Panero silazi sa uma
Probudio se na groblju.
Sa džakom knjiga
silazi sa litica Las Palmasa
na pločnike trga.
Okružen geometrijskim oblicima,
nalik starozavetnom proroku,
ispaljuje šaržere stihova.
Penje se na klupu u parku i
počinje da opominje.
Krivi glavu kao pas,
kao da nešto osluškuje.
U njemu gore unutrašnji ratovi.
Usne poprimaju oblik velikog
„O“ dok pokušava da objavi.
Onda, ono elastično u njemu
ponovo se polomi.
Počinje da preskače kocke
kao da igra školice.
I stavlja svoj prtljag
poput krsta,
tog najtužnijeg drveta.
Na adi
Našli smo novu plažu.
Izdvojenu, kamenitu,
divlju i pustu.
Na radiju jedan zvuk,
u reci drugi.
Neko do mene
ćuti i piša.
Na sredini reke
usidren teretni brod
boje rđe.
Grad je prekoputa,
kilometar udaljen.
Okrenut sam leđima
šumi.
Dole je kamenje,
blato i trava.
Voda postaje pegava
od ispuštanja nafte
i hemikalija.
Sa strane bambusovo drvo
i granje koje nosi talas.
Ispod su mulj i ribe,
iznad nebo i ptice.
Društvo mi maše
da se vratim.
Isprobavaju pentu,
pokreću čamac.
Katedrala
Stigli smo do ruševina.
Stavio sam naočare sa
ljubičastim staklima.
Napuštena katedrala.
Dostupna svima.
Psima i pticama,
glupima i pametnima,
bogatima i siromašnima,
zdravima i ludima,
tužnima i srećnima.
Voleo bih da znam
u koje spadam.
Alkaloidi, neon i ostali derivati entropije
I ove noći na krov auta
postavljam reklamu za
taksi.
U njujorškom periodnom sistemu
elemenata udaljavam se od
baznog jedinjenja.
Ljudi koji su izašli jesu
izotopi u stanju poluraspada.
Fuzija džeza plovi kroz noć,
neon puca i staklo pršti
po pločniku koji se presijava
od kiše.
Kovalentne veze stvaraju se
pored požarnih stepenica i
neki klinci beže kroz mrak.
Voda se sliva niz cevovode,
gravitira ka šahtama,
reciklira karton i natapa
kese.
Odsjaj farova kao puritanski
prozor odvlači pogled na drugu
stranu i saksofon poput vodonika
lagano pada na grudi.
Prelazim preko bare i
odraz drveća zatreperi
ispod točka.
Muzika koju uporno čujem
iz nekog kafea meša se sa
glasom operatera koji javlja
da je stigao sledeći poziv.
Gasim radio i zažmurim
na sekund.
Čujem motor auta koji se
približava,
trubi,
koči.
Među instrumentima
saksofon je hidrogen,
stvara vodu,
u kojoj su alkaloidi
nerastvorni.
To sam,
deo biosinteze,
sa težnjom ka
neuređenosti.
