Od kuće
„Popari se”, zazvuča u mislima dobro poznato upozorenje, pa se zamišljena devojka trže iz svojih misli i pomeri sa ringle već davno ključalu vodu. Veoma pažljivo je baratala majčinom džezvom. Sipajući kahvu u fildžane, drhtavim rukama je izvrćala činkanu tvar kako para ne bi dotakla njenu tananu kožu. Po svršetku posla, tišina zazvuča. „Pazi da je ne oboriš”, ponovo se javi glas iz misli i ista ona činkana džezva pade na laminat. Pri padu se ulubi i ubrzo završi zajedno sa ostalim polupanim posuđem.
Žmurke
Od svoje sedme godine sa mamom igram žmurke. Otac je onaj koji nas traži. Igra traje deset godina. Već dosadilo. Ne volim da igram igre bez kraja. Mada, mami za ljubav moram i dalje da se igram. Ne želim da je povredim činjenicom da se ne zabavljam. Kad bolje razmislim, najmanje želim da mama bude ponovo povređena. Zbog oca.
Fleka
Kad sam bila mala, zatražila sam od oca da mi kupi stalak za nakit. On se tada našalio sa mnom rekavši mi „sine, okači to mačku o rep”. Pokušah to i dobih šamarčinu od mačka Fleke. I danas nosim fleku na obrazu.
