Suva koža

Perspektiva

posle aplauza

predstava tek počinje u glavi publike

nemirni vetar pronalazi mir

kada se krošnje vrate na svoje mesto:

tumači li prevodilac sam sebi

maternji jezik

kako glava odboljeva:

volim te religiozno

kao što su marksisti čitali komunistički manifest

svetionik pokazuje

oštro stenje brodovima:

ne gasim sveću vlažnim prstom

molitve govorim unazad

grebem površinu divim se svojim noktima

zasadila sam seme sumnje u intruzivne misli

ne čekam više gore dane

prebolela sam božjeg sina

u snovima i na javi

Galaksija

Imam staklenu činiju

Nasleđenu od pokojne bake

Koja je završila u izbeglištvu

I nastanila se na polici mog stana u Zemunu

Kad isplatim kredit za stan ili

Ako ponovo izbegnemo

Pažljivo ću je spakovati u novine

I svečano predati nekoj novoj polici

Damjanika

Niko ne može da ti objasni život

Osim njih

Ali njih su videli samo retki

Tako su započinjale priče

U predratnim selima na Baniji

Stanovale su u obližnjim šumama gde je drveće

Gusto kao nerastopljeni maslac

Njihovo svetlo brkali su sa svetlošću zvezda

Bile su čarobnice od krvi i mesa

Moćne kao skoro uvenuli cvet pred kišu

Zemlja je mirisala na njihova stopala

Nije bilo dobro kad ti pozovu ime

A ni kad te ne spomenu

Majka

novi je dan vetrovi nikad neće otići

čak ni kada obala utihne

a zvezde prestanu da umiru i da se množe

doći će dan oporavak posle porođaja

predodređen da pukne kao suva koža

sve se teže hidrira

to žene spoznaju u srednjem dobu

masna koža se nasleđuje od oca

za sve što pukne kriva je

majka

dok krpi

srce pluća dušu razbijena kolena

kao da sutra ne postoji