Za antologiju

Nebeske rane

 

 

***

Skoro će iz nebeske rane

Purpurna briznuti zora.

Zlato noći – mećave

Pahuljama lišća gore.

Vidim: sazvežđa – kićanke,

Neba pobedonosne zastave,

Metalni zveket te slave.

Udara listopad u bubnjeve

Lišćem tananog govora:

Skoro će iz nebeske rane

Purpurna briznuti zora.

 

 

author-avatar

O autoru Roaljd Mandeljštam

(1932 – 1961) Izuzetna je i blistava poetska ličnost. Uz Stanislava Krasovickog najznačajnije ime ruske andergraund poezije. Pedesetih godina 20. veka po lenjingradskom književnim krugovima se prepričavala legenda o jedinstvenoj pojavi, noćnoj lutalici koji sa drugovima sličnim njemu čita fantastičnu poeziju. Ukleti pesnik koji je prošao i doživeo svu golgotu sovjetske epohe: glad, rat, blokadu, beskućništvo i bolest, tuberkuloza. I njegova poezija i njegov život jesu odgovor i izazov neživotu koji ga okružuje i ograničava. Okrenut je tradiciji Bloka, Gumiljova i Osipa Mandeljštama. Značajno je uticao na svoje prijatelje pesnike s kojima je tesno sarađivao krajem četrdesetih godina. Za sobom ostavio veliko lirsko nasleđe.