Poezija

Vulnus sclopetarium

Arrhytmiae cordis

u pepelu igramo šah

na zgarištu

između barikada

rovovi oko nas

u gazištu

zbog duplog dna

imam štek cigareta

kojima kupujem

razgovor uz smrtni dah

u pepelu crtam krugove

kao u zen bašti

uski kolosek južne pruge

na smetlištu

između misli i mašte

pogledi padaju na nas

geleri glupi i tašti

moramo pobeći skupa

dok pišeš

da sperem sa sebe smrt

utopim u kadi

čoveka u sebi

viknem Eureka

i predam se peni

moramo vikati skupa

nepravda

ima nas svuda

brisati bolesni kult

topiti ledeni krst

lizati krv

s mladog čela

živeti češće

predati tela

 

Vulnus sclopetarium

na granicama

u podrumima

u skloništima

u svim krajevima grada

sklupčano dršće nevinost

i tinja nada hiljada

nebitnih tihih života

dok gore fasade

padaju kule i zidovi

nestaju znamenitosti

i vrednosti u plamenu

uz visokotonski fijuk

puni se dimom ulica

pune se oči dimom

još jedna mladost

puni se prazninom

nesagledivom

neizbrisivom

kreće parada jada

Evropa je ponovo gladna

plamenova i bede

razaranja i suza

hoćemo još slavoluka

hoćemo još zidova

još tabu tema za budućnost

dajte nam krv i sućut

 

Insufficientia cordis

tisuće ljudi snima nebo

vatreno i zadimljeno

nalik na

kišni zalazak sunca

umjesto kiše

kanonada trešti

metalna zob pada

zasadi mržnju

najbolje što znaš dok

šrapneli kidaju čast

snajperu meta je nada

mamac je zelena vlas

kažu u ratu rijetko tko puca

a ipak,

krv se sliva u rupe

od eksplozija

krv se sliva niz ruke

bez emocija

puške u ratu rijetko opale

a ipak,

tisuće djece

na cilindrima na trgu

posljednji put,

zauvjek na vrtuljku

 

Corpus alienum laryngis

Kroz zidove zgrade

Gledamo zvezde

Kroz proreze od metaka

U obliku Oriona,

Malog i Velikog medveda

Dok u našem sazvežđu

Sija samo odbljesak granate

Na ulicama cvetaju ruže

U busenima

Oblika polumeseca

Nalik na ruže vetrova

Obaveštenja da duva

S istočne strane

Vetar ukusa olova i hema

Hiljadu četiristo dvadeset pet dana

Cvetanja i zvezdarenja

Dve stotine ruža

Za deset hiljada života

Hiljadu i po

S bombonom zastalom

Zauvek u grlu

 

Dyschromatopsiae

Žičana ograda zraka

Useca se u našu slobodu

Kisele kiše padaju

Kao u Mauthauzenu

Kada sam stajala u odelu

Nalik pidžami

I bljeskom iz oka pratila

Meni jednake u večnost

Skupljala poslednje poglede

U žutoj mrlji retine

Ponovo

Utiskujem čvrstim stiskom

Rombove metalnih pletenica

U plave i crvene linije

Ukusa katanca

Gledajući eksplozije u svemiru,

Na istoku i u komšiluku

Žaruljice vrište romantiku

Dok sagorevaju

Do poslednjeg atoma vodonika

U naboju energije i svetla

Razornom snaga kraja

Što beše tu od početka

 

Pyothorax

Uzdužni rez

Na levom bočnom djelu grudnog koša

Uvodim dren i puštam da teče

Gusta zelena bespomoćnost

Izmiješana sa sukrvičavim strahom

U sterilnu, metalnu stvarnost

Oblika posude s lokvama

I flekama bivših gnojnih grehova

Ljepljive kapi neprestano

Podsjećaju da ne ogrćem crveni plašt

Uzalud pružam pesnicu u oblake

Moje narukvice nisu magične

I nemam čudesni laso

Ne umijem zauzdati ni pomjeriti tlo

Sve što ostaje

Visokofrekventni krik

Umjesto spašavanja

I ludi mehanički bik

Držim za rogove vlastite fobije

Krotim divlje košmare

Dok iz mene lije spoznaja

Da sam vama beskorisna

 

Palpitatio cordis

Tvoje male ulice

Uigrane s mojim korakom

Ugrađene u pogled

Moje široke nogavice

Koje lete kroz njih

Nove cipele koje već znaju

Kamen po kamen

Naći put

I cvrkut ptica

Koji će uvek biti tu

Kao i senka lika

Koji hoda iza,

Silueta koja

Staje da piša

Moji mišići

Već spremni za trk

I razlupalo srce

Mekše od pliša

Što voli tu noć

Ali ne diše u nju

author-avatar

O autoru Jelena Stanković

Rođena 1997. godine u Zaječaru. Studira medicinu na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2018. godine volonterski radi u omladinskom kulturnom centru Dom b612.

Back to list

Iz rubrike