On grli mene

on grli mene, on mene grli tako…

on grli mene i dok me grli zaspi lako

zaspiva i spava i probudivši se opet me grli živo

kaže dve reči i spava – komarac proleće mimo

mimo komarac leti kao da luta besciljno

u samo uvo ulazi prilazi licu drsko i mirno

on me grli shvatajući koliko je to fatalno

on i komarac uzbuđuju jedan drugog maksimalno

on i komarac i druge pojave uma i prirode

žeđ krvi zajedničku utoljavaju aktivno

pobeđuju jedan drugog i umaraju se suptilno

zamiru od borbe za svoje shvatanje istine i slobode

za počasno pravo da ostave na meni

na površini i po dubini svoje dragocene ubode

desno mi uvo obraslo rastinjem ko kamen

žabokrečinom

jutro dolazi lako cvrkuće leže svuda i čini me

nervoznom

on skuplja poslednju snagu da dosegne postojanje na

nivou tela

siti komarac smatra da je iscrpljena krvoprolića

škakljiva tema

mi zamirući se gledamo predosećajući nova

iskušenja.

Prevod i beleške Svetislav Travica

Iz knjige Bronzani vek, Antologija ruske poezije sovjetskog doba, Presing, Mladenovac, 2022.

Priredio i preveo Svetislav Travica