Poezija

Iznad grada

Samo sekund

 

(ime kioska u koji gledam)

 

Ima tri stiha što se svetlucavo nižu u večnoj povorci na tabli kioska.

Prvi: upaljači, sokovi, dnevne novine…

Drugi: grickalice, žvake, voda…

I, moj omiljeni, treći: baterije, uradi sam, vatra, igračke…

Vidim kroz prozor sve što treba za decu, za nas, za starce i uređaje…

Za sve u prljavoj ulici.

 

A iza nas je sasušeno drvo.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Konobarica

 

Konobarica kafea Kežual

Ima kruto lice donosioca mediteranske salate

i sakupljača pepeljara.

Dok donosi ukuse Grčke ljudima

u okašljalom crnom gradu,

ima kamenu fizionomiju beogradskog Pobednika.

Baca pepeo

u đubre i motri na nove i stare ljude

koji se gibaju po foteljskom kežual-ambijentu.

Kad krenemo iz kafića, malo ko od nas kapira:

ta konobarica vidi više

dok kameno leti iznad grada

I istresa pepeljare.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sinonimi

 

Neboder si ako se protežeš gde ima mesta – ka plavoj egzistenciji.

Oblakoder si ako trčiš ruku podignutih vazdušnim prolaznicima.

I posle ti je đavo kriv ako ti stigne kazna, za ugrožavanje susednih putanja.

Da si neboder, pa i da prođeš neopaženo.

 

Kocka, kvadar, kvadrat

 

Geometrijski pojmovi:  kocka, kvadar, kvadrat

            trougao, kupa, piramida

            lopta, ugao, prava, tačka, kriva…

Već krivudava ne bi bila pojam geometrije.

Ni senka, takođe.

*Osim ako je senka kupe (prim. aut.)

*A da li je neko video senku kupe? (prim. prim. aut.)

 

Ako je njuška ježa trougao sa lopticom na vrhu, da li je i ona pojam geometrije?

Negeometrijski pojam sastavljen je od vazduha i tačaka (na koži). Ima trouglast nos sa lopticom (ali ni nalik onom nosu koji ima jež). Zatim, protegljiv je i može da se savije u spiralni oblik jorgana. Na njegovom jorganu, iscrtana su slova, upisane cirkuske vragolije i zvrkovi. Mali je kao zemljina kugla. Mali je kao zemljina kugla u slatkovečernjem izdanju. Kada bi zemlja bila sveža urma, bilo bi lako uporediti ga sa njom.

Sve što čini stvarni pojam, geometrijski i negeometrijski, moglo bi se uporediti sa jednim zagrljajem. I onda se smeješ polukrugom odraza u ogledalu, jer si ga našao.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Moj Luka

 

Kada Luka crta pored lala

što se potajno savijaju ka podu,

radnici iz susedne zgrade utišaju svoje mehaničke alate.

I svi tada razmišljaju: „Ilustrovana knjiga je bolja nego film.

Neilustrovana knjiga je takođe dobra, ali tu nema šta da se vidi.“

 

Radnici tada ponovo uključe bučne brundalice.

I nastavljaju da rade.

 

Uvek neprimetno odu kući, a buka za njima ostane.

 

Dok Luka crta crta do kasno u noć.

 

 

author-avatar

O autoru Ivana Živković

rođena 1997. godine u Beogradu. Završila je osnovne studije srpske književnosti i jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno pohađa master studije na istom fakultetu. Bavi se odnosima sa javnošću u plesnoj školi Tango natural i radi kao asistent na NTC radionicama za decu. Član je omladinskog pozorišta Baš teatar.