Arrhytmiae cordis
u pepelu igramo šah
na zgarištu
između barikada
rovovi oko nas
u gazištu
zbog duplog dna
imam štek cigareta
kojima kupujem
razgovor uz smrtni dah
u pepelu crtam krugove
kao u zen bašti
uski kolosek južne pruge
na smetlištu
između misli i mašte
pogledi padaju na nas
geleri glupi i tašti
moramo pobeći skupa
dok pišeš
da sperem sa sebe smrt
utopim u kadi
čoveka u sebi
viknem Eureka
i predam se peni
moramo vikati skupa
nepravda
ima nas svuda
brisati bolesni kult
topiti ledeni krst
lizati krv
s mladog čela
živeti češće
predati tela
Vulnus sclopetarium
na granicama
u podrumima
u skloništima
u svim krajevima grada
sklupčano dršće nevinost
i tinja nada hiljada
nebitnih tihih života
dok gore fasade
padaju kule i zidovi
nestaju znamenitosti
i vrednosti u plamenu
uz visokotonski fijuk
puni se dimom ulica
pune se oči dimom
još jedna mladost
puni se prazninom
nesagledivom
neizbrisivom
kreće parada jada
Evropa je ponovo gladna
plamenova i bede
razaranja i suza
hoćemo još slavoluka
hoćemo još zidova
još tabu tema za budućnost
dajte nam krv i sućut
Insufficientia cordis
tisuće ljudi snima nebo
vatreno i zadimljeno
nalik na
kišni zalazak sunca
umjesto kiše
kanonada trešti
metalna zob pada
zasadi mržnju
najbolje što znaš dok
šrapneli kidaju čast
snajperu meta je nada
mamac je zelena vlas
kažu u ratu rijetko tko puca
a ipak,
krv se sliva u rupe
od eksplozija
krv se sliva niz ruke
bez emocija
puške u ratu rijetko opale
a ipak,
tisuće djece
na cilindrima na trgu
posljednji put,
zauvjek na vrtuljku
Corpus alienum laryngis
Kroz zidove zgrade
Gledamo zvezde
Kroz proreze od metaka
U obliku Oriona,
Malog i Velikog medveda
Dok u našem sazvežđu
Sija samo odbljesak granate
Na ulicama cvetaju ruže
U busenima
Oblika polumeseca
Nalik na ruže vetrova
Obaveštenja da duva
S istočne strane
Vetar ukusa olova i hema
Hiljadu četiristo dvadeset pet dana
Cvetanja i zvezdarenja
Dve stotine ruža
Za deset hiljada života
Hiljadu i po
S bombonom zastalom
Zauvek u grlu
Dyschromatopsiae
Žičana ograda zraka
Useca se u našu slobodu
Kisele kiše padaju
Kao u Mauthauzenu
Kada sam stajala u odelu
Nalik pidžami
I bljeskom iz oka pratila
Meni jednake u večnost
Skupljala poslednje poglede
U žutoj mrlji retine
Ponovo
Utiskujem čvrstim stiskom
Rombove metalnih pletenica
U plave i crvene linije
Ukusa katanca
Gledajući eksplozije u svemiru,
Na istoku i u komšiluku
Žaruljice vrište romantiku
Dok sagorevaju
Do poslednjeg atoma vodonika
U naboju energije i svetla
Razornom snaga kraja
Što beše tu od početka
Pyothorax
Uzdužni rez
Na levom bočnom djelu grudnog koša
Uvodim dren i puštam da teče
Gusta zelena bespomoćnost
Izmiješana sa sukrvičavim strahom
U sterilnu, metalnu stvarnost
Oblika posude s lokvama
I flekama bivših gnojnih grehova
Ljepljive kapi neprestano
Podsjećaju da ne ogrćem crveni plašt
Uzalud pružam pesnicu u oblake
Moje narukvice nisu magične
I nemam čudesni laso
Ne umijem zauzdati ni pomjeriti tlo
Sve što ostaje
Visokofrekventni krik
Umjesto spašavanja
I ludi mehanički bik
Držim za rogove vlastite fobije
Krotim divlje košmare
Dok iz mene lije spoznaja
Da sam vama beskorisna
Palpitatio cordis
Tvoje male ulice
Uigrane s mojim korakom
Ugrađene u pogled
Moje široke nogavice
Koje lete kroz njih
Nove cipele koje već znaju
Kamen po kamen
Naći put
I cvrkut ptica
Koji će uvek biti tu
Kao i senka lika
Koji hoda iza,
Silueta koja
Staje da piša
Moji mišići
Već spremni za trk
I razlupalo srce
Mekše od pliša
Što voli tu noć
Ali ne diše u nju
