on grli mene, on mene grli tako…
on grli mene i dok me grli zaspi lako
zaspiva i spava i probudivši se opet me grli živo
kaže dve reči i spava – komarac proleće mimo
mimo komarac leti kao da luta besciljno
u samo uvo ulazi prilazi licu drsko i mirno
on me grli shvatajući koliko je to fatalno
on i komarac uzbuđuju jedan drugog maksimalno
on i komarac i druge pojave uma i prirode
žeđ krvi zajedničku utoljavaju aktivno
pobeđuju jedan drugog i umaraju se suptilno
zamiru od borbe za svoje shvatanje istine i slobode
za počasno pravo da ostave na meni
na površini i po dubini svoje dragocene ubode
desno mi uvo obraslo rastinjem ko kamen
žabokrečinom
jutro dolazi lako cvrkuće leže svuda i čini me
nervoznom
on skuplja poslednju snagu da dosegne postojanje na
nivou tela
siti komarac smatra da je iscrpljena krvoprolića
škakljiva tema
mi zamirući se gledamo predosećajući nova
iskušenja.
Prevod i beleške Svetislav Travica
Iz knjige Bronzani vek, Antologija ruske poezije sovjetskog doba, Presing, Mladenovac, 2022.
Priredio i preveo Svetislav Travica
