***
Iz neslavnog, iz nepoznatog,
Iz groba jedino datog
Rastao cvetić pozdrav tih.
To bejah ja i moj stih.
Ja sam tu cvetao, naliven bio,
Prašio se i sušio,
Ni sušio, ni cvetao, ni živ bio,
Vеć ležao i vas ljubio.
A ljubav jeste briga prava,
Cvetiću to nije zabava,
Jer cvetić je cvetić samo.
Tako i propadamo. Ali slavno!