BRITVA
Sudbina je bila iznad svega,
iznad čoveka, bogova, iznad Zevsa.
A onda je čovečanstvo zatvorilo u bure
i stislo gvozdenim obručima patrijarhata.
Na svetu nema toliko volje, toliko ljubavi
il› zlata da se ponovo pusti razularena
Sudbina iz kazamata.
Ali, mi ipak pijemo Sulamkino vino;
svaki dan po kap da nas ne opije
i molimo se Bogu,
zagledani u naša tršava srca,
Jer verujemo u jedno:
Da jedino Sudbina u negvama
omogućuje molitvu,
nadu da ono što je zapisano
može promeniti Onaj koji nosi britvu.
DESETA PAUNICA
Tvoj handžar zaboden u mene zri,
a krv se zgrušava u voćku
Ljubavi.
Kada si izvadio bodež
iz srebrnih kanija
beharila je rana danima.
Kada si ga hitnuo ka meni
roj pčela je izleteo iz srca,
ostavljajući ga da krvari
u medenim talasima.
I sada ti rastu zlatne jabuke noći
na granama paunovog perja.
Ti nisi Herakle,
pa ih ne kradi.
Ti nisi Paris,
pa im ne sudi.
Ti nisi Mrnjavčević,
pa da ih baciš.
Ti ih uzidaj u crni mermer grada
i poigraj s njima
dok vadiš onaj nož
iz mene zubima.
NAGANT
Sanjala sam da vodimo ljubav,
dugo, dugo, dugo,
i da se talasamo jedno po drugom.
Spavala sam sa tvojim orozom na desnoj ruci
i cev mi je ležala oko vrata na lančiću od belog zlata.
I sad, i dalje sam u tom snu,
iako me je jutro otrgnulo od slatkog snevanja,
i sad, gledam u kišu i ćutim stihove petog pevanja.
Pevaj mi, boginjo, njega, nagog,
odevenog u asirsku bradu,
pevaj mi ime njegovo, pevaj mi neprestano,
dok leži ovako ranjiv kraj mene,
pust i kao od majke rođen,
go kao pištolj.
