Shooting party

 

 

 

 

LICA

 

STIVEN, pedeset i tri godine, senior creative manager u reklamnoj agenciji “InterPublic”

 

GERALD, dvadeset četiri godine, apprentice creative manager u reklamnoj agenciji “InterPublic”

 

ALEKSANDAR, pedeset i pet godina, aparatčik Komiteta za cenzuru pri Ministarstvu kulture SSSR-a, sada borac za slobodu i službenik vodovoda u Petrovgradu.

 

MILUTIN, dvadeset šest godina, “fikser”, vrlo bitan akter kasnijih događanja

 

 

Radnja se dešava u egzotičnoj evropskoj zemlji, Bosni i Hercegovini, tokom poslednje godine građanskog rata 1995.

 

 

 

 

 

 

 

 

U svetu miševa, pacovi su elita.

Italijanski aforizam

 

I

(Soba za sastanke reklamne agencije «InterPublic». Crni, dugački sto. Oko stola su poređane crne, direktorske stolice. Za stolicama sede ljudi u poslovnim odelima. Sve je u mraku. Otvaraju se vrata. U kancelariju ulazi GERALD, obučen u havajsku košulju šljaštećih boja. Reflektor ga osvetli na vrhu stola. Gerald stane ispred stola ljudi. Nakašlje se.)

 GERALD : Kada pomislite na odmor, šta prvo vidite?

Plažu, koktel, lepotice u bikinijima, savršenu sliku na filmu u fotografskom aparatu…

(Nasloni se o sto. Pogleda sa leve i desne strane.)

GERALD : Po mogućstvu «kodak» GX 400 sa duplom ekspozicijom i dvanaest puta optičkim zumom! Ali, šta se desi kada Vam ponude zlatne plaže Tajlanda, slatke koktele Kariba ili miris mora južne Francuske, iskreno, šta biste izabrali?

(Napravi zgađenu grimasu.)

GERALD : Znam Vaš odgovor. Sve Vam je to dosadilo, sav taj luksuz, mlohava tela zapadnih turista koja prže UV zraci i njišu zvuci loše izvedene salse…

(Legne na sto. Imitira turistu kako čačka nos.)

GERALD : Vaša žena koja Vam stalno zvoca da je trebalo da uplatite u aprilu kada su manje vrućine, a Vi nikako da joj objasniti da tada radite i da dve nedelje odmora želite da provedete u potpunom miru.

(Napravi izveštačen kez i pogleda prema plafonu)

           GERALD : Želite da Vam kristalno nebo vraća osmehe. Možda neka lokalna lepotice…i tog zadovljstva od pet funti čovek se brzo zasiti.

(Stane autoritativno ispred stola.)

           GERALD : I šta Vam onda preostaje. Samo priroda. Neuprljana. Neuništena. Netaknuta priroda. Sa svojim čarima i zamkama.

(Imitira lava.)

           GERALD : Opasnostima i prednostima. Uzbuđenjima. Snagom strasti i zovom divljine. «Egzotik Klub odmori» Vam nudi sve to. Bez struje, bez vode, dosadnih časopisa, kablovske televizije koja ne radi, kradljivaca kofera i opokvarenih nosača koji su sa njima u dosluhu. Treba Vam deset dana u divljini koju još niste doživeli. Zato jer Vam je potrebno «Egzotik Klub» egzotično letovanje. Za prave ljude. Ljude na ivici. One kojima je izazov u krvi. Život na ivici prirode. Odmor na ivici izdržljivosti.

(Pale se sva svetla u kanclariji. Svi članovi odbora su lutke obučene u savršena odela. Jedna lutka je nameštena da piše, druga samo da uspravno sedi i gleda napred, treća je u mislećem položaju, četvrta je ispred lažnog lap-top kompjutera. Gerald ih gleda zbunjeno. Jedan od lutaka se pomakne i krene nešto da zapisuje. Gerald je gleda zapanje. Zagleda se malo bolje u lutku. Lutka je STIVEN, obučen u isto jednobrazno odelo kao i druge lutke. Kancelarija je u haosu. Gomila papira i nameštaja rasuti unaokolo. Stiven mu pokaže rukom da sedne. Gerald mu pokazuje da nema gde od lutaka. Stiven uzme i baci jednu lutku na pod. Pokaže rukom Geraldu da sedne na to mesto.

           STIVEN : Vi ste Gerald Džefris.

GERALD : Da.

STIVEN : Iz Fulama?

GERALD : Da.

STIVEN : Završili ste Riversajd koledž za menadžment i krativno poslovanje.

GERALD : Da.

STIVEN : Nikad čuo.

GERALD(stidljivo) : To nije baš koledž. Više je jednogodišnje multidisciplinarno…

STIVEN : Dakle, nemate visoko obrazovanje sem tog kursa.     

GERALD(zamuckujući) : Pa…ne.

STIVEN : Imate iskustva?

GERALD : Kao što sam napisao, prodavao sam osiguranja.

STIVEN : Ovde piše «telefonskim putem». To je ona prevara koja ide iz zemlje u zemlju. Kao lutrija. Multi level kupovina.

(Gerald se malo pridigne)

           GERALD(malo iznervirano) : Slušajte gospodine…

STIVEN : Stiven Holms.

GERALD : …Holms, nisam ovde došao da me neko…

STIVEN ; Niko Vas ne vređa. Samo pitam. Moram znati da li neko ima iskustva ili ne kada ga zapošljavam. (digne glavu) Zar ne?

(Gerald ga pogleda.)

           GERALD : Jeste.

          STIVEN : Onda, je l’ sam u pravu?

          GERALD : Za šta?

          STIVEN : Za multi level?

GERALD : Sistem marketinških grupa. I nije prevarantski.

STIVEN : Izvinite ako sam se tako izrazio.

           GERALD : Mislim da sam više nego kvalifikovan.

STIVEN : Ne bih baš rekao. Ovde piše da ni taj  kurs koji pominjete niste odslušali do kraja.

GERALD : Imao sam nekih ličnih problema sa profesorima.

STIVEN : Naravno da ste imali.

GERALD : Ali u prodaji osiguranja sam bio jedan od najboljih.

STIVEN : Dok nije zatvoren sistem zbog prevare.

GERALD : Pa…da! Nije moja greška što nisu proučili zakon.

STIVEN(sa osmehom) ; Naravno. Većina osuđenika je nevina. Ali da se vratimo na posao. Gospodine Džefris, vi ste potpuno neadekvatni za ovaj posao. Nemate pravog iskustva, nemate školovanje, prezentacija Vam nije loša, ali ovo drugo…

(Stiven zatvara svesku. Uspravlja se u stolicu. Gerald ga gleda.)

           GERALD : I sa kojom ocenom sam prošao? U odnosu na druge? Ko je primljen?

STIVEN : Vi.

(Geraldovo lice se ozari. Široko se nasmeje.)

STIVEN : Samo ima jedan problem…

GERALD : Koji?

STIVEN : Na ivici smo bankrota.

GERALD : To je izazov više. Šta, da ste sređena firma ne biste izabrali riskera kao što sam ja. Čoveka koji je na ivici…

STIVEN(prekine ga) : Vi ste jedini imali prezentaciju koja ima veze sa zaposlenjem i jedini ste došli spremni. Uostalom, jedini imate i završenu srednju školu. Sve su se javili oni barbarogeniji. Doduše, još njih troje, a nama je prilično hitno.

GERALD : Rizikovao sam.

STIVEN : Mi se i dalje borimo muški. Drugi bi davno odustali. Ali mi smo imali promet u 1993. 2,5 miliona funti u akaunt klijentima. Tako da je ovaj trenutak samo prolazna kriza. Doduše, nadam se da se neće završiti bankrotom.

(Pogleda oko sebe)        

STIVEN : Čak su nas i čistačice napustile

GERALD ; Pacovi prvi napuštaju brod koji tone.

(Stiven ustane. Pogleda ga uvređeno)

STIVEN : Molim?

GERALD(zamuckujući) : Ne…mislio sam da se najlošiji radnici prvi pomere…(gleda unaokolo)…a šta će Vam ovoliko lutaka?

STIVEN : Simulacija brifa.

GERALD : Čega?

STIVEN : Naučite terminologiju. To je predstavljanje kampanje klijentu. I dopalo mi se kako ste…u stvari, nemam šta da Vam govorim. Sutra u devet.

(Stiven ustane. Gerald ustane sinhronizovano. Krene prema njemu. Čvrsto mu stisne ruku.)

           GERALD : Hvala Vam, gospodine…

     STIVEN : Stiven.

GERALD : …Stiven.

8Trese mu ruku)

GERALD : Neću izneveriti poverenje.

STIVEN : Videćemo. Do sutra spremite jedan predlog kampanje za «Egzotik klub» egzotična divlja letovališta. Oni su nam jedini ostali kao siguran klijent, a hoće da se povuku. Moramo da ispratimo njihov novi izum : divlje letovanje. U potpuno prirodnim uslovima. Bez ljudi, bez plaža, bez kontakta sa spoljnim svetom.

GERALD : Zvuči…glupo.  

STIVEN : To se vi ne pitate. Vama mora da zvuči genijalno. Da biste napravili genijalnu kampanju.

GERALD : Naravno.

STIVEN : Znate gde su vrata.

(Gerald krene prema vratima na koje je ušao. Stiven se zagleda u njega.)

STIVEN : Gospodine Gerald…

GERALD : Izvolite?

STIVEN : Vi lovite?

GERALD : Šta?

STIVEN : Životinje. U lov? Da li ste išli nekada?

GERALD : Ubio sam zeca praćkom.

STIVEN : Šteta. Ja volim orlove.

GERALD : Da lovite?

STIVEN : Da.

GERALD : Nekada sam hteo da probam. Ali sad mi je deplasirano.

STIVEN : Zašto?

GERALD : Zašto da gubim vreme jureći nekog zeca koji beži jer ne može da se odbrani. Gde je tu izazov?

STIVEN(nasmeje se) : Prijatan dan.

(Gerald izađe. Stiven kreće da se probija kroz papire. Gura zid od kancelarije. Iza zida je razrušena kuća. Gerald se okrene prema napred.)

           STIVEN : Volim lov. Iskreno. Zvuke divljine. Čini me jačim. Čime me čovekom za razliku od ovih…

(Skida sako. Baca ga na zemlju. Ostaje u lovačkom prsluku.)

           STIVEN(nastavlja) : …pederskih odela. I ove odvratne firme. U šumi sam svoj. Samo tamo znam gde mi je mesto. Među najboljima. Među životinjama, znam da sam čovek.

(Telefon počinje da zvoni. Stiven ruši i druga dva zida. Iza se nalaze drvo i žbun. Telefon uporno zvoni. Stiven odlazi do njega. Javlja se.)

            STIVEN : Da? Gospodine Hejs, ne brinite za zajam. Nikako. Naša firma je još uvek solventna. Još uvek, ma šta pričali. Da? Ne verujete? Vaša stvar. Dokle god plaćamo, Vi nam verujete! Prijatno!

(Spušta slušalicu. Telefon ponovo zvoni. Gerald skida i panatalone. Ostaje u jahaćim lovačkim.)

           STIVEN : Među njima nema prodaje i prevare. Nema zavisti. Samo bespoštedna borba. Poštena i muška. Nema marketinga, dugova, kreditnih linija i berzanskih manipulanata. Samo ti i…

(Otvara orman. Vadi karabin)

           STIVEN : Oni.

(Telefon uprono zvoni. Priključuje se i drugi, pa treći telefon sa stola. Oni se mešaju sa numerom «Barzil» u instrumentalnoj verzuiji. Gerald ide u ritmu muzika. Prolazi kroz žbunje, Nestaje iz kancelarije. Ruše se i drugi zidovi. Muzika i histerični zvuk telefona se nadovezuju i postaju zaglušujući. Mrak.)

 

 

 

II

(Front. Na sredini polu razrušena kuća. Pored nje, drvo sa razbacanim papirima po vrhu. Ispred kuće, rov sa fortifikacijskim džakovima ispred ulaza u rov. Kod ulaza stoje dve nerazmeštene kamperske stolice. Odzvanja brujanje motora nekog moćnog vozila na primer džipa. Džip staje. Otvaraju se vrata kuće. U kući je Milutin, obučen u zeleno lovačko odelo, sa lovačkim prslukom s više džepova. Na glavi ima zelenu kapu. U ruci drži dva karabina. Staje pored rasturene kade koja se nalazi na sredini kuće. Pogleda u nju. Odmahne glavom zgađen s onim što je unutra video. Izlazi na ulaz. Gleda u nebo.)

           MILUTIN : Divno jutro. Tiho i nevino.

(Zagleda se u daljinu. Kao da primeti nešto u daljini, ali prebaci pažnju na svoju okolinu.)

           MILUTIN : Ovakvo jutro davno nisam video. Bar ne u poslednje vreme. Prosto mi je…neprijatno da rušim ovu tišinu.

(Okrene se iza sebe.)

           MILUTIN : Ne, pre mi je žao da rušim. Da, to je izraz. Najbolje prikazuje moje trenutno stanje.

(Okrene se skroz pozadi. )

           MILUTIN : Tišinu ne bih prekidao ni za šta na svetu. Savršeni mir. (udahne vazduh) . Skoro.

(Priđe korak bliže kadi. Spusti karabin u kadu. Nagne se nad nju. Iz kade izvuče Geralda, obučenog u «kaki» pantalone i lovački prsluk iste boje. Pogleda ispod prsluka. Gerald je obučen u kompletno odelo plave boje. Milutin ga pogleda sa ironičnim osmehom. Spušta ga nazad u kadu. Skine svoju lovačku kapu sa glave. Stavi je Geraldu na glavu. Okrene se ka vratima sa spoljne strane kuće.)

           MILUTIN : Ipak je tišina besplatna. I zato je jako teško ćutati.

(Otvaraju se spoljna vrata. U kuću ulazi Stiven, obučen u staromodni zeleni mundir i jahaće pantalone. Preko mundira mu je okačen redenik patrona za karabin. U desnoj ruci nosi kamperski ranac.)

           STIVEN(u prolazu Milutinu) : Nešto si rekao?

MILUTIN : Sve je spremno, gospodine S.

STIVEN : Tako te volim, momak!

(Odlazi do rova. Zagleda u njega. Gleda kamperski stočić i stolice na rasklapanje pored. Spušta ranac pored stolice. Zagleda se u kutije na stočiću)

           STIVEN : Šta je ovo?

MILUTIN : Rezerve.

STIVEN : Dotle je došlo?

MILUTIN : Sad su veštije.

STIVEN(pun sebe) : Uvek su i bile vešte. Ali veština čini majstora.

(Pomazi se po redeniku.)

           MILUTIN : Malo ih je ostalo. Posle prošlog puta, a niste i vi jedini, bolje se kriju.  

           STIVEN : Pa, nek’ se kriju. Šta ima za danas?

(Milutin mu priđe sa spiskom.)

           MILUTIN : Lisice su gotove, to odmah da Vam kažem.

STIVEN : Pa čime sada da se bavim? Vrapcima.

MILUTIN: Ima fazana. Nema ih baš svuda, ali kad ih uhvatite nećete zažaliti.

STIVEN : Dobro, pusti fazane. Šta je sa orlovima?

MILUTIN : Teško.

STIVEN : Ni njih više nema?

MILUTIN : Poremetio se eko-sistem. Ne možemo više kao prošli put…

STIVEN : Nema lisica, nema orlova… Zar ne možeš da središ nešto? Koji sam put već ovde? Ako nema orlova, onda mogu i da idem…

(Stiven nervozno uzima ranac. Milutin mirno okreće spisak.)

           MILUTIN : Fazani?

(Stiven staje sa odlaskom)

           STIVEN : Pa i to je nešto. A za orlove, stvarno ništa ne možeš da središ?

MILUTIN : Sad smo centralizovano lovište. Zabranila je uprava.

STIVEN(prijateljski) : Zar ne možeš da ih zamoliš? Za stara vremena? Ipak sam ja nešto zaslužio?

MILUTIN : Ne kažem da niste. Možda bi i moglo…

STIVEN(tapše ga po ramenu) : Sjajno. Stvarno si drugar.

MILUTIN(nastavi) : …ako pristanete na bonus.

STIVEN : Kakav bonus?

MILUTIN : Na članarinu.

STIVEN : Platio sam pristupnicu. I municiju. I porez. I sve dozvole.

MILUTIN : Orlovi su orlovi, gospodine S. I još zaštićena vrsta.

STIVEN : Ali, nemam ništa kod sebe.  (zamisli se)

MILUTIN : Onda, prijatan Vam lov!

(Stiven brzo odlazi do Geralda. Otvara mu džepove na prsluku. Ne nalazi ništa. Pretura po Geraldovim džepovima. Ne nalazi ništa.)

           STIVEN : Ionako nije dao ništa…a posle će da puca!

(Milutin nemo posmetra scenu. Stiven raskopčava prsluk kao da uzima od mrtve osobe. Gerald se u bunilu brani. Udara Stivena po licu)

           STIVEN(Geraldu) : Smiri se.

(Gerald krene da ga udari. Umesto očekivane pesnice, Gerald ga mlati rukama. Milutin pogleda na sat. Zagleda se u krošnje drveća. Stiven pretura po džepovima košulje. Nalazi novčanik. Otvara ga. Gerald poukušava da mu ga otme u bunilu.)

           STIVEN : Je l’ ti se nekada desilo ovako nešto?

(Stiven mu lupi šamar. Gerald legne nazad u kadu.)

           MILUTIN : Skoro svakodnevno.

STIVEN : Ne to! Nego da pokušavaš da pomogneš nekome, a on te pljuje.

           MILUTIN : A Vi to pokušavate da mu pomognete?

(Stiven pogleda Milutina zbunjeno)

           STIVEN : Naravno!

MILUTIN : Nekako čudno mu pomažete?

(Stiven ga pogleda začuđeno.)

           STIVEN(uvređeno) : Kako ne pokušavam da mu pomognem? Doveo sam dečka u lov. Pokušavam od njega da napravim muškarca.

(Milutin pogleda u pravcu pijanog i išamaranog Geralda. Samo se nasmeje.)

           STIVEN : I šta je tu čudno? Reci mi. Sem njegove nezahvalnosti.

MILUTIN : Ništa. Apsolutno ništa.

STIVEN(sa osmehom) : Znao sam da si ti pravi čovek. Skoro da si Englez.     

           MILUTIN : Verujte da ne bih ništa više voleo na svetu.

(Milutin želi da uzme novac. Stiven povuče ruku.)

           STIVEN : Čekaj malo! Nije bonus ceo novčanik.

MILUTIN : Zavisi od novčanika.

STIVEN : Mnogo si pametan za jednog lovočuvara.

MILUTIN : Možda zato što nisam samo lovočuvar.

STIVEN : Nego?

MILUTIN : Istoričar umetnosti.

STIVEN : Ne laži?

MILUTIN : Gotska arhitektura.

STIVEN(iznenađeno) : Sigurno lažeš!

MILUTIN : Još jednom :…(naglasi)…ne lažem. I žurim. Hoćete orlove ili ne?

(Stiven ga pogleda zbunjeno. Milutin stoji i čeka)

           STIVEN : Hoću.

(Otvara novčanik. Vadi novac. Daje Milutinu. Milutin uzima ostatak iz novčanika. Vraća novčanik Stivenu. Uzima «vokitoki» aparat iz prsluka.)

           MILUTIN(govori u «vokitoki») : Sve je sređeno!

(Milutin vraća «vokitoki» u prsluk. Uzima novac. Broji. Stiven razočarano gleda u Milutinovom pravcu.)

STIVEN(razočarano) : Mislio sam da smo prijatelji.

MILUTIN : I jesmo. Prijatan lov.

(u toki – voki) Lova je u redu! Puštaj!

(Milutin odlazi. Stane na sekund da pogleda u kadu gde je Gerald. Stiven čisti pušku. Milutin se kod razrušene kuće okrene još jednom ka Stivenu.)

           MILUTIN : Tu sam popodne. Budite spremni… da odmah krenemo.

(Milutin se zagleda u Geralda)

           MILUTIN(Stivenu) : Bez zadržavanja.

(Milutin odlazi. Stiven napuni karabin sa par metaka. Krene da proverava kako je namešten nišan. Osmatra okolinu. Okrene se ka kući. Gleda gde je Milutin. Okrene se ponovo prema napred. Okači pušku na rame. Uzima dvogled. Gleda u nebo.

          STIVEN(sebi) : Nema ptica…

(Spusti dvogled prema dole. Gerald se pridiže iz kade.)

           GERALD(mamurno) : Mamu joj…neka kurva mi je maznula novčanik…(dere se) Dušo, i ovako sam te platio više nego što si zaslužila…

(Gerald pogleda u zglob gde mu je stajao sat. Nasmeje se.)

           GERALD(nastavi) : I ne samo ja već i kompanija «Sector».

(Okrene se ka Stivenu)

           GERALD(dok se pridiže) : Pobogu, gospodine S., šta će Vam ta falusna pušketina u ruci? Pustite nek’ nosi i novčanik i prokleti sat. Nije razlog za ubistvo iz samoodbrane.

(Gerald zbunjeno gleda oko sebe. Prvo gleda prema žbunu sa strane, pa razgleda ostatke kuće, pa se zagleda prema rovu.)

           GERALD : Gde smo mi?

(Stiven se pravi da ga ne čuje.)

           GERALD :  I ova….rupa? Šta radi ovde?

(Gerald zbunjeno gleda u fortifikacijski džak. Stiven nevoljno spusti pogled)

STIVEN : Molim?

GERALD : Ja Vas molim da mi se ne izvinjavate i da mi objasnite?

STIVEN : Pa..mi smo u lovu.

GERALD : Lovu?

STIVEN : Kao što sam ti obećao…

(Gerald stane preko puta Stivena. Stiven skine ranac sa ramena. Otvori ga. Vadi cev, kundak, zateznu žicu, spremnik za municiju i još neke mehaničke delove. Uzima kampersku stoličicu sa džaka. Sve to stavlja pred Geralda. Gerald zbunjeno gleda.)

           GERALD : Obećali ste mi da ćemo da završimo posao do ponedeljka, eto šta ste mi obećali. A to u Vašim rukama nije medija plan, verujte mi!

STIVEN : Ima vremena. Bićemo kod kuće do večere.

(Stiven rasklopi stolicu ispred Geralda. Pokaže mu rukom da sedne.)

           GERALD : Je l’ ja ličim na mehaničara? Šta da radim sa ovom cevčinom? Da se sodomizujem?

STIVEN : Onda ću ja.

(Stiven seda na stoličicu. Gerald ga gleda.)

           GERALD : Mi imamo dedlajn u ponedeljak, ako ste zaboravili?

STIVEN : Nisam.

GERALD : A kad kažem «dedlajn» ne mislim na kokainski overdouz. Razumete? Mislim da ćemo biti mrtvi i kompanija i nas dvojica u ponedeljak. Posle pet odbijenih sinopsisa, sa šestim koji je predat nezavršen, ne verujem da će biti i sedme prilike za popravni!

STIVEN(sklapajući pušku) : Smrt je stvar trenutka. Ili danas ili u ponedeljak sve ti dođe na isto.

(Gerald se nasmeje. Gleda oko sebe.)

GERALD : Ako se još zadržimo ovde, mrtvi smo. Ako ne od vukova, onda od Vaše filozofije!

           STIVEN : Nema vukova u ovom delu.

GERALD : Zvučite jako ohrabrujuće, mr. S. Još malo pa bih Vam poverovao. Na primer, da sam slep, mogli biste da me ubedite kako smo u Hajd parku, a kraljica samo što nije.

(Gerald gleda oko sebe.)

           GERALD : Što nas vraća na sam početak :  gde smo mi, uopšte?

STIVEN(sklapajući pušku) : U netaknutoj prirodi.

GERALD : To vidim. Samo ne znam šta ja radim ovde. Netaknutoj prirodi geografski gde?

STIVEN : Ne treba da znaš više od onoga što znaš.

GERALD : Mr. S, bilo je dosta zen humora.. Mogli bismo da krenemo. Posao čeka. (uhvati se za glavu) A dobro bi mi došao i «aspirin» zaliven «Tuborgom».

STIVEN(stavljajući cev) :  Gde ćeš bolje da završiš posao nego u miru i tišini? Svež vazduh savršeno trezni.

GERALD : Možda umobolnika. Mene ne. A znam i ja sjajno mesto za duševni mir : stan na dva nivoa u zapadnom Londonu, bejbi! I sa pogledom na Temzu, a ne na top koji upravo sastavljate. (osmehne se) Gled čuda : to bi mogao da bude moj stan!     

(Gerald se zamisli na sekud. Pogleda sebe. Vidi prsluk na sebi.)

           GERALD : A gde je moj sako?

(Stiven se nasmeje.)

           STIVEN : Imaš standardnu opremu : troroga kapa, puška, nož za čišćenje divljači. I, naravno, karabini!

(Stiven završava sa satavljanjem karabina. Pruža ga Stivenu. Stiven gleda ispod sakoa. Primeti odelo.)

GERALD : Ja imam standardnu opremu, na moje veliko čuđenje, ali…(naglasi.)… MI imamo posla preko glava, a Vi me vodite u divljinu da izigravam aristokratiju dok ptičari jure poljem, a ja nišanim sluge koji trče! Molim Vas, vratite mi «Kelvin Klajn». Platio sam ga više od sve lovačke opreme sveta.

(Skida prsluk. Baca ga na zemlju)

           STIVEN : Sad ti nije potreban. Sve što ti je potrebno se nalazi u tvom rancu. I tvojoj glavi.

(Gerald ga pogleda ravnodušno. Gerald krene prema razrušenoj kuči.)

           GERALD : Svejedno! Srećno u traženju smisla života!

(Gerald zastane kod ulaza u kuću. Zagleda se u zemlju. Saginje se. Uzima par sitnih stvari sa zemlje)

            GERALD : Vidi, čaure! Mora da je neko kurentno lovište u pitanju…

STIVEN : Jedno od trenutno najkurentnijih.

GERALD : Pitaću Vas to kad u ponedeljak ne budemo imali ništa za klijenta.

STIVEN : Imamo tebe.

GERALD : I Vas kao nosioca projekta. I kao kreativnog direktora. Pred penzijom. A svi znamo prvo pravilo marketinga koji je…

STIVEN(prekida ga) :  Svi moraju da veruju. Znam. Ja sam ti ga okačio na zid kancelarije.

GERALD : Ako verujete u Vaše sposobnosti kačenja, onda Vam preporučujem da okačite tu pušku na zid pored jelenskih rogova i bacite se na posao! (Zagleda se u čauru koja mu je u ruci.)

           GERALD : A da nisi ovi meci malo prekrupni za lov, ne mislite…

STIVEN : Ovde idu samo krupne životinje.

GERALD : Slonovi? Vidite koliki je ovaj metak!

STIVEN : Uobičajan kalibar za krupne životinje.

GERALD : Šta ste Vi? Krokodil Dendi.

STIVEN : Ja lovim već petnaest godina.

           GERALD(cinično) : Onda ste prevazišli i treći deo sage o dotičnom!

(Sastavi pušku. Repetira je. Baci je Geraldu. Gerald se izmakne ne želeći da je uhvati)

           STIVEN(nastavi) : …ako nemaš ništa protiv lova.

GERALD : Protiv Vašeg lova – ništa. Ali protiv otmice nakon pijanke subotom uveče i to u predveče poslednjeg posla koji bi mogao da spasi kompaniju u kojoj ste direktor… (Gerald ustane sa kamperske stolice.)… pa, mislim da pretpostavljate koji je moj odgovor.

STIVEN : Koje je drugo pravilo reklame?

(Stiven ustane sa kamperske stolice. Uperi cev karabina u Geralda. Gerald uplašeno podigne ruke.)

GERALD : Polako sa tim topom!!

(Stiven mu se približi. Gerald se odaljava.)

GERALD : Dobar kreativac se ne obraća potrošačima, već osoboma koje bi mogle da ga zaposle?

STIVEN : Dobar kreativac je predator. Ako ne puca prvi, naći će se neko umesto njega.

(Odlazi po pušku. Saginje se i uzima je. Daje Geraldu. Usiljeno se nasmeje.)

           STIVEN : Neće ti biti ništa ako probaš…

GERALD : Proba je na pola puta do zavisnosti. Samo pederi probaju. Pravi ljudi ili preskoče ili uskoče.

STIVEN : To si sad smislio?

GERALD : Ne. Majls Dejvis kada su ga pitali o morfijumu i kako mu je bilo kada je prvi put probao.

STIVEN :  Očekivao sam više od njega.

(Uperi pušku u vazduh)

           STIVEN : Ipak me prevario mali. Nema orlova.

(Okrene se ka Geraldu. Gerald zagleda pušku. Kada ga Stiven pogleda, spusti je pažljivo na zemlju)

GERALD : Pa, dobro…

STIVEN : Da. I…

(Gerald ne zna šta da kaže Stivenu, dok Stiven ne zna koji argument da upotrebi kako bi zadržao Geralda. Počinje da mu povlađuje. Nasmeje se prijateljski.)

STIVEN : I…mora da ti je žeo što ti nisi smislio Majlsovu definiciju morfijuma?

GERALD : Ne. Ja bih smislio bolju, kao što kažete. Prijatno!

(Gerald načini korak ka razrušenoj kući. Stiven se nasmeje kao da je otkrio nešto veoma bitno.)

STIVEN : Ti da budeš čovek opštih mesta? Interesantno…

(Gerald izlazi iz razrušene kuće. Mahne Stivenu, ne gledajući ga.)

           GERALD : Vidimo se u ponedeljak. (Krene ka izlazu; za sebe.) He, he, «čovek opštih mesta»!

(Gerald iznenada zastane. Razmišlja o Stivenovoj definiciji. Stiven odlazi do kamperske stolice. Uzima je u drugu ruku. Stavlja je u rov. Silazi. Gerald se odlučno vraća nazad.)

GERALD : A šta mislite pod tim «čovek opštih mesta»?

STIVEN : Mislim na čoveka koji nikada nije lovio orla.

GERALD : Poštedite me bajronovske patetike. Ja dajem klijentu šta traži. I kao što vidim, klijenti su zadovoljni. Niko se nije žalio. Autobusi izlepljeni, bilbordi sijaju od sreće, brend menadžeri se utrkuju ko će prvi da stigne u Agenciju…sve dok kreativni direktor nije postao lovac s vetrom u kosi. Onda je kreativnost definitivno umrla.

STIVEN : Nešto se mnogo hvališ za nekoga ko je tek tri meseca u firmi i odradio je jedan posao. Doduše uspešan, ali jedan jedini.

          GERALD : U Vašem slučaju vidimo da kvantitet nikako ne podrazumeva kvalitet. Možda poreklo po rođenju, ali ne! Vi ste direktor iz više klase. Doduše, ne toliko uspešan, ali iz više klase…

           STIVEN(pomalo iznervirano.) : Mislio sam da se bar za vikend odmorim od petparačkog cinizma marketinga i marfijevskih poslovica tipa «Kreativnost je mrtva…», ali si ti uporan. Prema tome, da zatvorimo…

GERALD : Nema šta da zatvarmo, mr. S. Imamo da otvorimo novu kampanju i to je jedino što moramo da otvorimo zasada. Turističko društvo traži nove ideje. Zato je bitna ova kampanja za «Mediteran Klub». Vreme je da im ponudimo potpuno nove vidove kampanja. Mislim, reklama je otišla daleko, ali ako bismo uspeli ljudima da ubacimo u mozgove, po ceo dan i noć, jednu krilaticu, na primer, «Letujmo kao naši stari» ili, lupam, nije bitno, to će otvoriti potpuno novo tržište. Tržište ljudskog uma.

(Stiven spusti kampersku stolicu u rov. Stavi dvogled na fortifikacijski džak. Nasloni se na njega. Nišani)

           GERALD : Vas ne zanima?

(Stiven ne odgovara)

GERALD : Možda bi trebalo da odem i da Vas ostavim u miru? Pa, da, tako bi bilo najbolje…mogu i ja sve sam. Dok vi dođete. Ja ću da uradim projekat, pa u ponedeljak da pogledate…do viđenja!

(Gerald kreće da ode. Stiven se okrene.)

           STIVEN : Da radiš kampanju bez mog odobrenja – zaboravi.

(Gerald se besno okrene. Stiven se vrati nišanjenju.)

GERALD : Već tri meseca dirinčim da bih zadovoljio Vaše potrebe. I vi, a i one budale iz «Egzotik Kluba» mi vraćate kompletne kampanje. I ja, idiot, počinjem iz početka i to sve na Vaše sugestije. A kada Vaše sugestije klijent baci u kantu za đubre, onda je mladi Gerald kriv, kao «nije dobar u poslu», «treba mu vremena» i ostala sranja. Pa, imam informaciju za Vas : od sada plivate u svojim govnima, mr.S. i to bez boce sa kiseonikom. Malo da vidite kako je meni.

(Stiven ne okreće glavu od nišanjenja.)

           STIVEN : Nikad neću biti kao ti.

GERALD : A zašto?

STIVEN : Zato što sam šef. Ja određujem pravila.

GERALD(besno) : E, pa onda…

STIVEN : Ostavka se prihvata.

(Gerald besno gleda u Stivena. Stiven nišani. Gerald ne zna da li da ode ili da ostane.)

           STIVEN : Slobodan si. Idi.

GERALD(zapovedno) : Prvo, niste mi ratni komadant, pa da mi dajete «slobodno»! Idem i ostajem kako se meni radi! Drugo, ne možete da izvučete kampanju bez mene. Znam da sam Vam potreban.    

           STIVEN : Da mi dodaš optički nišan – da.

GERALD : Znate da sam najbolji «kopi» u firmi. Da jedino ja donosim profit. Bez mene firma propada.

STIVEN : Dođi iduće nedelje po stvari iz kancelarije i onda saznaj da li je firma propala. ‘Oćeš da dodaš taj nišan?

(Gerald stoji pored fortifikacijskog džaka. NE zna šta da uradi. Stiven nišani i dalje.)

           STIVEN : Oh, izgubio si svoj čuveni smisao za humor. A stvar je vrlo jednostavna : ja sam šef. Bez mene ne možeš ništa ukoliko…

GERALD(besno) : Ukoliko Vam ne popušim, šta?

STIVEN(nastavi) : …me ne pobediš.

(Gerald zastane. Okrene se.)

           GERALD : Da Vas pobedim?

STIVEN : U lovu. Napravićemo malo takmičenje.

GERALD : Ne pada mi na pamet!

STIVEN : U redu. Onda se ne vraćaj u kancelariju.

GERALD : Zašto?

STIVEN : Pet vraćenih kampanja. Imam razlog ne da te otpustim, već da preporučim svim agencijama u gradu da te ne angažuju.

GERALD(besno) : Radio sam sve što ste rekli! Sve! Svaki Vaš savet…

STIVEN(prekine ga) : Može mi se, Gerald! U poslu sam dvadeset godina, a ti? Meni ljudi veruju. Prema tome, u prednosti sam. Nišan?

(Gerald ga gleda ljutito. Stiven se okrene. Gerald krene nešto da kaže, ali ga .)

           STIVEN : Loviš sa mnom ili ne? Ako ne loviš, idi. Ako ostaješ, dodaj mi nišan i ponašaj se kao muško.

(Gerald ga gleda bespomoćno. Stiven oseti njegovu nemoć. Nasmeje mu se.)

STIVEN : Požuri, dečko! Dok se ti premišljaš…

GERALD(besno.) : Slušajte, …

STIVEN(prekine ga.) : Slušaj ti mene! Stvar je jednostavna : ako želiš da radiš, moram da vidim kakav si čovek, koliko možeš da podneseš! Lov je muška inicijacija. Ti si odličan demagog, imaš petlju za tlapnju i lajanje, a pas s dugim jezikom slabo stoji sa zubima. Da bi opstao, moraš da ujedaš. A ja ne dajem položaj krezubim džukelama.

GERALD(ironično) : Dobra Vam je…

STIVEN : Znam da je poređenje tebi glupo. Tebi je sve glupo. Podsmevaj se koliko hoćeš na socijalnoj pomoći, ne u mojoj kompaniji!

(Stiven pruži ruku da bi uzeo nišan. Gerald okleva. Otvara ranac. Dodaje mu nišan. Stiven ga namešta na svoj karabin.)

           GERALD : To što sam Vam dodao nišan ne znači da…

          STIVEN : Sad donesi karabin da ti pokažem kako se rukuje. Imamo dva sata! Ko ubije više životinja, dobija meč. Pošto sam profesionalac, progledaću ti kroz prste. Skini jednu – dve, pokaži srce i prolaziš!

 GERALD : Samo dva sata?

STIVEN : Kako sam rekao.

            GERALD : A kampanja?

STIVEN : Sve je na tebi.

(Gerald mu daje karabin. Stiven ga pozove da siđe u rov. Gerald ostavlja svoj karabin i repetira Geraldov. Nasmeje se.

          STIVEN : Vrlo jednostavno. (Kreće da mu pokazuje.) Okidač, zatvarač, pre nego što pucaš ubaciš metak u cev(Povuče zatvarač.) i nišaniš (Uperi pušku prema drugoj strani.) Ostalo je na tebi.

(Daje mu pušku. Gerald okleva da je uzme. Stiven mu se približava.)

          STIVEN : Ovo je bila poslednja lekcija.   

          GERALD : Kakva lekcija?

STIVEN : Prijateljska, lovačka.

(Prilazi mu bliže. Potura pušku.)

STIVEN : Plemenska. Muška. Mačo. Kako god hoćeš.

(Stavlja mu pušku u ruke.)

           STIVEN : Ako pokažeš da si je naučio danas, dobićeš više od kampanje! Dobićeš kompaniju!

GERALD : Vi idete u penziju?

STIVEN : Mnogo zapitkuješ! Prihvataš?

(Gerald uzima pušku. Stiven je drži sa druge strane. Naglo je pušta. Gerald je preuzima. Stiven uzima svoju pušku. Nastavlja da nišani.)

           STIVEN(zadovoljno) : Nemaš pojma šta te čeka danas!

GERALD : A šta me to čeka?

STIVEN(sprema pušku) : Pravo uživanje!

GERALD(ironično) : I šta je danas na meniju?

STIVEN(okrene se ka Geraldu) : Vratio si se u formu! Dopada mi se!(nastavi da gleda kroz nišan) Danas su na strelištu orlovi. Vidiš, kada ti naiđe orao nije potrebna preciznost koliko je potrebna brzina. Oni su veliki! Ali ne možeš lako da ih stigneš.

GERALD(cinično) : Još samo kad bih znao kako da razlikujem orla od goluba i bilo bi sjajno!

STIVEN(začuđeno) : Nikad nisi video orla?

GERALD : Jesam. U «Opstanku». Naravno, i zoološki vrt. Mislim da me čak jedan napao kad sam bio klinac. Ili je to bila lutka pevca koji reklamira «Kentaki Frajd Čiken»?

STIVEN : Duhovit si!

GERALD : Trudim se.

STIVEN : Bolje se potrudi da naučiš kako da rukuješ sa tim što ti je u rukama.

(Stiven nastavi da gleda kroz nišan. Gerald namešta pušku. Gleda i on. Stavlja ruku na zatvarač. Stiven pomera pušku levo – desno.)

STIVEN : Lovac mora da razume lovinu. Za to moraš da se staviš u njen položaj.

     GERALD : Jedino da raširim krila i poletim.

(Gerald uzme dvogled sa fortifikacijskog džaka. Gleda kroz njega dok drugom rukom pokušava da nišani puškom.)  

STIVEN : Ne glupiraj se! Gledaš preko «mušice» napred. Ako je životinja u trku, ne pucaj odmah u njenom pravcu.

           GERALD : Ne potcenjujte me. Ja radim u marketnigu.

STIVEN : Upravo zbog toga. Imaš ono što se naziva «odloženo dejstvo misli». Ne razmišljaš u trenutku, već odlažeš dejstvo svojih ideja na određeni rok

GERALD : A kakve to veze ima sa lovom?

STIVEN : Videćemo kad uloviš nešto!

(Sstiven se vrati svom karabinu. Gerald spusti dvogled na fortifikacijski džak. Gleda kroz nišan kako mu je Stiven rekao. S vremena na vreme pogleda prema Stivenu. Oponaša njegove radnje tokom  nišanjenja. Stiven se u jednom trenutku okrene ka Geraldu. Gerald se vrati svom karabinu.)

           STIVEN : I da…kada povučeš zatvarač, vrati ga u prvobitni položaj. Zaboravio sam da ti kažem.

(Gerald pomeri zatvarač. Stiven se namršti.)

           STIVEN : Ne sad! Kad ispališ, izbaciš čauru, pa onda ponovo staviš metak u cev i tako redom. Razumeš?

GERALD : Nekako.

STIVEN : Hajde, razvedri se. Imaćemo divan vikend. Ti i ja. Kao da si sa ocem.

GERALD : Da sam sa ocem najverovatnije bismo se potukli, a on bi razbijenim grlićem flaše za viski pretio kako će sve da nas pobije u kući. Nakon te pretnje bi se otreznio i izvinjavao sledeća tri dana. A onda – opet isto.

(Dok Gerald govori, Stiven vadi pljosku iz prsluka. Nateže iz nje. Nudi Geraldu. Gerald samo odmahne glavom.)

           GERALD(za sebe) : Bar nema flašu!

(Stiven i Gerald gledaju kroz nišane. Gerald nije preterano zainteresovan. Zagleda se kroz nišan i levo i desno. Posmatra i nebo. Ponovo se zagleda napred. Pogleda prema Stivenu koji ne prestaje da nišani.)        

GERALD : Hej. Mr. S?

(Stiven se ne oglašava.)

           GERALD : Baš i ne vidim orlove. Jeste li sigurni da ih ima?

(Stiven začuđeno gleda u fortifikacije)

           GERALD(pokazuje džak) : A ovim se štitite od ptičijih govana?

(Stiven se ne obazire na Geralda. Gerald gleda još malo. Razgleda okolinu)

           GERALD(zbunjeno) : Je li, Mr.S., ovo mesto mi ne liči baš na Kensington?

STIVEN : I nije!

GERALD : U stvari, ne liči mi ni na Britaniju. (okrene se ka Stivenu) Gde se mi tačno nalazimo?

(Stiven gleda dvogledom. U jednom trenutku uzima pušku. Repetira je)

           STIVEN : Pogodi.

GERALD : Ne liči mi ni na organizovano lovište. Gde su ti orlovi o kojima toliko trubite?

           STIVEN : Strpljenje je odlika najboljih lovaca.

(Stiven se ne obazire. Nišani. Ispaljuje iz puške. Gerald poskoči.)

           GERALD : Prolete ptičica, a?

           STIVEN : Prolete.

           GERALD : Baš brza?

STIVEN : Baš.

GERALD : Mislim, ova je ekstremno brza. Nisam je ni primetio!

(Stiven ponovo opali. Gerald se strese još jednom.)

GERALD(uplašeno) : Niste mi rekli koje je ovo lovište? Mislim, tačno koje je?

           STIVEN(repetira) : Smatraj ovo nekom vrstom rezervata.

GERALD : Za šta? Za dinosaure?. Jedino toj životinji odgovara top koji ste upravo uzeli u ruke.

(Gerald se zagleda u nebo. Stiven puca. Gerald pogleda prema napred.)

           GERALD : I koju vrstu orla ste skinuli? Ne razumem se baš u divlje zveri.

(Stiven spušta pušku. Gleda napred ponosno. Spušta pušku pored sebe. Pali lulu. Gerald se zagleda napred.)

           GERALD : Gospodine S.?

          STIVEN : Da, Geralde?

GERALD : U šta ste pucali sad?

STIVEN : Ni u šta specijalno.

GERALD : Ni u šta?

STIVEN : Baš tako.

(Okrene se prema Geraldu)

           STIVEN : Samo uživam. Opuštam se od stresa.

GERALD : Aha! Samo, ja ne vidim životinje ovde.

STIVEN : To je zato što, vi mladi, ne gledate ono što biste trebalo da vidite.

          GERALD(sa osmehom.) : Dobro. Kada ste tako pametni, recite mi u šta da gledam? Ja ne vidim taj Vaš trofej.

STIVEN : Eno ga tamo.

GERALD : Gde tamo?

STIVEN(pokazujući prstom) : Na onom proplanku. Upravo tamo.

(Stiven se zagleda.)

           GERALD : Nemam dnevna sočiva. Ova mačija za izlaske su kurac. Ne vidim ništa dalje od metar.

(Zagleda se pažljivije)

           GERALD : Vidim samo nekog lovca. Mislim da leži i…(zagleda se)…drema. Ne vidim nikakve životinje.

STIVEN : Razmisli malo bolje.

GERALD : Mogu ja da razmišljam koliko hoću kad ne vidim Vašu lovinu.

(Stiven mu dodaje dvogled.)

STIVEN : Pogledaj bolje.

(Gerald uzima dvogled. Pogleda.)

GERALD(gledajući dvogledom) : I dalje ne vidim ništa. Sem onog tipa koi leži.

STIVEN : Toplo…

GERALD(gledajući dvogledom) : Leži nekako opušteno…previše opušteno…kao da je pao u nesvest.

STIVEN : Toplo…

GERALD(gledajući kroz dvogled) : Nekako se zakovrnuo…hej, pa ima…

STIVEN : Vruće…

GERALD(gledajući kroz dvogled) : …ima potpuno opuštene ekstremitete. Ne pomera se i glava…glava mu je nekako…

STIVEN : Šta, šta…

GERALD(gledajući kroz dvogled; zaprepašteno) : Vi ste…ubili ste onog lovca!

(Stiven uzima dvogled. Jednim okom gleda on, jednim daje Geraldu da gleda.)

           GERALD(histerično) : On je pogođen u glavu. Pola glave mu je…

STIVEN : Bingo. Hvala Gospodu Bogu da si video.

GERALD : Ali, ali…treba da mu pomognemo.

(Krene da izađe iz rova. Stiven ga povuče.)

           STIVEN : Bolje po tebe da ne izlaziš.

 (Pogleda Stivena. Stiven se široko nasmeje)

           GERALD : Vi ste ga pogodili.

(Stiven stidljivo slegne ramenima)

           GERALD : Ubili ste..ubili ste čoveka.

(Stiven ponovo slegne ramenima)

           GERALD : Jurili ste nekog…zeca ili tako nešto?

(Stiven mu pokazuje rukom da je blizu da pogodi)

     GERALD : i pogodili čoveka…slučajno, je l’ tako?

(Stiven pravi grimasu kao da ne zna šta je u pitanju. Ponovo sleže ramenima. Pokazuje Geraldu rukom da nastavi)

           GERALD : I onda se hvalite…(razbesni se) Ne igram se više Vaših igara! Recite mi šta se ovde jebeno dešava?

(Stiven slegne ramenima i nasmeje se. Gerald ga uhvati za lovački prsluk.)

           GERALD : Manijače, hoćeš da se smiriš i da mi objasniš šta se ovde događa?!

(Stiven uperi karabin u Geraldov stomak.)

           STIVEN : Ako misliš da je vreme da se intimiziraš svojim nadređenim, izabrao si potpuno pogrešne reči kojima ćeš  ga naterati na takvu klasnu promenu.

          GERALD : Ti nisi normalan!

(Gerald izlazi iz rova. Stiven završava lulu. Pozove ga rukom da se vrati.)

           STIVEN(razvlačeći stalak) : Vreme je da se i ti oprobaš!

GERALD : Možda se ti zabavljaš, bolesniče, ja sigurno ne! Najeb’o si kad se vratimo u London, kažem ti.

STIVEN : Smiri se, sinko, najbolje tek predstoji!

GERALD : Za mene ne! Palim! Do ponedeljka te čeka otkaz, starkeljo!

STIVEN : A ko će to da me otpusti? Otpustiću samog sebe.

GERALD : Imamo upravni odbor ako si zaboravio da ih pobiješ. A oni će biti sigurno oduševljeni kad čuju čime se baviš vikendima!

(Gerald odlazi prema kući. Skreće desno od nje.

STIVEN : Pazi! Tamo ti je minsko polje!

(Gerald zastane na sekund. Stiven mirno pućka lulu. Okrene se.)

           GERALD : Stivene, gde se mi nalazimo?

STIVEN : Neka ostane mala tajna.

GERALD : Ne zajebavaj me više. Gde se nalazimo?

(Stiven ugasi lulu. Uzme karabin. Uperi ga u Geralda. Repetira.

           STIVEN : Tamo gde mi je ovo dozvoljeno.

(Upeti cev u Geralda. Gerald stoji mirno. Momenat napetosti.)               STIVEN : Hajde, dečko, nastavi napred! Imaš tri mine desno, pa pet…ili je ponovo tri, nisam siguran, levo. Onda mali brisani prostor…

GERALD : Šta se ovde jebeno dešava?

STIVEN : Građanski rat.

GERALD(sa strepnjom) : Bosna?

STIVEN : Možda je i Somalija. Sam si se hvalio kako gledaš «Opstanak». Zaključi sam.

(Stiven gleda Geralda kroz optički nišan. Gerald pokušava da proceni situaciju.)

          GERALD : Samo me pustite da idem! Ne tražim ništa više!

STIVEN : Ko te drži? Izvoli! Očekivao sam više hrabrosti od seratora poput tebe. Tražio si lov.

GERALD : Možda dok sam bio intoksiniran i sa dve striptizete na nogama.

           STIVEN : Ako je neko kukavica, ja to potpuno razumem. Potpuno.

(Stiven podigne cev prema Geraldovoj glavi. Nišani.)

           STIVEN : Samo onda moraš da se suočiš sa posledicama! Ko je kukavica, teško ostaje u životu.

GERALD : Kao onaj jadnik koga ste roknuli iz rova, a? On mora da je bio kukavica kada je izašao sam na brisan prostor!          

STIVEN : Samo ti govori! Tako si mi još bolja meta! Imam razonodu dok ne dođu novi!

           GERALD(zgroženo) : A Vi planirate nastavak?

STIVEN : Lov je celodnevna aktivnost. Možeš da se priključiš kad god skupiš hrabrosti. Samo…vreme ti lagano ističe.

(Gerald se okreće. Gleda da li neko nailazi. Nasmeje se.)

GERALD : A šta Vi lovite? Možda da razmislim ako je tako interesantno…

STIVEN : Šta mi naiđe. Zečeve, orlove, u stvari ne zečeve, to mi je suviše sitno…divlje svinje, orlove, tu i tamo nekog jelena; ako imam sreće, ubodem neko lane.

GERALD : Aha! Vi to govorite o…

STIVEN(prekine ga) : Da. Govorim o životinjama. O kome bih drugom?

GERALD : Mislim da govorite o…

STIVEN(prekine ga) : Ljudima? Zar to nije isto?

GERALD : Nije. Jebeno nije. I to je nešto u čemu…

STIVEN : …ti ne želiš da učestvuješ.

GERALD : Prekinite! Samo prekinite! Jebite se i Vi i Vaš lov! Samo probajte da se vratite živi i gotovi ste!

(Gerald baci ranac na Stivena. Krene da beži. Stiven puca. Pogodi Geralda u nogu. Gerald pada.)

           GERALD(urliče) : Aaaa! Pogodio si me! Ne mogu da verujem! Pogodio si me! Ti nisi normalan!

STIVEN(povišenim glasom) : Umukni sa opštim mestima!(imitira Geralda) «Ja sam te pogodio, ja sam te pogodio». Znam da sam te pogodio! Nišanio sam da te pogodim! Ajde, odpuzi!

(Stiven mu pokazuje rukom da ide.)

           STIVEN(nasmeje se) : Ili dopuzi!?

(Stiven mu prilazi. Gerald se uvija od bolova. Stiven se sagne da ga posmatra. Gerald proba da ga udari nogom. Stiven se nasmeje. Pogleda u ranu.)

           STIVEN : Malo te je okrznulo! Skakaćeš ti u rov za čas! (nagne se nad njega) Je l’ se osećaš moćno?

(Gerald se uvija na zemlji. Na Stivenove reči ga pogleda sa stravom.)

           GERALD(uzdišući) : Kako da ne!

          STIVEN : Važno?

GERALD : Još više!

STIVEN : Hrabro?

GERALD : Kao Ričard Lavlje Srce.

STIVEN(sa osmehom) : Onda me razumeš.

GERALD : Razumem? Naravno. Sve mi je jasno. (izdere mu se u lice) Niste normalni.

STIVEN : Nisam normalan?

GERALD : Lujka. Budala. Psihopata. Nazovite se kako hoćete.

(Stiven ga stisne za ranu. Gerald krene da urliče)

           STIVEN : Drago mi je da smo se razumeli.

(Pusti mu nogu. Gerald diše teško. Stiven otvara ranac. Baca zavoj pored Geralda.)

           STIVEN : Bandažiraj nogu i priključi se.

GERALD : Ne. Iskrvariću ovde.

STIVEN : Kako hoćeš.

GERALD : I umreću Vašom krivicom.

           STIVEN(sa osmehom) : Gerald, ne budi patetičan! Od tebe sam se navikao na ironiju bez kukanja!

GERALD : Videćemo!

STIVEN : Suviše si egoističan da bi jednostavno umro! Dođi kad se previješ!

GERALD : Drago mi je da ste postali toliko lucidni!   

(Stiven mu ponovo priđe. Pogleda ga. Gerald mu baci zavoj. Stiven ga nišani.)

           STIVEN : A možda bih i mogao da te ubijem. Nisi kompetitivan koliko sam mislio.

GERALD : Ne učestvujem u Vašim igrama.

STIVEN : Šteta. Ovako, gubiš i glavu i posao.

GERALD : Ne gubim razum.    

(Stiven ga nišani. Geralda ga gleda.)

           GERALD : Ja Vam izgledam kao životinja, zar ne?

STIVEN : Zavisi. Da li me se plašiš ili ne?

(Osmotri Geralda na sekund. Repetira.)

           GERALD : Ubica se treba plašiti.        

STIVEN(odlučno) : Ja lovim.

(Iz kuće izlazi Alkesandar. Gerald ga vidi. Alekandar prilazi Stivenu sa leđa. Stiven se nagne nad Geralda. Gerald se pravi da ništa nije video.)

           STIVEN : Vrlo jednostavno : ja priznajem i delam, a ti govoriš i ležiš u bari sopstvene krvi. Moja je moralna i božija, a tvoje odgovornosti nema. Ovaj svet je podeljen : na one koji trpe i na one koji ne žele da trpe.

GERALD : A u kojoj ste Vi grupi?

(Aleksandar nečujno prilazi. Stiven se nasmeje.)

           STIVEN : Ne pripadam grupi. Ja sam slobodan.

GERALD : Glup odogovor.

(Aleksandar uhvati Stivena. Krene da ga guši. Stiven se opire. Aleksandar ga čvrsto drži. Stiven se koprca. Aleksandar ga stisne jače. Stiven se smiruje. Aleksandar ga pušta. Stiven pada na zemlju. Aleksandar ga skroz pusti. Gerald mu se obraduje.)

           GERALD : Već sam mislio da sam gotov. Hvala ti do neba, prijatelju.

(Gerald se pridiže. Aleksandar se nagne nad njega.)

           GERALD : ‘Ajde mi pomozi. Ludak me upucao u nogu.

(Pokaže mu ranjeno mesto. Aleksandar pogleda Geraldovu nogu. Gerald se nasmeje i pruži Aleksandru ruku kako bi ga ovaj podigao. Aleksandar ga uhvati za ruku. Povuče ga prema sebi. Stavi mu krpu na lice. Gerald počne da se guši. Aleksandar ga čvrsto drži. Gerald pokušava da se opire kao i Stiven, ali ne uspeva. Gerald se opruži na zemlju. Aleksandar ga pusti. Ode do rova. Krene da gura fortifikacijski džak na sredinu. Iza njega stavlja kampersku stolicu. Otvara svoj ranac. Vadi još jednu kampersku stolicu. Stavlja je pored prve. Mrak.)

 

III

(Stiven i Gerald su vezani za dve kamperske stolice žicom. Ispred njih, na sredini, je džak. Na džaku sedi Aleksandar. Polije Geralda vodom. Gerald se iznenada probudi. Stiven je i dalje u nesvesti.)

           GERALD : Šta, kojeg…

ALEKSANDAR(Geraldu) : Probudi prijatelja!

(Gerald proba da se oslobodi. Shvati da je vezan.)

           ALEKSANDAR : Probudi prijatelja.

GERALD : Slušaj, bilo mi je dosta maltretiranja za jedno pre podne. Ako je moguće da nas oslobodiš…

ALEKSANDAR(prekine ga) : Vi ste zarobljenici.

GERALD : Slušaj, ja nemam nikakve veze sa onim što je ovaj ludak sa desna uradio. Prema tome…

(Gerald pokuša da pomeri desnu nogu. Oseti bol. Napravi bolnu grimasu.)

           GERALD(nastavlja) : …ja bih samo da se izgubim odavde!

(Gerald ga pogleda molećivo. Aleksandar ga gleda strogo. Gerald mu se osmehne. Aleksandar ne menja pogled. Gerald ga pogleda strogo. Aleksandar ne menja pogled. Gerald izdahne razočarano.)

           ALEKSANDAR : Probudi prijatelja!

          GERALD : Zvučiš kao disk koji preskače. I to onaj za učenje engleskog za emigrante.

(Aleksandar polije vodom Geralda. Polije i Stivena. Stiven se trgne. Pogleda u Aleksandra. Aleksandar se nasmeje.)

           ALEKSANDAR : Tako!

(Spusti čuturicu. Sedne na fortifikacojski džak.)

           STIVEN : Šta hoćeš? Nemamo para. Sve je kod Milutina.

GERALD : Kog sad jebenog Milutina? Vi ste me opljačkali. Trebalo je da znam.

ALEKSANDAR : Neću pare!

STIVEN : Onda govori. Ako bi da mučiš, to zadovoljstvo ti nećemo priuštiti.

GERALD(ironično) : Tako je, gospodine S. Samo nastavite tako sa njim i sigurnom igrom  ga odobrovoljite da nas pusti.

(Aleksanar se okrene ka Geraldu.)

           ALEKSANDAR : Začepi! Vi ste ratni zarobljenici!

GERALD : Dobro, dobro, ratni smo zarobljenici. I?

ALEKSANDAR : I biće vam suđeno.

GERALD(zaprepašteno) : Zbog čega?

ALEKSANDAR : Svih vaših zločina.

GERALD : Sad si mi sve konkretno objasnio. Ne znam samo kakvih zločina?

STIVEN : Sve smo platili Milutinu. Sve je sređeno, a on je rekao da imamo pravo da lovimo orlove.

GERALD(prekine ga) : Ne koristite množinu. Možda Vi imate pravo, jer ste Vi dogovarali s tim tipom, ja ne. Niti sam bilo šta i bilo kog lovio.

ALEKSANDAR : Dosta! Obojica! Ja nemam nikakve veze sa Milutinom. Ja sam borac za slobodu.

GERALD(za sebe) : O, ne, još jedan borac za slobodu. Da se i ti ne baviš marketingom?

ALEKSANDAR : Pseto, ne obraćaj mi se više. Vi ste došli na našu teritoriju bez dozvole, ubijate ljude iz zabave i rušite ugled pravoslavnoj mučeničkoj borbi. Što znači da ste špijuni. Je l’ tako?

(Ustane i zagleda se u Stivena. Stven ćuti. Gerald se okrene ka Aleksandaru)

           GERALD : Ne pitaj mene. Imaš organizatora.

STIVEN : Jebi se. Razgovaram samo sa Milutinom.

ALEKSANDAR : Dobro. Ako ne želite da priznate, uzećemo okolnosti na terenu u obzir. Ovde ste da podrivate našu vojnu i moralnu poziciju…

GERALD : Saslušajte me samo sekund…

ALEKSANDAR(nastavlja) : …da nas blatite i da iskoristite primirije kako biste za svoje saradnike sa druge strane nas optužili za kršenje sporazuma, zar ne?

GERALD : Nemamo pojma ni za kakvo primirije. Ja ne nam ni ko ratuje. Niti me interesuje.

ALEKSANDAR : Vas zapadnjake ništa ne interesuje. Puštate nas perfidno da se sami dogovorimo, pa onda pošalju vas dvojicu. Kao lovci, došli da uživaju u blagodetima rata, mrze se, glođu se, čak se međusobno i ranjavaju. Sjajno! Odlična predstava!

GERALD(nervozno) : Pitaj moju nogu kako joj se dopala predstava. Samo hoću da idem kući, to je sve.

ALEKSANDAR : Sad je kasno. Otkrio sam vas. Znam kako radite, kakvi su vam mozgovi.

GERALD : Šta si ti? R2D2? Kosač? Medij? Čitaš misli?

ALEKSANDAR : Pseto, rekao sam ti šta sam. Borac za slobodu slovenske braće. Žrtvenik protiv hegemonizma, islamskog i zapadnjačkog. Protiv židovske okupacije sveta. I zato sam ovde kao dobrovoljac. I zato ću vam presuditi.

GERALD : Vidim da si i malo nacista. Neka. To je popularno danas. Pogotovo na fudbalskim utakmicama. Trebalo bi da odeš do Šefilda. Tamo je «Krv i zemlja» najjača. Čuo sam da imaju i sopstveno pivaru, pa ponesu zalihe da se ne troše na gostovanjima.

(Aleksandar ustane. Priđe Geraldu. Stiven spusti glavu.)

           ALEKSANDAR : Previše pričaš.

GERALD : Šta mogu? Karakter.

ALEKSANDAR : Trebalo bi ti skratiti jezik, neverniče.

GERALD : Da se bolje upoznamo? Gerald.

(Krene da pruži ruku. Zavezana je. Aleksandar se sagne do Geraldove noge. Gleda mu ranu.)

           GERALD : Nemoj samo da gledamo reprizu stiskanja!

ALEKSANDAR : Neću se pretvarati kao tvoj prijatelj.  

GERALD : A ja se pretvaram da krvarim sad, je l’ tako?

(Aleksandar izvadi nož iz futrole.)

STIVEN(Aleksandru) : Sudi nam. Hajde.

GERALD(Stivenu) : Mislim da to nije dobra ideja.

STIVEN : Mislim da bi ti trebalo da umukneš i da nas više ne zasmejavaš.(Aleksandru) Ako si pravedni borac, onda ćeš nam i pravedno suditi.

(Aleksandar se odmakne od Geralda. Unese se Stivenu u lice.)

ALEKSANDAR : Za vas nema suda.

STIVEN : Onda nas ubi.

ALEKSANDAR : Hoću da patite. Hoću da znate za šta ste krvi.

STIVEN : Onda bolje počni što pre jer postaje dosadno.

GERALD : To! Čarls Bronson faza! Mr. S., za jednog lovca pokazujete frapantnu količinu muda u odsudnom trenutku.  

     ALEKSANDAR : Dobro ste se podelili. (pokaže na Geralda) Jedan je uplašen i moli, (pokaže na Stivena) drugi je neustrašiv. Jedan zabavlja, a drugi je ozbiljan. Nisu glupi vaši šefovi.

(Aleksandar seda na fortifikacijski džak.)

           GERALD : Slušaj, druže, mislim da bismo mogli da se dogovorimo.

          ALEKSANDAR : Poštovanje, imperijalno pseto! Ako njemu govoriš da je gospodin, onda tako oslovljavaj i mene!

GERALD(imitira Aleksandra) : «Imperijalno pseto»? Kakav ti je to glupi akcent! Da nisi radio u Bi Bi Siju pre nego što si postao lovočuvar?

ALESKANDAR : Vređaš me, što je za nižu vrstu poput tvoje potpuno opravdano, čak i očekivano. (Ustane; dere se.) Samo ja to ne moram da trpim! Hoćeš da te ubijem, je l’ tako, hoćeš da budem kao ti, beskrupulozan i perfidan?

GERALD(zbunjeno) : Ako me ubiješ, bogami, perfidan postati nećeš. Beskrupulozan možda da, ali perfidan teško…

ALEKSANDAR(zamisli se) : Onda sam nešto pomešao. Ne stojim baš najbolje s engleskim.

GERALD : Da! Čujemo!

(Aleksandar ponovo zauzme borbeni stav)

ALEKSANDAR(nastavlja da se dere) : Ne pokušavaj da me zapričaš. Ne možete to da uradite. Znam sve vaše trikove.

STIVEN : Hoćeš da počneš sa tim suđenjem? Gubiš vreme.

GERALD : Vi mu to još i pomažete?

     STIVEN : Da. Pomažem mu da te ućutka.

           ALEKSANDAR : Počeću kad ja budem želeo.

(Aleksandar konačno sedne na fortifikacijski džak. Gleda u Geralda i Stivena neko vreme. Uzme duboki uzdah.)

           ALEKSANDAR : Zarobljeni ste zbog nedozvoljenog boravka na teritoriji evroazijske pokrajne Bosne. Zbog nedozvoljenog korišćenja municija i oružja u cilju ubijanja civilnog stanovništa iz puke zabave, a sa ciljem da se namerno izazove incident zbog koga bi slovenska strana bila proglašena krivom za prekid primirija. Zarobljeni ste i zbog istorijskog nanošenja nepravde sloveskim narodima i uspostave Novog svetskog poretka koji planira da pokori sve teritorije istočno i južno od Konstantinopolja.

GERALD : Čekaj sekund…

ALEKSANDAR : Optuženi će dobiti priliku da se izjasni o optužnici kada ona bude pročitana…odnosno, izrečena, do kraja. Do tada će optuženi ćutati. (ispravi se.) Takođe pripadate i kapitalističkom poretku što može značiti da ste ovde radi špijunaže. Kako ste izjašnjavate?

(Gerald napravi bolnu grimasu. Stiven gleda u Aleksandra uplašeno i šizofrenično ponosno.)

           STIVEN : Nisam kriv.

ALEKSANDAR : Drugi optuženi?

GERALD : Daj mi nešto da dezinfikujem nogu. Užasno me boli.

ALEKSANEDAR : Sa poštovanjem se odnosite prema sudu.

GERALD : Dobro, velečasni sudijo! Da li biste bili ljubazni da mi date nešto za dezinfekciju noge jer postoji mogućnost da dobijem gangrenu zbog ovog natezanja.

ALEKSANDAR : Kako se izjašnjavate?

GERALD : Kao ranjenik kome treba usrana pomoć.

ALEKSANDAR : Neće biti nikakve pomoći dok se ne izjasnite.

GERALD : Izjašnjavam se…nemam pojma kako da se izjasnim. Nemam veze sa ovim, a najviše sam podneo. Uzeli su mi pare, ranio me ovaj ludak, sad mi drugi ludak preti…ne znam kako da se izjasnim…

ALEKSANDAR : Ako odbijate saradnju sa sudom, nema pomoći. Po međunarodnom pravu, to znači da ne priznajete ovaj sud…

GERALD : Sud? Sediš na džaku, a mi smo vezani žicom za stolice za pecanje i to ovo zoveš sud?

ALEKSANDAR : Preki vojni sud zaseda u svim okolnostima. Mi smo u ratnom stanju.

GERALD : Vi ste u stanju bolesti mozga. Eto u kom ste stanju.

ALEKSANDAR : Ako se ne izjasnite o krivici, biće služebeno zavedeno da se ne osećate krivim.

GERALD : Svakako se ne osećam krivim. Nemam za šta.

ALEKSANDAR : Dobro. Niste krivi.

GERALD : Mogu sad da dobijem pomoć.

ALEKSANDAR : Ne može.

GERALD : Zašto? Izjasnio sam se.

ALEKSANDAR : Ali si time i rekao da ti pomoć ne treba.

GERALD : Kako mi ne treba? Moja noga, slušaj, MOJA noga se kupa u krvi.

ALEKSANDAR : Onda je trebalo da se izjasniš drugačije. Ja neću da se mešam u optuženikovu odbranu.

GERALD : Šta je ovo? Jebena parodija. Samo čekam da se pojavi Majkl Palin i kaže mi : «And now something completly different»

           ALEKSANDAR : To je govorio Džon Kliz.  

(Aleksandar se nagne. Ne gleda u Geralda. Gerald ga gleda zapanjeno. Ne može da veruje u ono što je upravo čuo. Aleksandar se okrene na drugu stranu. Ne gleda Geralda. Gerald počinje da besni.)

           GERALD(nervozno.) : I kako sad da dobijem pomoć?

ALEKSNADAR : Ne želim da utičem na odbranu optuženog.

GERALD : Dobro. Kriv sam. Je l’ to trebalo da kažem?

STIVEN : Imaš li išta ponosa i muškosti u sebi?

          GERALD : Muškost i ponos će mi jako pomoći kad me uhvati gangrena. Bar ću da budem ponosan što sam ostao invalid u borbi : šef dok je vežbao gađanje me pogodio i posle pitao da li se osećam moćno.

STIVEN : Samo priznaj i…

GERALD : I šta? Vi ćete mi svojeručno amputirati nogu.

STIVEN : …znao sam da si pizda. Ovo je potvrdilo sve što sam mislio o tebi.

GERALD : Divno!

ALEKSANDAR : Tišina! Pošto je drugi optuženi priznao krivicu…

GERALD : Imamo valjda imena.

ALEKSANDAR : Molim?

GERALD : Kažem : imamo valjda imena. Prvi optuženi, drugi optuženi…a kako se zove naš sudija?

ALEKSANDAR : Ja postavljam pitanje. Optuženima je zabranjeno da komuniciraju sa sudijom.

GERALD : A kako da znam ko me je osudio? Koja strana? Koji sudija? Jedino štao znamo o tebi je da imaš odvratan naglasak.

ALEKSANDAR : Molim optuženog da ne vređa sudiju i vojni sud koji zaseda.

GERALD : Misliš taj džak na kome sediš. Sad mi je jasno. To mora da je porota. Vidim da je podgojena.

     ALEKSANDAR(ne obazirući se na Geraldove reči) : Pošto je drugoptuženi…(pokazuje mu rukom prema gore)

GERALD : Ne mogu da ustanem. Razumi me : povredio sam nogu u lovu.

ALEKSANDAR : Ime?

GERALD : Nije bitno. Nećeš ti da kažeš, a neću ni ja.

ALEKSANDAR(besno) : Pošto je drugoptuženi špijun priznao krivicu po skraćenom postpuku, donosi se presuda. Neka optuženi ustanu.

(Aleksandar ustane. Gerald i Stiven ga pogledaju začuđeno)

GERALD : To sad ti nas zajebavaš?

          STIVEN : Završi s tim i ubi nas!

ALEKSANDAR : Optuženi se osuđuju, po priznanju krivice…

GERALD(dere se) : Nemam šta da priznam!!! A ako ti misliš da sam ja špijun, luđi si od ovoga što me pogodio! Priznao ili ne priznao, pusti me da uvijem nogu! Ne tražim ništa više, a posle možeš da sudiš, izvršavaš presude, donosiš zaključke, iznosiš dokaze koliko god želiš. Za sada me zabole kurac šta ćeš da mi pročitaš!!! Samo mi zaveži nogu i daću ti ekskluzivno pravo izvršiš smrtnu kaznu on my ass!(naglasi poslednje dve reči)

(Čuje se eksplozija. Aleksandar se sagne. Meci fijuču oko Geralda i Stivena. Gerald pokušava da se zakloni iza fortifikacijskog džaka. Stiven pokušava da se oslobodi. Aleksandar je u rovu. Izlazi sa kalašnjikovom u ruci. Počinje da puca u pravcu druge strane. Stiven pokušava da se oslobodi. Gerald uspeva da se sakrije iza fortifikacijskog džaka. Aleksandar puca po drugoj strani. U jednom trenutku se sakrije u rov. Stiven gleda prema napred zaprepašteno. Gerald je sakriven iza džaka. Samo vire noge od kamperske stolice za koju je vezan žicom. Pokušava da se oslobodi. Eksplozija. Mrak.)

 

                                 IV    

(Ptice cvrkuću. Cvrkutanje prekidaju zvuci udaranja o tvrde predmete i seče drveta. Aleksandar proviri iz rova. Gleda prema napred. Nasmeje se. Pogleda prema razrušenoj kući. Okrene se ka delu odakle je dopirala pucnjava. Aleksandar gleda prema napred.)

           ALEKSANDAR : Ovakavo evroazijsko carstvo želim.

(Pogleda na drugu stranu.)

           ALEKSANDAR : Gde svakog neprijatelja odbijam u silovitom napadu.

(Pogleda prema razrušenoj kući.)

           ALEKSANDAR : Gde je sila poštovanja jedne imperije jača od sile vojne. A gde hrabrost i odanost pobeđuju barut.

(Udahne duboko)

           ALEKSANDAR(ponosno) : A miris baruta…znači pobedu. Konačnu pobedu posle šezdest godina…poniženja i poraza.

(Zatvori oči. Ponovo duboko udahne.)

           ALEKSANDAR : Volim miris baruta. Taj miris niko ne može kupiti. Mogu ga samo stvoriti. Ne puške, bombe, mitraljezi.

(Ispravi se. Pogleda u nebo. Prekrsti se.)

ALEKSANDAR : Mogu ga stvoriti samo izabrani. Određeni. Mogu ga stvoriti samo…

(Uzima «kalašnjikov» sa džaka. Okači ga o rame. Uzima čekić koji je stajao pored.

ALEKSANDAR(samozadovljno; nastavlja) :…Pobednici.

(Uzme čekić. Sagne se u rov. Čuje se par udaraca čekićem. Aleksandar diže drveni krst. Na krstu je Stiven. Noge su mu zakačene za vrh krsta i visi okrenut naglavačke. Aleksandar ga diže iznad ulaza u rov. Nasloni ga na džakove. Izađe iz rova. Pogleda u Stivena, pa pogleda napred. Nasmeje se.)

           ALEKSANDAR : Osuđeni ste na ono što ste i uradili. Na izazivanje neprijatelja.

(Stiven ga gleda poluzatvorenih očiju.)

           ALEKSANDAR : Imate nešto da izjavite?

          STIVEN : Moli Boga da ne siđem sa ovog krsta.

ALEKSANDAR : Bog je veliki! Već mi je uslišio molbe.

(Aleksandar ponovo siđe u rov. Čuju se ponovni udarci čekića.)

           STIVEN(Aleksandru) : Misliš da ćete krst spasti od minobacača?

(Aleksandar diže Geralda koji je u istom položaju kao i Stiven na drugom krstu. Isto ga osloni o džakove. Stane ispred oba krsta. Gleda ih.)

           ALEKSANDAR(strogo) : Vi treba da odslužite svoju kaznu! To je bitno!

STIVEN : Bolje pripremi odbranu! Neće se zaustaviti samo na pogađanju brda pored.

ALEKSANDAR : Odbrana je moja stvar! Ti gledaj kako ćeš da prištediš snagu za muke!

STIVEN : Budalo!

ALEKSANDAR : Evroazijski čovek je veliki! Uostalom, nisam sam.

STIVEN : Koliko ja vidim tri puške bolje pucaju od jedne. Druge sem naših ne vidim.

ALEKSANDAR : Ne znaš da gledaš.

STIVEN : Vidim da si u gadnoj nevolji.

(Aleksandru se pojavi crvena tačkica od optičkog nišana na obrazu. On je ne primećuje. Stiven je primeti.)

ALEKSANDAR : Optuženi je svoje pravo na…

STIVEN : Osuđeni.

ALEKSANDAR : Osuđeni je svoje pravo na reč iskoristio. Sada se treba pristupiti izvršavanju kazne.

STIVEN : Videću koliko si hrabar kada pronađu tvoje kordinate. Više neće uzalud trošiti municiju.

ALEKSANDAR : Prvo će biti izvršena kazna nad osuđenima.

STIVEN : Ili će osuđeni izvesti kaznu nad sudijom?

(Aleksandar se okrene. Pogleda Stivena)

ALEKSANDAR : Šta si mislio pod time?

STIVEN : Mislio sam da ti objasnim kako nisam seo u kola, dovezao se na Balkan, kada sam video tablu na kojoj piše «Welcome to Bosnia» skrenuo iz vica i nepatvorenog avanturizma i otpočeo da lovim kako mi se prohte. Neko me doveo ovde. A taj neko ne bi voleo da se nađe sa mrtvom mušterijom kada dođe za sat vremena, razumeš?

ALEKSANDAR : Osuđeni zna ko je prekršio primirije ubivši vojnika suprotne strane.

STIVEN : To zadovoljstvo sam platio. Što ne bih rekao za tebe.

ALEKSANDAR : Ja sam borac za slobodu.

STIVEN : A ja rekreativac za pare. I jači sam.

           ALEKSANDAR :

(Aleksandar mu lupi šamar.)

           ALEKSANDAR : Slušaj me, zapadno kopile! Tvoja slatkorečivost i pare kojima plaćaš muku napaćenih me ne zanimaju! Ja nemam šta da izgubim i nemam koga da molim! Sve sam dao! Sve!

STIVEN : Nisi život. Da si hteo da ga daš ne bi se sakrio u rov. I ne bi prestao da pucaš. U njih i u nas!

(Aleksandar ga gleda besno: Stiven vidi da može da preuzme situaciju.)

STIVEN : Kukavica si, kao i svi drugi. Videćemo kolika kad se oslobodim!

(Aleksandar mu lupi još jedan šamar. Stiven se nasmeje.)

           STIVEN : Možeš i treći! ‘Ajde, puštam te! Ipak si dobrovoljac! Dok Milutin ne stigne!

Alekssndar krene da mu lupi još jedan šamar. Zaustavi se. Odlazi do drveta pored razrušene kuće. Razgleda prvu granu. Gerald se budi iz nesvesti.)

           GERALD : Šta…

(Kada primeti kako je okačen, Gerald se trgne.)

           GERALD(histerično) : Ovome nije bilo dosta, zar ne?

STIVEN : Smiri se, Geralde! Imamo ga!

(Krene da mrda krst.)

           STIVEN : Probaj i ti. Možda ga nije jako zabio.

GERALD : Neću ništa da probam!!! Treba da padnem i da se još više sjebem.

STIVEN : Ovako si sjeban do kraja, budalo! Svakom snajperisti si kao na poligonu!!! Moramo da se oslobodimo i da uzmemo karabine.

GERALD : Kako bih bio ona fotka zalepljena o kartonu koju okače na poligon kao metu! Sa pištoljem, uskom majicom i zločinačkim kezom? Ne, hvala! Ne bih više da iritiram ovog tipa.

(Stiven ga pogleda.)

           STIVEN : I kako nameravaš da se oslobodiš? Živi ti se, zar ne?

(Gerald pogleda Stivena. Ne zna šta da mu odgovri. Aleksnadar gleda u granu. Proba snagu grane rukom. Odlazi do kuće. Stiven gleda Geralda. Gerald pogleda Stivena ravnodušno.)

           GERALD : Čemu sve ovo?

STIVEN : Molim?

GERALD : Šta će Vam ovo u životu? Čemu ubijanje i ovaj lov?

(Stiven pokušava da se oslobodi konopaca.)

           STIVEN(dok se oslobađa) : Nemam vremena za filozofiju sa tobom. Ako nismo brzi, gotovi smo.

GERALD : Zašto ste me ranili? I zašto ste doveli baš mene ovde? Zašto ste sebe ovde doveli? Da ubijate ljude?

(Stiven pokušav ase oslobodi.)

           GERALD(povišenim tonom) : Ovaj što nas je okačio je bar čist. On ima neki ideal. Koji je Vaš?

STIVEN : Da se izduvam, dragi moj! Iživim. Samo ja više volim sebe nego što ti misliš da uopšte može.

GERALD : I ja volim sebe. Zato se čuvam.

STIVEN : Ja lovim kao gospodin, kao nekada aristokrate Imperije, a ti se opijaš, drogiraš, bludničiš i živiš u smrdljivoj i licemernoj reklamokratiji. Meni je dosta tog sistema. Da ga menjam, ne mogu više. Da ga mrzim, mogu.

GERALD : I ovako se svetite sistemu?

STIVEN : Ovako se zabavljam. Sistem ostavljam tebi da ga menjaš.

GERALD : I doveli ste me ovde iz zajebancije? Čiste, ljudske zajebancije?

STIVEN : Samo je ovo zajebancija za odabrane koji imaju petlju, koji mogu da se suoče sa…

GERALD(prekine ga) : I ja ću da poginem zbog Vaše «paintball» igrice u realnom vremenu!?

(Stiven ga pogleda. Gledaju se nekoliko trenutaka. Stiven se nasmeje.)

           STIVEN : Da.

(Gerald zaplače.)

STIVEN : Samo nećeš poginiti u glupoj, dosadnoj i sterilnoj igri koja se zove «rak prostate» ili «srčani udar za večerom» ili «saobraćajna nesreća jer si zaspao za volanom». Nećeš umreti u igri u kojoj nikada nisi bio glavni junak, već jedan pion koji je prošao, iskoristio svoj trenutak, postao nešto i onda nestao u besmislu osrednjeg uspeha!

(Gerald plače. Stiven pokušava da se izvuče iz konopaca.)

           STIVEN : I nećeš umreti na nivou više srednje klase. Preduzeće je jadno. Oduvek je bilo i biće. Džaba se trudiš.        GERALD(kroz plač) : To i hoću! Hoću da budem u sistemu, na nivou srednje klase. Hoću da umrem od jebenog raka u restoranu gde mi svi govore «uvaženi gospodine». Hoću da igram golf nedeljom od dvanaest. Hoću da se uneredim od alkohola petkom uveče. Hoću da budem glupi pion u sistemu, da napreduje korak po korak. Da pišam na sve to, na kapitalizam i na velike plate, na socijalne razlike i nejednakost, a, u stvari, živim u tome fenomenalno! Hoću sve to!!! Imam dvadeset četiri godine, mr. S. i hoću da budem dosadan i običan kao i milioni drugih.

(Aleksnadar se vraća sa dva čvcrsta konopca. Kači ih o granu. Drugi kraj vezuje u čvor. Stiven gleda Geralda koji plače.)

           GERALD(kroz suze) : Ne želim da se razlikujem od drugih! I neću da umrem zbog adrenalina!

(Stiven pokuša da približi glavu Geraldu. Ne može jer je vezan.)

           STIVEN : Tišina! Čuće te ovaj tamo!

GERALD : Zabole me! Neka me čuje! (Aleksandru) Hej, dobrovoljac!

(Aleksnadar vezuje omču na prvi kanap. Uzima drugi i radi isto.)

           GERALD(viče) : Dođi ovamo! Imam da ti kažem nešto!

STIVEN : Smiri se! Još malo i skinuo sam konopac!

GERALD : Što se mene tiče, mogu i da Vam razvale glavu projektilom! Bolje ne zaslužujete!

STIVEN(dere se) : Slušaj, pederčiću, dosta mi je tvog proseravanja.

GERALD(jeca) : A meni je dosta mučenja! Dosta, shvatate me. Hoću da idem kući! Možete li da shvatite? Da volim svoj odvratni, malograđanski dom!

(Aleksandar vezuje drugu omču. Odlazi do Geralda. Stiven staje sa odvezivanjem. Gerald se smiruje. Aleksandar ga gleda. Nasmeje se.)

           ALEKSANDAR : Nije Vas MI5 naučio da trpite, je li? Zakazala obuka?

(Gerald pokušava da se sabere.)

GERALD : Ni ja ni on nismo nikakvi špijuni. Sve je bila glupa greška. Mislim, dolazak ovde, lov, pucnjava, ubistvo onog jadnog čoveka sa druge strane.

ALEKSANDAR : Nisi u pravu.

GERALD : Kako nisam?

ALEKSANDAR : Sve se desilo sa razlogom. Sve.

GERALD : Sa razlogom?

ALEKSANDAR : Da.

(Priđe Geraldu. Uhvati ga za nogu.)

           ALEKSANDAR : Zapadne životinje misle da mogu da love kako god im padne napamet. Dođete, pucate, ovde se kao slučajno i odete. Možda Vas dvojica i jeste ovde slučajno, možda si samo ti dospeo slučajno, ali tvoj prijatelj je namerno. Ti si ga slušao, a on te zaveo. Naravno, ne samoinicijativno. I njemu je neko naredio da dođe ovamo. A ja hoću da saznam ko?

GERALD : Uveravam te da mu niko nije naredio da se pojavi ovde. Stvari nekada izgledaju baš kako jesu. Razumeš?

ALEKSANDAR : Ne razumem! I nisam glup. Što me više ubeđuješ, to ti manje verujem da si ovde slučajno.

GERALD : Slušaj…

ALEKSANDAR : Ne slušam te više! Platićeš svoju kaznu! Svako nosi svoj krst. Vreme je da i ti malo poneseš svoj!

(Aleksandar mu pritisne nogu. Gerald vrišti. Stiven se okrene ka Aleksnadaru.)

           STIVEN : Pičko, voliš da mučiš one koji su vezani! A?

ALEKSANDAR : Samo vam vraćam za ono što ste radili moom narodu i meni.

STIVEN : Tvom narodu? Da nisi bio u nekom zoološkom vrtu? Mučili su te, divljačiću?

ALEKSANDAR : Pogledaj se! Životinja koja je vezana! I zaslužujete da budete ovakvi.

STIVEN : A ti si neki borac za svetsku pravdu, a, majmune? Ako si tako pošten što nas ne skineš sa ovog krsta pa da vidimo ko je jači, je li? Plašiš se?

ALEKSANDAR : Tebe? Lajave životinje.

STIVEN : Onda me skini! Da ti pokažem ko je lajava životinja.

(Aleksandar ga gleda.)

STIVEN : Opa, usr’o se dečko! Prirodno, nalaziš se u ratu. Vidi. Imam jedan predlog za tebe.

(Aleksandar vadi nož iz futrole)

STIVEN : U stvari, imam predlog za sve nas. Da se igramo jedne igre.

(Aleksandar izvadi nož. Prilazi Geraldu. Gerald kreće da se otima.)

           STIVEN : Ajde, pederu, ako se ne plašiš! Imaš nas u šaci. Svejedno ti je.

(Aleknadar približava sečivo Geraldovom licu. Gleda u Stivena.)

           STIVEN : Šta, ne smeš! Naravno da ne smeš! Divljaci su oduvek bili pizde. Zna se ko je kolonijalna sila.

(Gerald pokušada da odmakne lice od sečiva. Stiven pokušava da se odveže. Aleksandar gleda Stivena u oči. Stiven sklanja pogled od Geralda i Aleksandra.)

           STIVEN(okrećući glavu) : Dopašće ti se. Ako voliš da rizikuješ. Samo je saslušaj?

(Aleksandar povuče nož preko Geraldovog obraza.)

           GERALD : Aaaa!

          ALEKSANDAR(dere se) : Slušaj ti mene! Nema nikavih igara sem onih koja ja odredim! Razumeš! Ja!

(Odlazi do Stivena. Stavi mu nož ispred lica.)

           ALEKSANDAR : Nećeš se govorancijom izvući iz ovoga! Niti će te spasiti neki Milutin! Zarobljenici ste i tako će te se ponašati! Ima da me slušate u svakom trenutku! Razumeš? Za svaki ispad tvoj prijatelj ostaje bez dela tela! Nadam se da ti je to jasno? Visićete ovde i privlačiti ove vrane prekoputa. Kada se oni pojave, ja pucam! I to ćete slušati bez pogovora! Jer na tu kaznu ste osuđeni!!!

(Okrene se od Stivena. Zastane. Vrati se ispred njega.)

           ALEKSANDAR : Kako sam je patio, tako će te i vi!

           STIVEN : To je i poenta igre! Svako pati onoliko koliko mu je drugi naneo zla! Kao neki verbalni ruski rulet!

(Aleksandar se nasmeje. Odlazi do drveta. U prolazu udari Geralda u nogu. Gerald jaukne)          

          GERALD(sa bolom) : Mog’o bi da izmisliš nešto novo! Sve vas na ratištu privlači moja noga.

(Aleksnadar otkida granu sa drveta. Gerald se okreče ka Stivenu.)

           GERALD(Stivenu) : «Verbalni ruski rulet». Vi k’o da ste Vudi Alen.

STIVEN : Bar sam probao.

GERALD : Pogrešno ste procenili našeg novog najboljeg prijatelja. Trebalo bi da znate da Bog nije prvo sebi stvorio bradu, ali je zato sebi stvorio najbolju bradu. Tako i on : nismo ga mi prvi napali, ali će zato da nam se osveti za sve napade koje je doživeo u životu.        

(Stiven razmisli o Geraldovoj rečenici.)

STIVEN : Odlična izreka.

GERALD : Hvala

STIVEN : Tvoja?

GERALD : Vudi Alenova.

STIVEN ; Kako je ja nisam nikada čuo?

GERALD : Bili ste zauzeti «verbalnim ruskim ruletom».

SIIVEN : I to što kažeš. Smirio si se malo.

GERALD : Nisam. Samo se pripremam za novu turu histerije. Tako je kod mene. Imam kraće pauze, kao na džez džem sešnu.

(Aleksandar lomi jednu deblju granu. Seda pored drveta. Počinje da joj oštri vrh nožem.)

           STIVEN : Gerald, moram da ti kažem nešto?

GERALD : Nadam se da niste zaljubljeni u mene.

STIVEN : Ne.

GERALD : Onda može bilo šta…

STIVEN : Ne verujem da ćemo se izvući odavde.

GERALD : Drago mi je da Vas je konačno napustio entuzijazam.

STIVEN : A i onaj prvi dan, kada sam te primio na posao.

GERALD : A, kada ste hteli da spašavate firmu…

STIVEN : Nisam mislio da si u stanju da je spaseš. Mislim, niko ne može da je spase. Uprskao sam.

GERALD : Recite to zaposlenima, ne meni. U svakom slučaju, hvala što mi niste ili jeste verovali. Ne znam da li je trenutak niti znam šta ste ovim hteli da mi kažete.

STIVEN : Da je bolje umreti slavno u borbi nego biti nezaposleni starac od pedeset tri godina.

GERALD : Prvi put čujem da je neko starac sa toliko godina…(zastane) A je l’ mogu ja Vama nešto da kažem?

STIVEN : Samo izvoli.

GERALD : Kažete da lovite godinama…

STIVEN : Lovio sam u Engleskoj. Dva puta sam bio šampion severnog Velsa.

GERALD : A ovako?

STIVEN(zamisli se) : Već pet godina. Svaki vikend.

GERALD : E, vidite. Vi već pet godina mislite da ćete  da vratite vreme kada ste bili šampion severnog Velsa tako što ćete postati ultimativni šampion severne Bosne, samo ne u lovu na divlje svinje i ispijanju piva, već u skidanju ljudskih glava. U međuvremenu ste pukli i poslovno, pa ste pokušali da se povratite na silu sa karabinom u rukama.

STIVEN : Ima istine u tome.

GERALD : Sve je istina. A ja, s druge strane, imam dvadeset četiri godina i nisam ni zagazio u posao. U stvari, Vi ste mi dali prvi posao u životu.

STIVEN : Stvarno?

GERALD : Verovali Vi ili ne. I meni se ne umire slavno u borbi jer u nju nisam ni pošteno zakoračio.

STIVEN : Bolje da ne ulaziš. Postaćeš kao ja.

GERALD : Nemojte se vređati ako Vas pohvalim, ali to bih voleo. Jako bih voleo da dođem na Vašu poziciju (proba da se nagne prema Stivenu) Samo ne kao propali kreativni direktor/vikend ubica/potencijalni samoubica već samo kao kreativni direktor.

(Nasmeje se)

           GERALD : Šteta što najverovatnije to neću doživeti.

STIVEN : Razočarao bi se. U sve. Godinama ulagao, radio i šta ti ostane na kraju? Propala karijera…i karijere svih drugih koji te krive…ovako je bolje. Bar si osetio jedno kolosalno uzbuđenje u životu.

(Gerald se zaljulja na drvenom krstu.)

           GERALD(ljuljajući se) : Da…kolosalno…

(Aleksandar završava sa oštrenjem drveta. Podigne ga prema gore. Napravio je dugačak kolac. Oslanja ga o stablo. Otkida drugu granu.)

           STIVEN : Šta hoćeš više od života? Od ovakvog uzbuđenja?

GERALD : Mr. S, ja sam iz Fulama. Meni je ovakvih uzbuđenja dosta za ceo život. Kače me za drvene konstrukcije od treće godine.  

STIVEN : Nisam mislio na klinačko uzbuđenje već na muško…

GERALD : Probajte da živite sa Arapima i Hindusima pa da vidite šta je muško uzbuđenje. Mislim da ne postoji ništa muškije nego kad te opkole isključivo muški članovi porodica poreklom iz Damaska.

STIVEN(očinski) : To što si prošao je samo moglo da te očvrsne…

GERALD(iznervirano) : Onda ste vi odlučili da me podsetite kako je to bilo. Samo sa smrtonosnim ishodom. Lepo od Vas, jako lepo. Samo što više ne znate šta baljezgate.

STIVEN : Samo se psihički spremi i sve će biti u redu.

GERALD : Da vidim Vas kako se psihički spremate od treće godine. Ja se spremam da pobegnem iz sranja, iz septičke jame radničke familije. Mislio sam da dobijem najbolje stipendije, da podnesem najveće žrtve, da brojim svaki peni već deset godina da bih pobegao odande. Ali naravno, za moju kastu u Britaniji ostvarenje sna je ili dopisni Riversajd koledž od godinu dana ili noćni menadžer u supermarketu sa potpunom odgovornošću nad zagušenom klozetskom šoljom!

STIVEN(zamisli se) : Mogao si da pokušaš sa Ron Džons stipendijom…

(Gerald uspe da okrene vezano stopalo prema Stivenu)

GERALD : Sa probušenim đonom? Ron Džons nije fan takvih studenata!

(Stiven ga ćutke gleda. Pokuša da izusti nešto, ali ga Gerald prekine.)

          GERALD : Ali, na žalost svih, uspem da pobegnem, da nađem firmu sa sjajnom platom, doduše u raspadu, ali sa platom! Iznajmim stan u relativno dobrom kvartu, otvore se mogućnosti, srednja klasa i malograđanština mi se konačno smeše i šta? Moj šef, umesto da leči krizu srednjh godina kurvama i viskijem, on je leči privatnim ratnim pohodima…

STIVEN : Ja sam bar imao hrabrosti.

GERALD(nastavlja) : …kakve sam kurate sreće!!! Meni nije bilo dosadno od rođenja kao Vama, mr. S. Nisam išao na more i u lov. Nisam ni stigao to da doživim! Hrabar sam od detinjstva, a nisam stigao to da doživim. Ironija, zar ne? Visim okrenut naopačke i govorim o ironiji…

(Gerald kreće da se histerično smeje. Stiven ga gleda. Aleksandar otkida drvo. Oštri ga. Čuje Geralda. Ostavlja drvo i prilazi drvenoj konstrukciji.)

           ALEKSANDAR : Šta se smeješ?

GERALD(kroz smeh) : Ničemu.

ALEKSANDAR : Pitam te ponovo.

GERALD : Tome kako si glup.

ALEKSANDAR : Nisi naučio lekciju?

GERALD : A koju to lekciju da naučim od tebe? I koji si ti kurčev faktor ovde? Šta ti se desilo? Pobili smo ti porodicu? Nekoga ti je Stiven roknuo? Pitam se sve vreme koji ti je motiv?

(Na Stivenovom telu se pojavi crvena tačkica. Aleksandar se nasloni na Geralda.)

           ALEKSANDAR : Da se osvetim zapadnim psima što…

GERALD : Što su ti uništili život? Ali kako?

ALEKSANDAR : Pre ovoga…šta imam da ti pričam? Tvoje je da trpiš i ćutiš.

GERALD : Hajde, otvori se! Ako nas ne skinu ovi preko puta, onda ćeš sigurno ti. Evo, obećavam, ti, nosim tajnu u grob.

ALEKSANDAR : Hegemonijom i ponižavanjem.

GERALD : Jebote, zvučiš kao pokvaren CD Komunističke partije.

ALEKDANDAR (unosi mu se u lice) : Komunisti su vas i doveli da nas uništite. Da sravnite sa zemljom carstvo Evroazije nastalo u Sovjetskom Savezu.

GERALD : Sovjetskom Savezu? Pa zar ti nisi…odavde?

ALEKSANDAR : Ja sam iz ponosnog Sankt Peterburga, carskog grada presvetle Rusije.

GERALD(nasmeje se) : Još jedan turista? Baćuška, što ne kažeš…

ALEKSANDAR : Ne obraćaj mi se. Jednom smo vam pružili ruku i vi ste je proždrali: Sada je red na mene da se osvetim.   

GERALD : U, dobro je. Ja sam pomislio da ti nije gospodin Stiven ubio nekoga ili te ranio u svojim akcionim scenama.

ALEKSANDAR : Nije on dovoljno hrabar i vešt da me rani u borbi. Ranili ste me drugačije.

STIVEN : Kako sam te ranio? Kupio si aranžman preko nas, a hotel nije imao tople vode. Znaš da prodajemo «Egzotik Klub». Divljaci, bungalovi bez struje i sve to…

(Gerald se nasmeje.)

           GERALD : Mora da je kupio one «Avonove» proizvode za zatezanje kože na faci. I nisu ispunili očekivanja.

STIVEN : Ili si stvarno mislio da «Oxi» skida bubuljice preko noći?

GERALD : Ne, ne…pomislio je da dve kapi «Veniša» mogu da razvale masnu mrlju sa venčanja. Znate onu. Kada mlada trči, ispadnu joj sise, a onda se kelner zabulji i prospe tortu po venčanici.

STIVEN(nastavi; kroz smeh) : Krenu da peru, nema šanse da se skine, a keva onda kaže : «Evo ga deda, opet nešto tupi sa mašinom».

(Obojica se smeju. Aleksandar ih gleda besno.)

           GERALD(kroz smeh) : Prijatelju, onda si naivniji nego što smo mislili.

STIVEN : I manje jadan.

GERALD : Pogotovo zato što si Rus.

(Obojica se smeju. Aleksandar besno odlazi do drveta. Ponovo uzima drvo. Kreće brzo da ga oštri.)

           GERALD : Sad mora da te cepa u duši što ste izgubili hladni rat? Nema više podmornica, loženja sa nuklearnim glavama, parada, pretnja Sibirom i tih trenutaka iz novije istorije.

STIVEN :  Nema više ni velikih ratova u kojima biste mogli da se duvate sa brojem mrtvih.

GERALD : Tek to.

STIVEN : A neće biti ni svetske revolucije u dogledno vreme.

GERALD : Što otprilike znači da svoja stremljenja za hegemonijom moraš da ograničiš na lokalne plemenske sukobe, moj dobri baćuška. Zajebana situacija.

(Aleksandar sve brže i brže oštri kolac. Gerald i Stiven počinju da se demonski smeju. Aleksandar ih naizmenično gleda. Smeju se obojica.)

           STIVEN(kroz smeh) : Zajebana.

GERALD(kroz smeh) : Jako zajebana.

STIVEN(kroz smeh) : I bojeve glave.

GERALD(kroz smeh) : I podmornice.

STIVEN(kroz smeh) : I široke maršalske kape.

GERALD(kroz smeh) : I udaranje cipelom o govornicu.

STIVEN(kroz smeh) : I Savet bezbednosti.

GERALD(kroz smeh) : I Afganistan.

STIVEN(kroz smeh) : I Rambo na konju protiv ruskog tenka.

GERALD(kroz smeh) : Sa molotovljevim koktelom u rukama.

(Aleksandar brzo oštri kolac. Završava sa oštrenjem. Dotrčava do Geralda. Gleda ih naizmenično. Obojica ćute.)

           ALEKSANDAR : Niste hteli da umrete hrišćanski. Možda hoćete da vas dokrajčim paganski!!! Bolje ne zaslužujete.

(Obojica ćute. Aleksandar im vrti kolcem ispred očiju)

           ALEKSANDAR : Da vas nabijem na kolac kao što su bezbožnici nabijali…

(Obojica i dalje ćute)

ALEKSANDAR : Hajde, nastavite…slušam vas…šta još imate?

(Gerald i Stiven ćute. Gledaju Aleksandra. Gerald se okrene ka Stivenu.)

           GERALD : Ne znam…šta da nastavimo?

STIVEN : Možda misli na…

GERALD : Ne, nikako na to.

STIVEN : Šta može da bude drugo?

GERALD : Ne znam. Stvarno ne znam. Da nije možda ono… ne.

STIVEN : Je l’ si siguran? Možda si ipak preterao?

GERALD : Nije to. Mora da je ono drugo.

STIVEN : Da. Definitivno.

GERALD : Sigurno.

STIVEN : Ni meni ne bi bilo lako kad bih to video…

GERALD : I još…

STIVEN : Nešto…

GERALD : Da. Strašno…

STIVEN : Slušam?

GERALD(sa smehom) : Da Stiven Berkof glumi ruskog generala..stvarno.

STIVEN : Pedofil kao komadant je još gore od varijante da te razrdljeni kosmati Amerikanac dokrajči na konju.

GERALD : I tenk i helikopter.

(Aleksanar namesti kolac ispred Stivena. Sačeka. Premesti ga pored Geralda. Aleksandar ih naizmenično gleda.)

           ALEKSANDAR : Pre nego što ste vi uništili moju zemlju…ja sam bio neko i nešto.

(Gerald i Stiven ga pogledaju. Gerald krene da se smeje glasno)

ALEKSANDAR : Cenzor u ministarstvu kulture. Imao sam…položaj.

GERALD : Majke me, ovo stvarno postaje parodija!

STIVEN : E, ovo me podseća na žurke kad sam imao petnaest godina, kad se svi napiju kao svinje, krene igra istine, a onda svi kao učestvuju da bismo mogli da se žvalavimo posle. I još svi izmisle neke srceparajuče priče za ribe : keva alkoholičar, sestra kurva, živimo u bedi i dobiju mercy fuck kako ‘oćeš!

ALEKSANDAR(histerično) : Bio sam neko dok vi niste uništili zemlju. Rasturili je sa svojim unutrašnjim špijunima. Pustili komuniste da se oslade dolara.

GERALD : Čekaj! Konfuzan si! Ako si imao položaj, kako nisi komunista! Šta si bio, nestranačka ličnost.

ALEKSANDAR : Odlučivao sam o tome kako će i na koji način rasti naša deca. Šta će se čitati, a šta ne.

STIVEN : Ti si kao i mi, druže. Na neki način.

GERALD : Tako je. Samo što mi zaustavljamo rast dece sa kancerogenim gaziranim pićem, šamponima koji uništavaju moždane ćelije i kremama sa izrazito toksičnim materijama.

STIVEN : Baš kao što si i ti.

ALEKSANDAR(urla) : Nikada nećete biti kao ja! Nikada! Ja sam bio…neko…a vi, vi ste imperijalne ubice…(pokaže na Geralda) Ti si još gori ubica od njega! Nisi ga sprečio, a on je proširio smrdljivi zadah imperijalizma i na tebe!

(Uzima kolac. Stavlja ga iza Geralda.)

           ALEKSANDAR : Zato odlaziš prvi.

GERALD : Šta ćeš! Neko mora da otvori seriju.

STIVEN : Samo požuri. Pretiš sa tim kaznama i ubistvima ceo dan. Sad od tebe očekujemo staljinizam uživo.

GERALD : U najboljem svetlu.

ALEKSANDAR : Svinje, pomrećete u slavu novog carstva. Nove Evroazije. I mog novog mesijanstva.

GERALD : Idi u kurac! Ti stvarno nisi sasvim svoj!

ALEKSANDAR : A sa vama počistiću i bagru tajkunsku, prodavce svoje domovine koje ste instalirali da nas dokrajče.

STIVEN : Ti k’o putujući politički miting.

GERALD : K’o onaj vaš debeli što se tuče po parlamentu i udara glavom u talk show emisijama.

STIVEN : E, taj je najveći car, majke mi moje.

GERALD : Jeste. Zamisli takvu gorilu u Dauning Stritu. Mislim da bi povratili Imperiju za tri dana.

STIVEN : Zauzima Indiju svojeručno za četrdeset osam sati! Garantovano!

(Aleksandar namešta kolac za Geralda. Gerald pokuša da okrene glavu.)

           GERALD : Konačno će nas likvidirati! Sve vreme govori o toj kazni!

STIVEN : Nemoj samo da bude brzo. Znaš, ako zbrzaš čitavu stvar od uživanje nema ništa!

GERALD : Pogotovo ako nameraš da nas nabiješ na to.

(Na Geraldovim grudima se pojavi crvena tačkica od optičkog nišana.

ALEKSANDAR : Ostaće da cvilite dok klizite niz kolac! Za primer svima drugima!

STIVEN : To ti je pametno! Imaće odjeka zasigurno!

GERALD : Da ja to vidim, ne bih više nikada došao ovamo.

(Aleksandar učvršćuje kolac u zemlju. Kreće da skida Geralda.)

           ALEKSANDAR : Ti ćeš prvi, neverniče.

GERALD : Teške reči! Mene su krstili još dok si ti po tundrama jurio prve švercere pornića.

ALEKSANDAR : Platićeš za sve što sam doživeo.

STIVEN : A ti mora da si sada nezaposlen?

ALEKSANDAR(odvezuje Stivena) : Nisam!

STIVEN : Sigurno radiš kao smetlar ili tako nešto?

ALEKSANDAR : Zamenik direktora vodovoda.

(Stiven ga pogleda potpuno zbunjeno.)

           STIVEN : Koji ćeš onda kurac ovde?

(Gerald se okrene. Aleksnadar ne može da razmrsi konopac oko Geraldovih nogu. Uhvati ga za ranjeno mesto.)

           GERALD(bolno) : Jao! Ne odustaješ lako! Je l’ se zagnojilo?

STIVEN : Da preformulišem pitanje : šta radiš ovde kao zamenik direktora vodovoda?

ALEKSANDAR : Da zaštitim svoj pravoslavni narod! Sigurno ne da se zajebavam kao vas dvojica!

GERALD : ‘Ajde pogledaj tu ranu!

ALEKSANDAR : Ionako ti je poslednja.

(Nastavlja dalje da odvezuje. Ne uspeva. Odlazi do Stivena. Kreće da odvezuje njega.)

           GERALD : Mr. S. izgleda da ste vi prva lovina za danas?

STIVEN : Tako ti je to.

GERALD : Ionako želite da umrete.

STIVEN : Ne nabijen na drveni falusni simbol, ali šta ćeš…smrt se ne bira.

GERALD : Nažalost!

(Odvezuje ga. Više crvenih tačkica se pojavljuje na Aleksandru i Stivenu. Aleksandar ga brzo odvezuje. Stiven se spusti niz drvenu konstrukciju. Aleksnadar ga hvata za vrat. Vuče ga ka kolcu.)

           STIVEN : Drago mi je da smo…

GERALD : Nemojte! Suviše volim patetične rastanke!

STIVEN : Ionako se vidimo brzo!

GERALD : Nema veze! Nedostajaćete mi!

STIVEN : I ti meni, dečko!

(Krenu da se zagrle. Aleksandar vuče Stivena prema sebi.)

           ALEKSANDAR : Bilo je dosta! Hajde!

GERALD : Pusti da se pozdravimo! Ipak smo…

STIVEN(nastavlja) : ..umrli skoro zajedno!

(Obojica se smeju. Aleksandar dovlači Stivena do kolca.)

           ALEKSANDAR : Nećeš se tako smejati kada te stavim na kolac! (pokaže na Geralda) Niti će ovaj biti toliko vickast!

GERALD : Šta mu drugo preostaje!? If you gotta’ go, go with a smile!!!

(Pojavljuje se više tačkica optičkog nišana na svoj trojici. Aleksandar pokušava da spusti Stivena. Stiven se ludački smeje.)

           STIVEN : Baćuška, ‘ajde to malo bolje! Možeš ti to!

           ALEKSANDAR : Puti me!

STIVEN : Očekivao sam bolju osvetu od tebe! Dobro, ako ne bolju onda ekspeditivniju!

(Spusti ga. Uzima kolac. Kreće da mu stavi vrh kolca u usta. Odjednom, svu trojicu prekrivaju gomile crvenih tačkica optičkih nišana. Gerald pogleda prema napred.)

           GERALD : Našli su nas!

STIVEN(okrene se ka Drugoj strani) ; Ipak će se osvetiti za sve!

GERALD(sa osmehom) : Pravda će biti zadovoljena.

(Alekdanr brzo pokušava da nabije Stivenu kolac. Crvena tačkica mu se nalazi pravo na čelu. Aleksandar uspeva da ubaci vrh. Počinje da namešta Stivena. Odjekne pucanj. Stiven sklizne. Aleksandar iznervirano odlazi do fortifikacijskog džaka. Skida prsluk, pa skida vojnički džemper sa sebe. Ostaje u beloj majici. Skida i nju. Maše belom majicom prema drugoj strani. Broj crvenih tačkica se povećava. Stiven pokušava da se oslobodi. Uspeva da oslobodi jednu nogu, onu koju Aleksandar nije uspeo da odveže.)

           ALEKSANDAR(viče; na drugu stranu) : Oni su moji! Čekam na osvetu godinama! Ne možete da ih uzmete sada kada sam tako blizu! Ne možete!

GERALD : Nema ništa od tvoje osvete, druže! Oni imaju pravo preče kupovine! Sjebali smo ih i zaslužujemo da nam naplate.

(Aleksandar maše belom zastavom. Gerald se oslobađa i drugog dela konopca kojim je bio vezan. Pada ispod drvene konstrukcije. Stiven gleda iz prikrajka. Uplašeno ulazi u rov. Gerald se pridiže. Drži se za nogu. Aleksandar ludački maše. Čitav rov je prekriven crvenim tačkicama.)

           GERALD : Sad su nas našli! Sa nišanima nas neće pustiti!

ALEKSANDAR : Ja sam vam doneo te nišane! Ja! Ne možete da ih upotrebite protiv mojih zarobljenika! Mojih! Samo mojih! Evo! (uzima ranac; vadi gomilu novca iz ranca. Gerald aga gleda zaprepašteno.) Evo vam pare kojima ste kupili! Sve vraćam!!! Samo ih ostavite meni da ih dokrajčim!

(Aleksandar baca pare prema drugoj strani)

           ALEKSANDAR : Kako ne shvatate moj bol! Godine poniženja! I ovaj posao trgovca : to je poniženje! Da mi bivši radnik bude gazda! Da me šalje da trgujem njegovim oružjem! Ja nisam trgovac! Nisam! Shvatate?

(Uzima pare. Baca ih napred.)

           GERALD : Trgovac? Kako je nezgodno kada saznaš bitne informacije o čoveku u trenutku u kome ti više ništa ne koriste i postaju potpuno besmislene.

 (Gerald se polako dovlači do ulaza u rov.)

           ALEKSANDAR : Ja sam borac za slobodu…nisam trgovac…

GERALD(gledajući Aleksandra) : Kao u lošem filmu. Kao ono «Dead man walking». Šon Pen se pokaje kad mu nabiju injekciju deterdženta za sudove u ruke i krene da… (imitira grimase)…plače. Kasno je za izigravanje oslobodioca. Zajebao si i svoje ljude i sebe.

(Stiven viri i gleda šta se dešava. Gerald ga pogleda sa prezirom)

           GERALD : Opa, mr. S. Šta bi sa onom idejom o slavnoj i časnoj smrti u pedeset tećoj? Predomislili ste se kad ste videli precizne nišane? Nema šanse da Vas promaše!

(Uzima Aleksandrov kalašnjikov. Repetira ga. Stiven se sagne još dublje u rov. Aleksandar prestaje da maše svojom zastavom. Pogleda Geralda i Stivena. Onda pogleda poraženo u pravac odakle ih nišane.)

           GERALD(Stivenu) : Došli su po svoje. I đavo i Bog.

(Gerald se okrene prema Aleksandru. Krene prema njemu.)

           GERALD : Mislim da je prvi u blagoj prednosti!

ALEKSANDAR(viče na drugu stranu) : Molim vas! Ostavite ih meni!     

GERALD : Zapečatio si sebi sudbinu! Samo si zaboravio jednu stvar…

(Unese mu se u lice)

           GERALD : Svako ima pravo na osvetu!

(Gerald udari Aleksnadra kundakom u glavu. Aleksandar padne na zemlju. Meci počinju da fijuču okolo. Aleksandar vadi nož.)

           ALEKSANDAR : Mrtav si!

(Zamahne nožem. Gerald ga ponovo udari u glavu. Aleksandar padne na zemlju. Gerald sedne na njega.)

           GERALD : Vidiš, ono sa kolcem ti nije bila baš sjajna ideja!

(Udari ga pesnicom u stomak. Uperi kalašnjikov u Aleksandrovu nogu. Opali. Aleksandar se presavije od bola.)

           GERALD : Vidiš kako se uloge u ratu brzo preokrenu! Pogotovo u ovakvim ratovima gde je sve mano e mano!

(Stisne Aleksandra za nogu.)

           GERALD : Sudbina se preokrene za tili čas! Na primer, umrećeš od snajpera koje si prodao ovim divnim ljudima koji stoje preko puta! Ili ću te ja upucati tvojim kalašnjikovom i razjebati nogu kao ti meni. Moram da razmislim…

(Digne glavu. Meci fijuču pored Geralda. Ne gledajući udara ga po celom telu)

           GERALD(afektirajući) : Neeeee! Bilo bi jako ružno da im skratim to zadovoljstvo! Ipak oni ljudi to zaslužuju više od mene!

(Podigne Aleksandar na noge. Vuče ga do krsta. Usput, uzme njegovu belu majicu. Baci ga na drveni krst. Stiven izviri iz rova)

           STIVEN : Pogodiće te, budalo!

GERALD : Sad će da dođem do Vas, mr.S. Samo se strpite!

(Aleksandar pokuša da se otrgne. Gerald ga udari još jednom. Vezuje ga za drveni krst.)

           GERALD : Smiri se već jednom!

(Vezuje ga.)

           ALEKSANDAR(viče) : Oslobodi…

(Gerald mu nabije belu majicu u usta. Aleksandar se otima. Gerald silazi u rov.)

           GERALD : A sada da porazgovaramo sa drugim hrabrim samoubicom!

(Silazi u rov. Udara Stivena par puta. Vadi ga iz rova.)

           STIVEN : Gerald, ne budi lud!

GERALD : Zašto? Ispunjavam Vašu želju! Hteli ste da umrete? Izvolite.

STIVEN : Stani!

GERALD(udarajući ga) : Još ćemo osloboditi firmu Vašeg pogubnog šefovskog uticaja i sve će biti u redu!

(Izvadi ga iz rova. Baci ga na fortifikacijski džak. Podigne mu ruke. 

          STIVEN : Ja spasavam guzicu te firme već dvadeset godina! Ne dam!

           GERALD : Vas niko ne pita! Obećavam da ću Vam prirediti pravi mornarski pogreb!

(Nabija ga na fortifikacijski džak. Vezuje ga. Meci fijuču i prolaze. Gerald seda na kampersku stolicu. Aleksandar se guši. Gerald se dere.)

           STIVEN : Pusti me! Pusti! Nezahvalna mala pičko! Nikad nećeš doboti moj posao! Nikad! Znao sam da si smrdljivi karijerista!

(Gerald se zavali u kampersku stolicu. Gleda napred.)

           GERALD(krene da peva) : «Brasillll/where stars were entertaining june/we stood beneath an amber
moon, and softly whispered «some day soon»

(Meci proleću na sve strane. Aleksandar pokušava de oslobodi.)

                        STIVEN : Ti si nenormalan! Budalo! Zbog tebe ćemo svi izginuti!

(Stivena pogađa metak. Pogne glavu. Gerald duboko uzdahne. Crvene tačkice su svuda po njemu)   

            GERALD : Tako je, braćo! Osveta! Osvetite se bagri! (pevuši «Brazil») We kissed and clung together/
then tomorrow was another day/ the morning found me miles away/with still a million things to say…pararararararaaaaaaaa!!!

(Meci fijuču na sve strane. Crvenih tačkica je sve više i više na Geraldu. Gerald je u ekstazi.)

           GERALD(sa osmehom) : Smislio sam savršenu kampanju. Plaža. Dva Evropljanina sede u ligištulima. Kontempliraju. Sunčaju se. Možda dodati i dva nemačka ovčara pored da se naglasi anglosaksonsko poreklo. I još pobeliti već izgorelu pirgavu kožu…(nastavlja da peva) Now when twilight beams the sky above/recalling thrills of our love/there’s one thing I’m certain of…(nastavlja uzbuđeno sa kampanjom; sve je više i više metaka koji proleću) I dok dvojica anglosaksonaca mirno ispijaju svoje koktele, dolaze naoružani vojnici crne puti. Tenkovi prolaze ulicama, stanovnici beže, par mrtvih civila. U čemu je stvar : vojni puč!

(Jedan metak ga pogađa u ruku. Gerald, u ekstazi, ne primećuje da je pogođen. Sa žarom govori i dalje.)

           GERALD : Čitava zemlja je u blokadi! Opasnost je ogromna, a naša dvojka radi šta? Uživaju i dalje. Jer opasnost je ono što su tražili. A šta su tražili to im se i desilo. Onda ide «paapaarapara» (imitira melodiju pesme «Brazil») I na kraju samo logo : „Opasnost je naša stvarnost/avantura zadatak/uživanje stvar izbora!

(Meci pljušte na sve strane. Gerald ustaje)

           GERALD : Braćo napaćena, samo gađajte!!!

(peva) Return to old…

(Pucnjava staje. Dolazi Milutin.)

           MILUTIN(nadovezuje se) : …Brasillll! (na «vokitoki»)

Našao sam ih. Da. Da. Zašto je to problem. Izvini, jebi ga! Dobro, proglasićemo primirije ponovo. A za dečka, šta da ti kažem? Znaš i sam! Ej, a mašili ste ih za zlatnu medalju! Sve dovoljno blizu! Samo idući puta pazi na ove koji budu vezani! Za šta su vam ti optički nišani!

(Milutin prilazi rovu. Gleda u njega. Pogleda Aleksandra, pa Stivena koji visi. Podigne mu glavu da proveri da li je živ.)

MILUTIN(u voki-toki) Da se osvetite za malog? Znaš kako ti je sa kolateralcima! Naplatiću im i osvetu, ne boj se! Nema veze, dogovorićemo se!

(Gerald ga gleda zaprepašteno. Sve je ponovo mirno. Milutin uzima ranac sa Aleksndrovim parama. Stavlja ga na rame. Vadi majicu iz Aleksandrovih usta. Odvezuje Stivena. Gerald se naljuti.)

           GERALD : Šta je sa osvetom?

MILUTIN : Ne lupetaj i podigni svog ortaka! Čeka vas džip!

GERALD : Ja ne idem.

MILUTIN : Polazi! Dosta mi je vaših pubertetskih sranja! Ofanziva je večeras!

(Gerald ga gleda i stoji. Milutin odveže Stivena. Stiven padne na zemlju. Milutin se približi Geraldu.)

           MILUTIN : Znaš koja je razlika između mene i tebe?

(Gerald ga nemo gleda.)

MILUTIN : Ti možeš da odeš.

(Gurne Stivena prema Geraldu.)

           MILUTIN(nastavi.) : I čuvaj tu tu privilegiju! Ja bih je branio životom!

(Gerald ga ponese na leđima bez reči. Hramlje dok ide. Milutin se okrene prema Aleksandru.)

           MILUTIN : A ti, junačino?

ALEKSANDAR : Pare…moram da ih vratim…

(Milutin mu priđe. Ispruži ruku.)

MILUTIN : Duguješ za tri puta.

ALEKSANDAR : Baćuška…nemam sada. Zar svom pravoslavnom bratu da naplatiš?

MILUTIN : Naravno. Mir košta.

(Milutin ponese ranac sa novcem. Aleksandar pokuša da se skine sa krsta.)

ALEKSANDAR : Sačekaj, ubiće me u Sankt Peterburgu!!! Moram šefu da odnesem pare.

MILUTIN : I ti bi da se igraš…može, ako ćeš da platiš.

ALEKSNADAR : Ali nemam. Evo, idući put sigurno…

MILUTIN : Tako je već tri puta.

(Pogleda u ranac. Ovlaš prebroji novac)

           MILUTIN : Tačno koliko ima.

(Milutin ga odveže. Krene prema džipu.)

           MILUTIN : Pazi šta radiš sledeći put. Ako ga bude. Suviše nas vi zajebavate, a koristi nemam od toga.

(Okrene se ka drugoj strani. Udahne duboko vazduh.)

           MILUTIN : Ma koliko uništili, mi ostajemo i ponovo nastane mir. Dok ga ne uništimo zauvek.

(Milutin odlazi. Brujanje motora džipa. Džip odlazi. Aleksandar ostaje da sedi ispod krsta. Gleda u zemlju. Iz off-a se ponovo čuje «Brazil». Aleksnadar pevuši melodiju iako ne zna reči. Igra se sa ispaljenim čaurama na zemlji. Mrak.)

 

 

                                 V

 

(«Brazil» je sve glasniji i glasniji. Odjednom se prekine. Gerald, u odelu, sa zavojem na ruci i sa štapom u drugoj ruci, gasi lap-top koji je na kancelarijskom stolu. Seda za njega. Za stolom prekoputa je Stiven. Cela ruka mu je u gipsu. Obojica su u besprekorno ispeglanim odelima, sa kravatama.)

           STIVEN : Ovo što ste videli se nije desilo.

GERALD : Verovatno nikome.

STIVEN : Ni ona kampanja za «Egzotik klub» sa početka.

GERALD : Sem tura po Bankoku koje «Egzotik Klub» nudi. Bankok stvarno postoji i turistički je centar.

STIVEN : Čak i pored činjenice da, možda, i ovo ratište postoji kao i Bankok, ne postoji nikakav dokaz da smo u tome učestvovali baš Gerald i ja.

     GERALD : Niti da smo uopšte bili tamo!

         STIVEN : Nijedne novine nisu javile ni o jednom slučaju vikend lovaca na ljude pri kraju građanskog rata u Bosni 1995. godine.

GERALD : Čak ni «Daily Telegraph», koji se inače bavi stvarima koje niko drugi ne objavljuje.

STIVEN : Nije prijavljena ni jedna drama ni jedan scenario na ovu teme, prema tome, nije nikome ni palo na pamet da je ovo eventualno moguće. (Namesti se u stolici.) Čak ni upravnom odboru marketinške agencije «InterPublik» gde je Gerald postao član borda i direktor.

           GERALD(Stivenu) : Nagrada za trud. (okrene se ka publici.) Jedino postoji kampanja za egzotična letovališta. Da, izvukli smo se iz finansijske propasti.

STIVEN : I bankrota.

GERALD : Sa sloganom „Opasnost : naš zanat najstariji“

STIVEN: Dvojica turista sede i počinje vojni puč…

GERALD : Dobila je i prestižne nagrade…

STIVEN : Naravno, ne Kanska palma za najbolju reklamu.

GERALD : Ali u Piranu i Krakovu…

STIVEN : …i, što je najvažnije, prodaja skočila za neverovtnih sedam odsto.

           GERALD : Neverovatno!

(Pogledaju se obojica kao da za sekund nisu poverovali u svoje reči. Onda se vrate na isto ponašanje. Stiven pokaže na torzo i nogu.)

STIVEN : A ovo što se desilo mojoj ruci i nozi…

GERALD : Meni samo nozi.

STIVEN(nastavlja) : …su povrede pri lovu u Kesingtonu, na severu Velsa. Tamo je hladno u ovo doba godine, pa se čovek lako oklizne. A i sistem za okidanje lovačkog karabina ume da se zaglavi pri nepovoljnim vremenskim uslovima.

GERALD : Vrlo često.

(Gerald i Stiven se pogledaju. Gledaju se nekoliko trenutaka. Nasmeju se jedan drugome. Smeju se glasnije.)

           STIVEN(tiho) : Misliš da smo ih uverili?

          GERALD : U šta? Nije se desilo ništa, prema tome u šta smo mogli da ih uverimo.

           STIVEN(još tiše) : U pravu si.

           GERALD : Ne morate da šapućete, mr.S.! Vidite : ima pravde!

(Gerald napravi ozbiljno lice. Uhvati se za usta. Obojica brzo uzimaju papire sa stola. Kreću da rade. Gerald zastane. Podigne glavu. Čuje se «Brazil» u daljine. Gerald se prestravi. Uhvati se za glavu. Krene da udara o sto.  «Brazil» se prekine». Gerald odahne. Udahne duboko. Pogleda u povređenu ruku. Stiven ustane. Donese mu papire.)

           GERALD : Mislim da bi trabalo da doradimo ovu kampanju. Neuverljivo je da beba kaki smrdljivo. Bebe su nežne, dobre, a smrad je loš, individualan,  potpuno suprotan  bebama. Ima one ružne zube, uradimo ga kao negativca iz crtaća, dolazi, zasmrdi celu kuću i sve. A onda, uz pomoć supermirišljave pelene, koja se bori s njim…

          STIVEN(prekine ga) : U pravu si. ‘Ajmo ovako.

(Obojiva kreću glasno da govore nerazumljive sklopove reči. «Brazil» se čuje sve jače i jače. Obojica pokušavaju da govore glasnije. Smeju se. Gestikuliraju. «Brazil» ih nadjačava. Mrak.)

 

 

                           K R A J