Život na stolu
Jednoj drugoj J.
Bogu hvala, pošteđena sam života.
Na pisaćem stolu marke, etikete,
nalepnice sa mojim likom: o, Judita,
naše su glave u školskoj torbi.
Svaki put kada spavam sa neprijateljem,
zabole me moja opšta mesta.
Jezička akupunktura je bezuspešna,
plitki ubodi olovke jedva dotiču maštu.
(Koitiram kroz mračnu komoru,
trbuh mi je pun naopakih slika.)
Nakarminisana, ljubim viljušku i nož:
ljubav je hranjiva kada i zalogaj pati;
iza jela ostaje umetnost,
otisci zuba na hladnoj prošlosti.
Na pisaćem stolu čaše od juče;
– rođene smo u znaku vodopije, –
tvoja je krvava storija razvodnjena,
more i ovde sve Mrtvije.
Mlečni put
Samo jedna probušena kesa,
a mleko curi za mnom
otkako se odvojih od sise.
Nije me osamostalila samousluga,
stidim se hrane koja mi ide na oči
pa usput sisam sve prste u mene uprte.
Izvestan osmeh
Po kratkom osmehu
jedva se mogu proceniti zubi
koji po kratkom postupku
pregrizu svaki čvor.
Što procede, melem je na ujed.
Pa dobro, neka se prekine pupčanik,
ja sam i tako na oba njegova kraja;
čitak zubopis svedoči
šta je čije na telu.
Crvena nit
Niti kroz pesmu, niti kroz priču, –
crvena nit teče niz Dunav;
od udice do udice, riba glavom plaća
slobodan protok ideje.
Bezbroj puta se umire u istoj reci;
na suvom je čak i smrt konačna.
Ruku na srce
Sasvim sam omekšala:
čim metnem ruku na srce,
već ga i držim u šaci.
Odviše podležem jeziku,
radim samo kako je napisano,
slike se obistinjuju na moj račun.
Zato, ako kažem da mi je crno pred očima,
pola baci u vodu,
more će uzeti svoj deo mraka.
Granica nas deli prostom deobom:
s jednim ljudskim i jednim ribljim okom
živeću dvovremeno,
dovoljno uravnotežena da se bez reči
raziđem sa sobom.
Mrtva priroda
Cveće se rastvara u vodi,
voda u čaši,
čaša u sobi.
Vreme je spremno da poteče.
Ujutru,
soba se zgusne u čaši,
čaša u vodi,
voda u cveću,
pogled je opet kristalno čist.
Zavesa
Uvek obrišem ono što mi piše na čelu,
neka se vidi da mi je savest čista.
Zadnje misli se povlače sporednim stepeništem,
opada budnost, spušten pogled zamračuje scenu.
Život se meko prizemljuje,
sav strah je u nogama.
Izbor sačinila Danijela Jovanović
