Ni o čemu[1]
Do današnjeg dana, ne bih ni mogao zamisliti da je moguće pisati ni o čemu. Znao sam da se u nevolji može pisati o svemu na zemlji, ali ni o čemu nisam ni pomišljao. Ništa je ništa; ni o čemu je nemoguće misliti i nemoguće je pisati, ma koliko vešt bio da izvijaš stvari pisaljkom.
Pa ipak, ja pišem ni o čemu. Odluku o tome doneo sam jutros, kada sam se suočio sa nečim neočekivanim. Dobro, rekoh, tada ću pisati ni o čemu. Sedoh za pisaći sto, iako sam dobro znao koliko je teško pisati ni o čemu. Za tren sam pomislio da odustanem, ali me je nagli zov savesti nagnao da pojmim kako moram pisati. Odluku da pišem ni o čemu doneo sam u jednom izuzetno važnom trenutku mog života, tako da nisam preko toga mogao olako preci. Zahvaljujući ovim okolnostima, nisam ima druge, te sam počeo veoma ozbiljno da razmišljam ni o čemu, da vidim šta je o tome moguće pisati. Ništa, iako se o tome ne može bog zna koliko reći, ima tu prednost da je ipak moguće o njemu govoriti. Ali ja danas činim samo uvod u ništa i uveren sam da ću uskoro, meditirajući dublje o ovom problemu, imati mogućnost da vam naširoko zborim o tom tako zanimljivom subjektu.
1938.
[1] Ovaj napis je bio jedino sredstvo da se objavi čitaocima da je lista zabranjenih subjekata od strane cenzure toliko proširena da je prekrila sve probleme aktuelnosti. (Primedba autora)
Sa rumnskog: Adam Puslojić
