFAN STOJĆEVAC:
Isto onako kako sam to uradio pre šesnaest godina, samo što sam tada prešao granicu Italije i Austrije a jedino što je dejstvovalo bila jehladnoća. A ime mi je Stefan Stojćevac.
MARKO BILAĆ:
Nemamo nikakve podatke o vama. Ni mi ni jedna saveznička obaveštajna
služba.Č ak ni Nemci.
STEFAN STOJĆEVAC:
Onaj ko prevari odbranu,obično da i gol.
Pukovnik Marko Bilać ustaje sa stolice. Laganim korakom premerava dužinu prostorije. Stefan Stojćevac sedi potpuno neuzbuđen, prekršenih nogu. Jak artiljerijski plotun u neposrednoj blizini kuće u kojoj se nalaze/OFF/ . Potpuno mirni i ravnodušni ostaju i pukovnik Marko Bilać i Stefan Stojćevac.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Zašto se vraćate u Jugoslaviju?
STEFAN STOJĆEVAC:
Ne vraćam se u Jugoslaviju, jer nikada u njoj nisam živeo, niti sam rođen u njoj. Vraćam se matici, određenju, pojmu ili sudbini. Cenu povratka plaćam
sobom, živim ali sobom.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Šta ste radili od 1939.godine do danas?
STEFAN STOJĆEVAC:
Špartao Evropom.I ne od 1939. nego od 1929.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Da li ste taj vaš avanturizam sprovodili pod vašim pravim imenom?
STEFAN STOJĆEVAC:
Ne. Pod lažnim.Jednim vrlo blesavim lažnim imenom.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ:
Kako vam je i kada palo na pamet da dođete ovamo?
STEVAN STOJĆEVAC:
Kada je Beograd oslobođen shvatio sam da imam jedinstvenu priliku da povučem originalan potez, sulud i rizičan samo zbog života pod rođenimimenom. Iako mi je i od njega muka, revnosno se odzivam ludilu.
MARKO BILAĆ:
I ? Kako ste zamislili da stignete do Beograda?
STEFAN STOJĆEVAC:
Kroz vatru.Kroz vatru ću stići u Beograd. Samo mi još ovo nedostaje, turističko putovanje kroz eksploziju.
PUKOVNIK MARKO BILAĆ /viče i snažno udara šakom o sto/:
Dosta! Dosta sa tom pričicom! Za koga radite? Gde ste vi to putovali kada su se od 1939.godine jedine destinacije zvale: Aušvic, Mathauzen, Jasenovac,
Banjica, Staro Sajmište, Treblinka, Dahau.
STEFAN STOJĆEVAC :
Dok ste se vi bavili idealima, ja sam krunisao život.
MARKO BILAĆ:
Samo jedan metak vas deli od iskrenog odgovora na pitanje: ko vam je
izdavao naređenja?
STEFAN STOJĆEVAC:
Jedini moj naredbodavac bio je moj i samo moj život.
- ENT.KAFANA.DAN.
NATPIS: PARIZ,1992. GODINA.
Za stolom sede profesor Štamstat, 82. godine, STEFAN STOJĆEVAC
,77. godina i profesor Filimonović, 60. godina. Sva trojica puše tompuse i nose naočare.Obučeni su u elegantna odela sa kravatom. Na stolu je skoro prazna buteljka crnog vina i tri vinske čaše. Ispred profesora Filimonovića su dnevne novine.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Gospodine Stefane, evo tek sada mi se pruža prilika da vas pitam pod kojim lažnim imenom ste lutali Evropom,u ono vreme?
STEFAN STOJĆEVAC:
Magnezijum Horcijus.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Hmmm…Jedan od mojih ljudi je saznao da se radi o nekom hemijskom elementu ali ga je pomešao sa sumporom.
STEFAN STOJĆEVAC/smeje se/:
Eto kako vas je Mendeljejev naveo na krivi trag. Čudo kako vas Rusi uvek
zajebu.
Sva trojica se smeju.
ŠTAMSTAT:
Gde ste se najduže zadržali?
STEFAN STOJĆEVAC:
Ovde, u Parizu. Bio sam i oženjen i dok su svi Parižani umirali od bola zbog ulaska nemačkih trupa, ja sam častio društvo.Upravo na ovom mestu,samo što je tada izgledalo mnogo prisnije i mnogo više francuski.
Profesor Štamstat ga dugo i začuđeno posmatra.
ŠTAMSTAT:
Čime ste se, zapravo, bavili?
STEFAN STOJĆEVAC:
Kockanjem, varanjem, prevrtanjem žena i spašavanjem raznih nesrećnika,
uglavnom Jevreja.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Za pare ?
STEFAN STOJĆEVAC:
Za pare, profesore Štamstat.Za pare. Jedina slava koja je u to doba vredela,
bila je slava ustreljenih.
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Profesore Štamstat, da li je završen drugi svetski rat?
Profesor Filimonović preostalo vino iz buteljke ravnomerno sipa u sve tri čaše.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Negde jeste,negde nije.
Sva trojica istovremeno ispijaju vino iz čaša.Spuštaju čaše na sto.
STEFAN STOJĆEVAC:
Mogao bih još da radim tamo gde traje i dalje.
Buteljka vina kao čaše na stolu su prazne.Profesor Štamstat gasi tompus oddsečnim udarcima o keramičku podlogu pepeljare.Iznad glava profesora Filimonovića i Stefana Stojćevca vije se gusti duvanski dim.Stefan Stojćevac uzima praznu buteljku vina i pokazuje je KONOBARU ŽANU.
STEFAN STOJĆEVAC:
Žan,sine, donesi još jednu ovakvu gospođicu?
Konobar Žan,solidnog fizičkog izgleda u beloj košulji sa crnom leptir mašnom,mladolik, u ranim pedesetim godinama dolazi do stola.Uzima praznun buteljku vina i tri čaše i stavlja ih na okrugli,duboki poslužavnik.Revoltirano posmatra Stefana Stojćevca.
KONOBAR ŽAN:
Ja vas najučtivije molim da me više ne nazivate sinom, jer vam ja to nisam.
STEFAN STOJĆEVAC:
Da nisi rođen prvog dana nemačke okupacije Pariza?
KONOBAR ŽAN/zaprepašćeno/:
Jesam.
STEFAN STOJĆEVAC:
Donesi tu buteljku i nastavi da živiš u neznanju.
Profesori Štamstat i Filimonović zaprepašćeno posmatraju jedan drugog a zatim im se ozbiljna lica preoblikuju u prigušeni smeh.
Konobar Žan donosi buteljku crnog vina pri vrhu obmotanoj belom salvetom i sipa vino u tri čaše.
KONOBAR ŽAN:
Izvolite gospodo.
PROFESOR FILIMONOVIĆ, PROFESOR ŠTAMSTAT ,STEFAN
STOJĆEVAC (Istovremeno):
Hvala sine!
Konobar Žan se nehajno okreće i hoda prema šanku. Profesor Štamstat, profesor Filimonović i Stevan Stojćevac kucaju se čašama uz duboke poglede upućene jedni drugima. Istovremeno profesor Štamstat, profesor Filimonović i Stefan Stojćevac okreću čaše u pravcu poda i iz čaša izlivaju celokupnu tečnost.
PROFESOR ŠTAMSTAT:
Neka joj je laka zemlja!
PROFESOR FILIMONOVIĆ:
Neka joj je laka zemlja!
STEFAN STOJĆEVAC :
Laka ti zemlja Anuša!Sestro!
Vera Pešić (Ana Ravena, Anuša Stojćevac) – Trostruki špijun za vreme drugog svetskog rata. Uhapšena je i streljana od strane pripadnika Jugoslovenske Vojske u Otadžbini 18.maja 1944. godine na Banjskoj Reci.
Radoslav Đurić ( Major Mitar Rabrenović) – major Jugoslovenske Vojske u Otadžbini i pukovnik Jugoslovenske Narodne Armije. Uhapšen je 18. maja 1944. godine od strane pripadnika Jugoslovenske Vojske u Otadžbini pod optužbom za izdaju i špijunažu. 27. maja 1944. uspeva da pobegne iz zatvora i priključuje se partizanskim jedinicama. Nakon kraljevog govora,radio je na prelasku četnika u partizane po čitavoj južnoj Srbiji. Iz rata je izašao sa činom pukovnika Jugoslovenske Narodne Armije. Umro je u Beogradu 1980. godine.
