Za antologiju

U baroknom stilu

 

Skrjabin: Sonata br. 9

[Koncert Aleksandre Romanić]

 

davno davno

 

Ne sanjam no ti zavidim

dok otkrivaš

u svakoj noti plavi dim

na potki vraš –

 

koj svakodnevnog zvuka

sve pregrštima

i tvoja revnosna ruka

svet škrt štima

 

da i svest odsvira

svojim notama

sav život izvan okvira

i pre no tama

 

tamo u dnu preplavi ra

– zmetljivi rep klavira!

 

 

 

U baroknom stilu

 

Kad ću ugledati kraj

tvojih obamana, Nado,

jer samo što k raj-

skim vrtovima nado

 

-mak dođoh, crn krah

posta sudbina naša

da tu gde beh kralj

videh kako se naša-

 

liše i na moj račun

i sada vrh mora čun

naš vodim barkonog

 

jer mi je zór milo

da sačuvam bar okno g

-lavno, ako ne kormilo!

 

Iz zbirke: Kolja Mićević, Prvi izbor, Novi Sad, 2017.

 

Izbor i beleška: Danijela Jovanović

author-avatar

O autoru Kolja Mićević

(1941-2020), rođen je u Banjaluci gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije Opšte književnosti je završio u Beogradu. Živeo je i radio kao samostalni umetnik u Banjaluci, Beogradu i Parizu. Prevodio je poeziju, uglavnom s francuskog, a povremeno i sa drugih jezika, slovenačkog, engleskog (Edgar A. Po - Celokupne pesme na srpski, devet verzija Gavrana na francuski), španskog, italijanskog. Preveo je i objavio francuske pesnike u osam antologija i tridesetak knjiga (Fransoa Vijona, Šarla Orleanskog, Morisa Seva, Žana de La Fontena, Viktora Igoa, Žerara de Nervala, Stefana Malarmea, Žila Laforga, Pola Valerija, Gijoma Apolinera…) Sa srpskog na francuski je preveo Antologiju poezije jugoslovenskih pesnika, Les saluts slaves, od 1800. do 1900. Danteovu Komediju preveo je sa italijanskog na francuski. Objavio je i niz knjiga iz muzikologije, kao i zbirke pesama na srpskom (Stopa Sna, Stanje Nikoga, Klavirint, Vinovnik, Erosin Melos…) i francuskom (L'Hommealarmé, Lelitdéfait, Monsieurle Serpent…), i oglede iz prevodilaštva (Konstante i previdi, Afrička legenda) Dobitnik je mnogih značajnih domaćih i međunarodnih književnih i prevodilačkih priznanja, među kojima su i nagrade: Miloš N. Đurić (1972) za prevođenje, Nagrada beogradskih klokotrista za zbirku “Štrik i Šija”, nagrade “Stanislav Vinaver”, “Sreten Marić”, “Miroslav Antić”, Kočićeva nagrada, Vukova nagrada, Zlatni beočug Kulturno-prosvetne zajednice Beograda i Zlatna medalja Francuske akademije 1989. za širenje francuske kulture i jezika.