Dessalines

 

Dessalines !… A ce nom, amis, découvrons-nous !

Je me sens le cœur battre à fléchir les genoux

Et jaillir à ce nom un sang chaud dans mes veines.

Demain, quand le soleil reluira sur nos plaines,

Quand son disque demain ira de ses rayons

Réveiller l’harmonie et l’encens de nos monts,

Qu’au bruit de la fanfare et de l’artillerie

Le peuple saluera le jour de la Patrie,

Suspendez vos plaisirs, recueillez votre cœur,

Songez à nos héros, songez à l’Empereur !

 

Quand cet aigle africain parut sur nos campagnes

On dit avoir senti tressaillir les montagnes,

Vu ployer leurs sommets comme un noble coursier

Qui fléchit et reçoit son royal écuyer,

Et tout à coup le sol osciller sous les maîtres,

Les repoussant partout comme ennemis et traîtres.

A voir l’aigle promis que longtemps il rêva,

D’un seul cri, d’un seul bond l’esclave se leva,

Et surprenant l’impie au milieu de ses fêtes,

Rompit son joug de fer contre ses mille têtes.

 

Et ce peuple nouveau qui d’esclaves naquit,

Fier des libertés que sa force conquit,

Dédaigne de s’asseoir autour des mêmes tables

Pleines encor de vin et de mets délectables,

Cette orgie insultait à ses mille douleurs ;

Le vin était son sang et le pain ses sueurs.

– « Purifions le sol des péchés de l’impie »,

Dit le peuple, et la torche alluma l’incendie,

Et Jean-Jacques, semblable à quelque esprit de Dieu,

Dicta l’indépendance à la lueur du feu !…

…

Ecoutez… le canon ! La montagne en tressaille

Comme autrefois de joie au son de la bataille !

– Oh ! Demain le soleil se lèvera plus pur

Et plus majestueux dans sa courbe d’azur !

L’oiseau nous chantera des chants d’amour encor,

La voix de nos forêts redeviendra sonore,

Et nos fleuves taris jailliront en torrents,

Et nos lacs rouleront des flots plus transparents,

Et toi, peuple héroïque, et toi, mon beau génie,

Demain vous saluerez une ère d’harmonie !…

 

 

Desalin

 

Desalin!… Skinimo kape, drugovi, kada na odjek tog imena!

Srca snažno nam zatuku i zaklecaju koljena

I vrela krv na pomen samo provri nam u venama.

Sjutra, kad sunce ponovo zasija dolinama,

Kad sjutra vatrena kugla svojim zrakom

Povrati sklad planine s tamjanom,

Tada će uz zvuk fanfara i artiljerije

Pozdraviti narod dan Domovine,

Uzdržite se zadovoljstava, srca damara,

Pomislite na heroje, pomislite na Cara!

Kad taj orao afrički siđe u selo naše

Pričalo se tada da i planine zadrhtaše,

A vrhovi njihovi poviše se dobrom atu nalik

Što savi se da ustane kraljevski konjanik,

I odjednom gospodara zatrese se tle,

Otjeravši sve izdajnike, neprijatelje.

Vidjevši orla obećanog kojeg je dugo sanjao,

Jednim krikom, jednim skokom rob se uzdigao,

Iznenadi sred te zabave krvnika,

Pred noge mu baci jaram mučenika.

I novi narod što se iz ropstva izdrodi,

Ovjenčan slobodom što moćno pobijedi,

Prezre da istoj se pridruži trpezi

Gdje vina i jela još mamiše mirisi,

Te gozbe uvreda su za svaki preživljeni bol;

Vino njegova je krv, a hleb njegov znoj.

–    „Očistimo zemlju od krvnikovih užasa“,

Reče narod i baklje požar se rasplamsa,

Žan-Žak, sličan božijem izaslaniku,

Pod svjetlošću plamena povede u bitku!…

…

Počujte topovsku paljbu! Od nje planina se tresla

Kao nekad od radosti na zvuk borbe bijesa!

–    Oh! Sjutra će i ljepše zasijati sunce

I zanosnije na svom azurnom svodu!

Opet pjesme ljubavi zapjevaće ptice,

Glas šume odjeknuće o njenom obodu,

I naše rijeke sušne bujica će poteći,

I naša jezera talase čistije će sjeći,

I ti, narode herojski, i ti, lijepi zaštitniče,

Novu eru harmonije sjutra pozdravićeš!…

 

Prevod pjesme Dessalines priredila Tijana Drobnjak, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

 

 

Desaline

 

Desalin!… Skinimo kape, drugovi, na pomen toga imena!

Srce mi puno bude, da pokleknu mi koljena

Njegovo ime okrijepi mi vene krvlju vrelom,

Sjutra, kad sunce nad poljem opet skine mraka velo,

Kad kugla sjutra od zraka raspiri se

I probudi harmoniju i planinske mirise,

Kada uz buku artiljerije i fanfare divne,

Narod bude klicao danu Otadžbine,

Zaboravite na strasti i hrabrosti skupite,

Na naše junake i na Cara pomislite!

Kada se na naša sela orao afrički stuštio s visine

Kao da tad zatresoše se planine,

I saviše im se vrhovi ko u ratničkog ata

Koji ponosno čeka svog viteškog junaka,

Odjednom se zemlja uzdrma pod onima što vladaju,

Kao izdajice i neprijatelji počeše da padaju.

Vidjevši orla obećanog, koji dugo kroz snove ga vodi,

Uz poklič, jednim pokretom, rob se oslobodi,

Iznenadi bezbožnike dok gozbu praviše,

Jarami gvozdeni o hiljadu glava se razbiše.

I taj narod novi, koji od robova se rodi,

Ponosan na slavu koja silom se dogodi,

Prezrevši da sjedne oko stola toga istog

Punog divnih ukusa i vina pitkog,

Hiljadu bolova vrijeđaše ti obroci obilati;

Vino mu bijaše krv, a hljeb svaki, znoja kapi.

Rekoše: „Očistimo zemlju od bezbožnika grešnih“,

I potpiri se plamen od svih baklji bačenih,

A Žan-Žak, poput božjeg duha zapovjedno progovori,

Da slobodno, svjetlošću jarkom, vatra izgori!…

…

Čujte… Top! Odjekuju planine od te snage slavne

Sjećaju na borbene pokliče davne!

– O! Sjutra sunce sinuće nam novim plamenom

Na plavetnom svodu, veličanstvenom!

Ptice će nam pjevati ljubavne stihove,

Čućemo iz šume spokojne zvukove,

I naše rijeke će u bujicama navirati,

Naša jezera prozirne talase dočekati,

A ti, junački narode, i ti, moj duše divni,

Sjutra pozdravite novi vijek mirni!…

 

Prevod pjesme Dessalines priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

 

 

La mouche-à-feu

  

Le jour tombe et s’efface

Va, monte, redescends,

Vole, passe et repasse,

Sans cesse dans l’espace.

 

Etoile voyageuse,

Petite mouche-à-feu

Si vive et si joyeuse,

Gentille bourdonneuse,

A l’œil suave et bleu.

 

De parterre en parterre,

Au feu de tes éclairs,

Va toujours solitaire,

Quêter avec mystère

Les parfums les plus chers.

 

Sous la haie odorante,

Celle de belle-de-nuit

A la robe brillante,

Qui s’ouvre chatoyante

A la lune qui luit.

 

Vole, brille et bourdonne,

Emplis-toi des senteurs

Que la brise te donne ;

Car la nuit se couronne

D’étoiles et de fleurs.

 

 

 

Svitac

 

 

Dan već vene,

K’o da se briše

Hajde, penji se, pa padaj niže,

Leti, prođi puta više,

Bez prestanka oko mene.

Svicu malom zborim,

Zvijezdo padalice,

Živahna veselice,

Tiha zujalice,

Tvoje nježno, plavo oko volim.

Od zemlje jedne, pa do druge neke,

U plamenu tvoje munje sjajne,

Sam kreći na putovanje,

Tragaj i pronađi mirise tajne,

Najveću vrijednost koju možeš da stekneš.

Pod tom mirišljavom živicom,

Noćna vila je skrivena,

U odoru divnu odjevena,

Što presijava se prelivena

Svjetlošću što sliva se pod mjesecom.

Leti blistaj, zuji,

Upij sve te mirise,

Povjetarac što ti prinese,

Jer ova noć kiti se

Zvijezdama i cvijećem bujnim.

 

Prevod pjesme La mouche-à-feu priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

 

 

Le Tchit et l’Orage

I

Voici, voici l’orage

Là-bas dans le nuage.

Voici le vent, le vent

Tourbillonnant au champ !

Et disant au feuillage :

Repliez votre ombrage ;

Au lac, et ses bambous :

Roulez, agitez-vous ;

Au parfum, ses délices :

Refermez vos calices ;

Au palmier haut dans l’air :

Gardez-vous de l’éclair !

Et toujours remontant, il dit à l’hirondelle :

Remontez avec moi, remontez sur votre aile.

 

II

Pauvre Tchit égaré, chétif oiseau des champs !

Le mont a disparu sous des rideaux de pluie,

Hâte-toi, cher oiseau, viens t’abriter du temps ;

             Déjà l’eau du lac est ternie.

Sylphe gentil de l’air par l’orage chassé,

Ce soir tu resteras dans mon humble chaumine,

Car ton nid est mouillé, car l’ondée a passé

             Sur les hauteurs de la colline.

Pourquoi t’inquiéter quand mes regards parfois

Errent avec amour sur l’or de ton plumage ?

Et l’homme, qu’a-t-il donc dans le son de sa voix

Qui te rend timide et sauvage ?

Ils siffleront, les vents, le troupeau mugira,

Des dalles de granit tomberont les cascades,

Et malgré tant de bruit, ta voix y mêlera

Ses aériennes ballades.

Quand à l’aube demain reluiront les gazons,

Quand les fleurs rouvriront au vent leurs collerettes,

Tu t’en iras encor porter à tes buissons

Le babil de tes chansonnettes.

 

 

Vrabac i Oluja

 

Ovdje, ovdje, oluja brzo stiže

Tamo je u oblacima, izgleda sve bliže.

Evo vjetra, vjetra tu na polju

Baca i kovitla sve na svoju volju!

Lišću odmah kaže, riječi su jasne:

Vaša hladovina mora da se makne;

Obrati se jezeru, i bambusu svakom:

Hitro, svi do jednog, sklonite se časom;

Cvijeću što ima mirise razne:

Ponovo da zatvore sve svoje kragne;

Palmi, visokoj, u vazduhu tamo:

Vi jedne munje čuvajte se samo!

I kovitlajući tako, lasti poručuje:

Širi svoja krila, sa mnom da otputuješ.

 

II

Siroti vrabac, sad na polju sam se trese!

Planina je nestala pod velom kišnog svoda,

Žuri, ptico draga, da vremena tog se spaseš;

Jer u jezeru već je zamućena voda.

Nježna vilo vazduha, koju otjera oluja,

Noćas odmor naći ćeš pod mojim skromnim krovom,

Jer gnijezdo ti je mokro od talasa što prohuja

Na visokom brdu ovom.

Zašto sad se brineš, kad pogled mi od pera

Zlatnog tvojeg nekad se ne otima?

I šta te to u čovjekovom glasu nešto tjera

Da budeš stidljiva i neukrotiva?

Vjetrovi će zviždati i stado se komešati,

Sa stijena od granita biće voda koja pada,

U svoj toj buci, tvoj glas će se umiješati

U vazduhu se čuti lagana balada.

Sjutra u zoru travnjaci zasijaće,

Kad cvijeće vjetru otvori opet kragne svoje,

Ti ponovo odnesi u grmlje koje skrivaće

Šapat one iste pjesmice tvoje.

 

Prevod pjesme Le Tchit et l’Orage priredio Danilo Bogojević, student francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

 

Kolibri i oluja

 

I

Oluja stiže, stiže

Na oblacima tamo niže.

I vjetar stiže, stiže

Na poljima sve je bliže!

I govoreći listiću:

Zaklon neophodan je biću;

A jezeru i bambusu:

Pokret, snađite se u haosu;

A ruži, mirisa poslastice:

Zatvaraj svoje latice;

A palmi što visinama hara:

Čuvaj se gromovog udara!

I u bijegu, reče lasti:

Hajde sa mnom, sad s krilima srasti!

 

II

Jadan izgubljen je kolibri, polja ptica nerazvijena!

Planina je nestala pod zavjesom kiše,

Požuri, draga ptico, u zaklon od nevremena;

Vode jezera već se uzburkaše.

Nježno stvorenje olujom protjerano,

Noćas ćeš ostati u mom domu skromnom,

Tvoje gnijezdo mokro je, jer pljusak je prešao

Visokoga brijega padinom.

Zašto se brineš kad ponekad pogledima

Ispratim zlato tvoga pera pun ljubavi?

I šta to čovjek u glasu svom ima

Što stidljivim i divljim te učini?

Vjetrovi će dunuti, stada uskomešati,

Granitne ploče padaće s vodopada,

I uprkos svoj buci, tvoj glas tu će miješati

Melodiju svojih vazdušnih balada.

Kad u zoru travnjaci zeleni postanu,

Kad cvejtovi otvore kragne svojih latica,

Opet svome odnijećeš žbunu

Cvrkute tvojih pjesmica.

 

Prevod pjesme Le Tchit et l’Orage priredila Tijana Drobnjak, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG

 

 

Les Pipirites

 

Pourquoi gazouillez-vous sous la feuillée humide ?

Qui donc vous aura dit que l’heure est au matin ?

Votre œil de pur cristal, si prompt et si rapide

En pressentirait-il un rayon incertain ?

 

Et d’ailleurs que dirait la triste voix de l’heure

Si ce n’est un son vide à votre cœur d’oiseau ?

Mais la brise qui souffle à votre humble demeure

A ce monde flottant de feuilles, de rameaux,

 

Serait-ce nos oiseaux, que sa légère haleine

Apportât jusqu’à vous la fraîcheur du matin ?

Car voici, la Nuit passe et l’aube sur la plaine

Brillera tout à l’heure à l’horizon lointain.

 

Vous êtes l’angélus des bois qui me réveille

Et fait chanter mon cœur aux concerts du matin.

Oh ! combien votre voix est plus douce à l’oreille

Que le bourdonnement sinistre de l’airain !

 

 

Pipiri

 

Zašto cvrkućete pod listom kvasnim?

Kako znate kad se jutro budi?

Da l’ to u vašim očima pronicljivim i jasnim

Sunca zrak ranije na trenutak zarudi?

Šta je tužan jecaj sata

Ako ne ispraznost naspram srca vašeg?

Vjetrić miluje vaš skromni dom bez prestanka

Svijet grančica i lišća najljepšeg,

Njegov dašak, hoće li, ptičice naše mile,

Donijeti do vas malo jutarnje svježine?

Jer evo, Noć već prolazi a zora iznad poljana

Uskoro svanuće sa horizonta udaljena.

Anđeli ste šuma koji me budite,

Te srce moje kliče pjesmama jutra.

Oh, vašim milim glasom uho uzbudite

Više no topovska galama smrtna.

 

 

Prevod pjesme Les Pipirites priredila Kristina Đurović, studentkinja francuskog jezika i književnosti, Filološki fakultet, UCG