Za antologiju

Sunce i garež

 

***

Ograde. Plakati. Reklame. Vešernice.

Šupe – raznog otpada grobnice.

Svetli nebeska plava dubina.

Barake. U njima prijatno. Tišina.

Ogledala. Komode. Poneko kanabe.

U tapetama stenice. Na stolu bubašvabe.

Vise abažuri. Tavanice zamagljene.

U predsoblju leže lenjive žene.

Muževi na poslu. U kuhinji starice suve.

Svuda naokolo vrte se dosadne muve.

 

 

SONET

 

Plavi se daljina, plave se šuma i polja,

Gleđ jezera svetluca, kao da je od čelika…

Jorgovan cveta, već belasa se topola.

Podne. Sunce. Garež. Bol velika.

U parku se klinac na brezu popeo,

Lomi grane. I još jedan detalj živi:

Pijanac u ritama, nad njim kosmos ceo –

Poderan, neobrijan, kao golub sivi.

Pas Postrel kraj njega se stvorio.

Polokao bljuvotinu, i sam se napio.

I, najednom, poče nepseći da zavija…

Takav vam je pejzaž gde živim i ja.

Muž na poslu, soba–zatvor, nigde ljudi,

I dosada, dosada, prosto da se poludi.

 

 

author-avatar

O autoru Igor Holjin

(1920 – 1999) Rođen u porodici carskog oficira. Otac, koji je u građanskom ratu bio na strani crvenih, umire posle rata od tifusa. Teško detinjstvo završava u dečijim domovima seleći se iz mesta u mesto. Tridesetih godina dospeva u radnu koloniju u jednom manastiru, odakle, zbog gladi, beži ne zna-jući kuda. Besprizornik. U otadžbinskom ratu od po-četka do kraja. Dva puta ranjavan. Bio je istaknuti ruski pesnik, jedan od tvoraca baračke škole poezije. Lianozovac od 50-tih godina. Tih godina piše knjige: Stanovnici baraka, Kosmički stihovi, a do kraja 70-tih još dve knjige stihova. Godine 1974. umire mu žena na porođaju, i dok mu je dete bez staratelja, punih sedamnaest godina ne piše stihove. Pesnik avangardista čija se poezija oslanja na „oberiute“ – Harmsa, Vvedenskog i Olejnikova. Pi-sao slobodnim stihom, jezikom bogatim humorom, kalamburom, igrom reči, pop-art kolažom i konceptualizmom, nastojeći da poezijom otkrije lice i naličje stvarnosti. Pisao od 1949. godine, a prva mu je knjiga izašla u Parizu 1989, nešto kasnije i u Moskvi.