Univerzum
Slušam muziku
i nemam drugih potreba.
Vidim devojčicu u uglu
koja mojim prstima svira klavir mog dede,
svi ćemo se mi sresti ponovo,
a tišina će objasniti značenje univerzuma.
Ima revolucionarnih ulica
koje mnogi zanemaruju
izbeglice u svim četvrtima naših novih gradova,
želim stajati na zemlji koja se širi,
želim da se nasmešim objašnjivo.
Кao na licu neke strane zemlje,
moja bit jauče u trenutku
kada se drugi bude,
stradaju u bedi,
žive pasje živote,
u nekom drugom mestu
visoko iznad nas
preokupirani svojim malim životima,
hrlimo u privremene utehe,
moram poslušati krike,
ponekad je to sve
što mi je potrebno.
Istorija
Livade su ustale,
izjutra podigle svoja tela
i otišle, spakovale maslačkov sat
i povetarac u kofere.
Otišle su tako,
da su ponele i sećanje na sebe,
ujutru niko nije potražio travu,
padine su bile gole,
zemlja odneta.
Niko nije znao,
bilo je to uobičajeno jutro,
devojčica je otvorila slikovnicu,
seljak je zaorao brazdu,
a ja potrčala po polju.
Niko nam nije kazao
sve dok jednog dana
vlat trave
nije slučajno izrasla
i iznenada
sve su livade
bile tamo gde i oduvek.
Sa slovenačkog
Dejan Кojić